EK pohvalila Srbiju zbog napora u evrointegracijama, kritike Prištini zbog napada na Srbe

U nacrtu kompromisnih amandmana na nacrt izveštaja o Srbiji za 2022. godinu Evropska komisija je pohvalila činjenicu što je strateški cilj Srbije punopravno članstvo u Evropskoj uniji i u tom kontekstu i izbor novog ministra za evrointegracije, uspešno organizovan referendum o promeni Ustava čime je omogućena dalja reforma pravosuđa.

U dokumentU u koji je Tanjug imao uvid pohvaljuju se napori vlasti u Srbiji da "osigura nediskriminatorni tretman" etničkih, religijskih i seksualnih manjina, kao i drugih ranjivih grupa, a ističe se i da Srbija nastoji da brzo reaguje na zločine počinjene iz mržnje, kao i slučajeve diskriminacije protiv žena, etničkih manjina, izbeglica, ljudi sa posebnim potrebama i pripadnicima LGBT zajednice.

U nacrtu se pozdravlja i početak izgradnje gasovoda između Srbije i Bugarske, kao i poboljšanje na polju energetske sigurnosti i otvaranja srpskog gasnog tržišta ka diversifikaciji; pozdravlja se i nedavno potpisanmi sporazum o izgradnji trans-balkanskog strujnog koridora kroz Srbiju, koji ilustruje napore EU da se "poveća energetska stabilnost" Zapadnog Balkana.

Poslanici pozdravljaju činjenicu da je Srbija uskladila regulativu sa EU i uvela vize građanima trećih zemalja koji predstavljaju ilegalne migracije, kao i činjenica da Srbija poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine.

Sa druge strane izražava se žaljenje što se Srbija nije pridružila evropskim sankcijama protiv Rusije, kao i žaljenje zbog opadanja podrške građana evrointegracijama. U nacrtu teksta se "sa žaljenjem" ukazuje na saradnju Srbije sa "autoritarnim režimom u Iranu" i poziva se Srbija da se udalji od "antidemokratskih režima".

Puna podrška dijalogu Beograd – Priština

Evropska komisija potvrđuje svoju punu podršku specijalnom izaslaniku Evropske unije za dijalog između Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku i poziva Srbiju i tzv. Kosovo da dijalogu pristupe "u duhu kompomisa", kako bi se postigao pravno obavezujući dogovor o normalizaciji odnosa, u skladu sa međunarodnim pravom, bez odlaganja.

Obe strane se pozivaju na skoru i punu implementaciju svih relevantnih dogovora, uključujući tu i formiranje Asocijacije, odnosno Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom.

U tekstu se "najsnažnije osuđuje" i sve poteze koji su doveli do nestabilnosti i ugrozili pomirenje, i izražava zabrinutost u vezi sa tenzijama na severu KiM i "neprihvatljive" pucnjave na pravoslavno Badnje veče, i na druge nasilne događaje čije su mete bili kosovski Srbi, uključujući i arbitrarno zadržavanje političarke Rade Trajković na administrativnom prelazu Merdare u decembru 2022.

U tom smislu, podvlači se da eventualni neuspeh efikasne deeskalacije tenzija između Beograda i Prištine može da dovede do destabilizacije regiona, i pozdravlja se konstruktivan pristup Srbije u dijalogu Beograda i Prištine, kao i posvećenost normalizaciji odnosa.

Srpske i prištinske vlasti se pozivaju da rade na promociji ličnih kontakata među lokalnim stanovništvom, kako bi se osnažio dijalog i pomirenje i na ne-valdinom nivou, pa se u ovom kontekstu pozdravljaju i kulturne i omladinske inicijative.

U nacrtu se podseća na važnost poštovanja pravila i procedura u Narodnoj Skupšitni, pogotovo tokom vanredne sednice o Kosovu i Metohiji, i osuđuje se "zapaljivi govor" protiv političkih konkurenata, medija, civilnog društva i predstavnika drugih institucija.

Pohvaljuje se i "konstruktivan razgovor" između i vlade i civilnog društva i organizacija za ljudska prava, nakon čega je povučen nacrt zakona o unutrašnjim poslovima iz decembra 2022. godini, prema kojem bi se u upotrebu stavile kamere koje imaju mogućnost biometrijskog prepoznavanja lica, a koje su kupljene u Kini

Zabrinutost zbog Vagnera i ruskih i kinskih investicija

Navodi se "duboka zabrinutost" zbog navodnih pokušaja da ruska paravojna formacija Vagner vrši regrutaciju u Srbiji, ali se i ističe da srpski krivični zakon zabranjuje građanima da učestvuju u stranim ratovima, i u tom smislu se pozivaju srpski organi da motre i odvrate svoje građane da učestvuju u ruskom "agresorskom" ratu protiv Ukrajine.

