Brnabić: Cilj Nacrta zakona o policiji je veća bezbednost građana

Cilj Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima je uvek bio da se unapredi ta oblast, kako bi se povećala bezbednost građana, a ne da se ugroze i ograniče osnovna prava, izjavila je premijerka Ana Brnabić na novoj javnoj raspravi sa predstavnicima Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

"Danas smo se skupili da prođemo član po član Zakona o unutrašnjim poslovima. Pogotovo što se digla bura oko ovog važnog zakona. Cilj zakona je da se unapredi ova oblast kako bi se unapredila zastita građana", rekla je Brnabić.

Istakla je da je u cilju transparetnosti rasprava otvorena za medije.

"Danas ćemo sedeti ovde koliko treba, kako bi prošli kroz sva nerešena pitanja", rekla je premijerka.

Učesnici rasprave su i ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić, kao i predstavnici Ministarstva pravde.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je prošle godine predložilo izmene čitavog seta novih regulativa iz oblasti bezbednosti, ali je posle kritika u javnosti vlada 26. decembra saopštila da je i taj predlog povučen iz procedure.

"U skladu sa dogovorima koji smo postigli na našem poslednjem sastanku sa Nacionalnim konventom, prolazimo član po član predloga Nacrta zakona. Meni je bilo veoma vazno da budem ovde kao predsednica vlade i da vidim šta možemo da uradimo", rekla je Brnabić.

Istakla je da se inkluzivno i transparentno nastavlja rad na Nacrtu tog zakona.

Iskrena i otvorena diskusija

Koordinatorka Nacionalnog konventa Bojana Selaković je rekla da joj je drago što je došlo do takvog sastanka i da su svi tu da bi se postigao napredak.

"Važno je da danas imamo iskrenu i otvorenu diskusiju i već sada imamo informaciju da su neke sugestije uvrštene u (nacrt) zakona. Svima nam je u interesu da bezbednost građana bude na visokom nivou", rekla je ona.

Koordinator Radne grupe za poglavlje 23/4 Nacionalnog konventa o EU Bojan Elek je rekao da cene ponudu premijerke da se Nacrt zakona  prođe član po član i da se identifikuju sporne tačke.

"Nakon nešto više od godinu dana, novi nacrt je iznenada stavljen na javnu raspravi, iako je novi Nacrt u nekim delovima izmenjen, ocenjen je kao loš od građana, neki delovi su izmenjeni", naveo je Elek.

Istakao je da tu postoji veliki interes javnosti, kao i da su oni mišljenja  da su oba nacrta zakona veoma loša.

"Predlažemo da se ovakav nacrt zanemari i da se krene u izradu novog. Nismo spremni i ne zelimo po treći put da ulazimo u raspravi nacrta zakona, spremni smo da učestvujemo u procesu izgradnje novog zakona", istakao je on.

Brnabić je odgovorila da je povodom postojećeg Nacrta zakona bio drugačiji dogovor i da je vlada stava da već postoji Nacrt i otvorena je za sve komentare.

"A, sada smo čuli da ne želite da razgovaramo o članovima, već da želite da se pristupi pisanju novog zakona, vi ste rekli da je ovaj Nacrt zakona iznenada stavljen na javnu raspravu, a to pokazuje nameru da ne nađemo rešenje, jer nije stavljen iznenada", istakla je premijerka.

Najspornije tačke i moguće zloupotrebe

Elek je prethodno rekao da je do nove javne rasprave došlo iznenada i da ne želi da prolaze kroz sve članove postojećeg Nacrta i da njega najviše interesuje ono što je najspornije i  gde su moguće zloupotrebe.

Elek je izrazio uverenje da će danas uspeti na opštem nivou da  identifikujuju sve sporne tačke. Podsetio je da je prethodni ministar na predlog predsednika Srbije  povukao zakon.

"Novi nacrt je izmenjen u nekim svojim delovima, a smatramo da na njemu treba još raditi. Oba nacrta zakona su loša i predlažem da se krene u izradu novog. Zainteresivani smo da ucestvujemo u procesu izrade jer želimo da Srbija dobije kvalitetan zakon", naveo je on.

Brnabić je naglasila da MUP ima dobra obrazloženja i da čitava javnost treba da ih čuje.

"Ne postoji nikakva intencija da se ovo radi iz zatvorenih vrata i ova javna rasprava nije iznenadna", poručila je premijerka.

Cilj MUP-a – moderan zakon za srpsku policiju

Državni sekretar MUP-a Danilo Stevandić je rekao da su članovi Radne grupe izanalizirali sve komentare i sugestije na Nacrt zakona i da je cilj donošenja zakona da srpska policija ima moderan zakon, koji prati  tehnička dostignuća u svetu, kao i da se neka rešenja tiču upotrebe novih tehnologija.

Naš cilj je bio da napišemo moderan zakon koji će biti na dobrobit građana Srbije.

Predsednica Predsedništva Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić je rekla da je ideja izmene zakona o policiji bila da se uspostavi operativna nezavisnost policije, a da je zapravo ojačana uloga ministra unutrasnjih poslova, što nije bila ideja.

"Sa aspekta procedure donosenja zakona, ne verujem da je to bilo namerno i ne želim u to da verujem", rekla je ona. Stevandić je rekao da niko nije imao nameru da Zakon o MUP-u omogući da on ima veće ovlašćenje od drugih zakona.

"Odlučili smo da iz ovog zakona povučemo - ulazak u stan (bez naloga), imali smo spor oko tumaccenja i taj član se briše", dodao je on i izložio sporne članove.

"Što se tiče direktora policije, on će se birati na javnom konkursu i Vlada može da postavlja direktora policije na predlog ministra MUP-a. Što se tiče člana posebnog ovlasćenja ministra unutrašnjih poslova, ministar donosi instruktivne akte u vezi sa načinom obavljanja unutrašnjih poslova", naveo je on.

Uvođenje biometrijske tehnologije sporno

Ministar Bratislav Gašić je rekao da kada je došao na čelo MUP zatekao zakon iz 2016. koji je otežavao rad pripadnika MUP.

"Insistirao sam da se uključi što više ljudi u izradu zakona i da radna grupa obuhvati i sindikate i nevladine organizacije sa namerom da dođemo do modernog i savremenog zakona i spreccimo ogroman broj radnih sporova. Raspravu smo produžili na jos mesec dana, a sve u interesu građana Srbije", rekao je Gašić.

Cilj je, istakao je Gašić, da građani dobiju veću bezbednost, a ne da se uradi nešto preko noći i sa političkom tendencijom i bez utemeljenja.

"Sa premijerkom i ministarkom Miščević smo bili u komunikaciji, pa pismo evroparlamentaraca nije bilo utemeljeno", naglasio je Gašić.

Kritičari Nacrta zakona su rekli da je sporno uvođenje biometrijske tehnologije i da podaci tog sistema znače konceptualno zloupotrebu prava na privatnost, kao i da do sada niko nije dokazao da je neophodno imati ovu vrstu tehnologije.

Važno je da imamo preciznu informaciju u kojoj situaciji MUP koristi biometrijske podatke, rečeno je u raspravi uz napomenuo da bi kroz dijalog moglo da se dođe do rešenja u kom MUP može da koristi te podatke, ali u ograničenoj meri.