Dve teme na stolu: Nova runda dijaloga Beograd – Priština sutra u Briselu

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Žozep Borelj sazvao je za sutra u 18 sati sastanak na visokom nivou u okviru dijaloga Beograda i Prištine, a na stolu će, kako je najavljeno iz Evropske službe za spoljne poslove, biti dve teme - nacrt statuta Zajednice srpskih opština i Deklaracija o nestalim licima.

Tačno 45 dana posle poslednjeg sastanka u Ohridu, kada je dogovoren Aneks Evropskog sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, ponovo će se sastati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti uz posredovanje šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja i uz prisustvo specijalnog izaslanika Evropske za dijalog Miroslava Lajčaka.

Fokus će, kako su naveli, biti na primeni Sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, a od strana se očekuje da podrže Deklaraciju o nestalim licima kao prvu tačku dnevnog reda, posle čega će biti predstavljen prvi nacrt statuta Zajednice srpskih opština na KiM.

Takođe će, navodi se u saopštenju, dve strane imati priliku da razgovaraju i o drugim pitanjima od političkog značaja.

Dačić: Priština će sutra u Briselu nastaviti politiku izbegavanja formiranja ZSO

Tokom pomenutih 45 dana otvorile su se brojne političke teme - Priština je dobila viznu liberalizaciju, održani su vanredni izbori za gradonačelnike četiri opština na severu Kosova i Metohije, iako su ih Srbi, koji su i tamošnje većinsko stanovništvo, bojkotovali, pokrenuta je procedura za prijem tzv. Kosova u Savet Evrope, a novoizabrana albanska većina u Skupštini Opštine Severna Mitrovica pokrenula je inicijativu da se za saobraćaj otvori glavni most na Ibru, glavna neuralgična tačka od 1999. godine do danas.

Za prve tri stvari Priština je nedvosmileno imala podršku najmoćnijih zemalja Zapada, dok je za poslednju najavu - Lajčak rekao da nije pravo vreme da se otvori most preko Ibra.

Priština je najavila i izmene zakona o eksproprijaciji, koji se u srpskoj javnosti čita kao akt koji će olakšati otimanje zemlje od lokalnih Srba na severu pokrajine ne bi li se na njihovim imanjima gradile vojno-policijske baze.

U nizu incidenata, kosovski specijalci su pucali na Milana Jovanovića i umalo ga ubili. To je rezultiralo peticijom Srba za povlačenjem specijalnih jedinica sa severa pokrajine, da bi ti potom usledio i sastanak srpskog državnog vrha sa predstavnicima Srba u Raški i potonje usvajanje paketa mera od strane Vlade Srbije.

Kurti o nacrtu ZSO: Nećemo dozvoliti stvaranje Republike Srpske na KiM

Paralelno sa svim ovim, odigrale su dve stvari vezane za sam dijalog.  Prvo je 4. aprila održan sastanak glavnih pregovarača Beograda i Prištine Petra Petkovića i Besnika Bisljimija, posle koga je i najavljeno o čemu će faktički razgovarati Vučić i Kurti.

Kao drugo, formiran je Zajednički odbor za praćenje primene Sporazuma i pratećeg Aneksa, tačno mesec dana od sastanka u Ohridu, odnosno 18. aprila. Predsedavajući tim odborom biće Lajčak, Beograd će predstavljati Petković, a Prištinu njen predstavnik u Briselu Agron Bajrami. Svi detalji oko načina rada biće precizirani posle sastanka na najvišem nivou.

Kako je najavljeno iz Evropske službe za spoljne poslove, domaćin sastanka Borelj će se po završetku obratiti javnosti.

Ipak, ono što se razlikuje od prethodnih sastanaka, barem prema najavi, jeste da nisu najavljeni prvo bilateralni, pa trilateralni sastanak, već odmah zajednički sa početkom u 18 sati.