Pored toga, u tekstu se podvlači da je potrebno daleko više učiniti na polju ekoloških, radnih i socijalnih standarda kada je reč o investicijama i poziva se Srbija da svoj zakon o radu poravna sa onim EU.

S druge strane, izražava se duboka zabrinutost zbog prisustva strateških investicija Rusije preko "malignih trećih strana", kao i Kine i "njenih rastućih političkih, ekonomskih i ekoloških procesa u regionu", kao i zbog broja projekata zalključenih usled međuvladinih dogovora.

Navodi se da se povećava udeo investicija Kine u Srbiji, kao i uvoza i planiranog dogovora o slobodnoj trgovini sa tom zemljom.

U nacrtu dokumentaa piše da su strani faktori, pre svih kineske kompanije, bile u mogućnosti da zloupotrebe niske socijalne i ekološke standarde, a izražava se i zabrinutost u vezi sa povećanom zavisnošću od vojne i odbrambene tehnologije iz Kine, kao i količine pozajmica koje Srbija mora da plati Kini.

U podnetim amandmanima se izražava i zabrinutost u vezi sa "trajnim" zagađenjem vazduha, ali se pozdravlja i novi plan o prevenciji od zagađenje vazduha, te se poziva Srbija da ubrza početak implementacije plana; zabrinutost je izražena i povodom činjenice da su mnoga mesta u Srbiji često na listama najzagađenijih lokacija u svetu po kvalitetu vazduha, te se u tom smislu pozivaju vlasti da uvedu mere da se smanji karbonski otisak, pogotovo u velikim gradovina, kao i da se poveća energetska efikasnost i samostalnost.

Obezbediti prava raseljenim licima na KiM

U nacrtu kompromisnih amandmana na nacrt izveštaja Evropske komisije o tzv. Kosovu za 2022. godinu izražava se izražava žaljenje zbog mnogih prepreka za povratak prisilno raseljenih lica tokom sukoba i naglašava da su politička volja i održivo finansiranje ključni za stvaranje adekvatnih uslova za održiv povratak, uključujući poboljšanu bezbednost i pun pristup socijalnim i ekonomskim pravima za povratnike.

U tekstu u koji je Tanjug imao uvid izražava se žaljenje zbog čestih napada na kosovske Srbe povratnike, a vlada tzv. Kosova se poziva da obezbedi da raseljenim licima budu obezbeđena imovinska prava, pristup dokumentima i državljanstvo, kao i korišćenje srpskog jezika u javnoj upravi.

"Podstiče se Kosovo da pojača napore za pomirenje i traži rešenja za sporove, uključujući usvajanje sveobuhvatne nacionalne strategije za suočavanje s prošlošću, naglašavajući ključnu ulogu koju imaju organizacije civilnog društva u ovoj oblasti. Pozivaju se vlasti na intenziviranje napora i rešenja pitanja nestalih lica i bavljenje ovim temama i u okviru dijalog Beograda i Prištine", navodi se i tekstu nacrta i izražava duboka zabrinutost nedostataka u istrazi, krivičnom gonjenjnju i suđenju za ratne zločine na Kosovu.

Izražava se žaljenje zbog činjenice da su inicijative za uključivanje srpske zajednice u političke, društvene i ekonomske strukturena na KiM veoma ograničene i ponavlja se poziv da se poboljša unutrašnji dijalog sa nezavisnim civilnim organizacijama kosovskih Srba, posebno na severu, u cilju izgradnje poverenja, olakšavanje svakodnevnog života kosovskih Srba i njihove uspešne integracije.

Takođe, privremene institucije u Prištini i kosovski Srbi se pozivaju da se obavežu na istinski dijalog u cilju povećanja međusobnog poverenja, prevazilaženja podela i unaprede kontakte između ljudi.

Poziv Srbima da se vrate u institucije

U nacrtu dokumenta, pozivaju se predstavnici kosovskih Srba da se vrate u kosovske institucije, "umesto da eskaliraju tenzije".

Vlada tzv. Kosova se poziva da bude više posvećena zaštiti i unapređenju kulturnog nasleđa i da donese Zakon o kulturnom nasleđu i Zakon o Verskim slobodama s ciljem da se ponovo uspostave odnosi sa Srpskom pravoslavnom crkvom u cilju pronalaženja održivih rešenja za "zaštitu i očuvanje lokalne baštine".

U izveštaju se poziva vlada tzv. Kosova da deluje sa najvećom osetljivošću prema poštovanju vladavine zakona i u slučajevima kada je reč o eksproprijaciji zemljišta za projekte od javnog interesa na severu KiM.

Kako se dalje navodi izražava se i zabrinutost zbog pojačanog zlonamernog mešanja inostranih faktora, pre svega Rusije i Kine, koji sprovode kampanje dezinformisanja.

"U tom kontekstu se pozdravlja rad na nacrtu zakona o sajber bezbednosti, uključujući planove za uspostavljanje Državnog organa za sajber bezbednost", stoji u nacrtu izveštaja Evropske komisije.

Pozivaju se privremene prištinske institucije da povećaju stepen saradnje sa EU u cilju jačanja demokratske otpornosti i sveobuhvatno se suprotstave kampanjama dezinformacija i hibridnim pretnjama, uključujući sajber napade i tako zaštite kritičnu infrastrukturu i sigurnost hrane i energije.

"Izražava se zabrinutost zbog broja malokalibarskog i lakog naoružanja u vlasništvu građana Kosova jer ova alarmantna situacija favorizuje kriminalne aktivnosti i negativno utiče na javnu bezbednost. Pozivaju se vlasti na Kosovu da pojačaju napore za rešavanje ovog problema i pokrenu delotvoran program oduzimanja ili dobrovoljne predaje ovog oružja policiji", piše u dokumentu.

Pored toga izražava se i nezadovoljstvo zbog dugotrajne nekažnjivosti za ubistva i nestanak na KiM sedam srpskih i šest kosovskih Albanaca, novinara u periodu od 1998. do 2005. godine, a vlasti u Prištini se pozivaju da brzo reše i ove i druge slučajeve napada, ubistava i nestanaka novinare, a počinioce izvedu pred lice pravde.

Liberalizacija viznog režima za građane KiM

U tekstu nacrta izveštaja Evropske komisije o tzv. Kosovu pozdravlja se zahtev privremenih prištinskih institucija za članstvo u EU i objašnjava da zahtev tzv. Kosova odražava nastavak proevropska orijentacije građana KiM i međustranački konsenzus o EU integracijama kao i jasan geopolitički strateški izbor.

Pozdravlja se i dugo očekivani sporazum o liberalizaciji viznog režima za građane KiM koji bi trebalo da stupi na snagu najkasnije do 1. januara 2024. godine, a Evropska komisija se zalaže da se izbegnu bilo kakva nova odlaganja u primeni vizne liberalizacije.

"Žalimo što je kratkovida blokada u Savetu Evrope, vođena unutrašnjim raspravama ili rezervama nekih država članica, omela kredibilitet politike proširenja. To je povećalo pesimizam i negativne stavove stanovništva u vezi sa EU i perspektivom pristupanja EU i smanjilo politički uticaj EU u podršci reformama. Pohvaljujemo dostignuća Kosova u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i upravljanje migracionim pritiscima", navodi se u nacrtu izveštaja Evropske komisije o tzv. Kosovu, čiji bi tekst, prema saznanjima Tanjuga, trebalo da bude izmenjen tokom aprila 2023. godine.

U tekstu nacrta se pozivaju države članice, posebno Španija, Slovačka, Kipar, Rumunija i Grčka, koje još nisu priznale tzv. Kosovo kao suverenu državu da to učine bez daljeg odlaganja i time omoguće da ravnopravno napreduje na svom evropskom putu kao zemlja kandidat.

Zemlje koje nisu priznale nezavisnost tzv. Kosova podsećaju se na stav Evropske komisije da je nezavisnost Republike Kosovo nepovratna, dok se istovremeno pozdravlja činjenica da je Izrael priznao Kosovo 4. septembra 2020. godine.

"Stalno usklađivanje Kosova sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, a posebno oštra osuda ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine i sprovođenje restriktivnih mera EU protiv Rusije i Belorusije potvrđuje snažnu posvećenost (tzv. Kosova) evropskim integracijama i svedoči da je Kosovo pouzdan i vredan partner u transatlantskom savezu", navodi se u dokumentu uz pohvalu privremenim prištinskim isntitucijama zbog suspendovanja viznog režima za građane Ukrajine i izražene spremnosti ma prijem izbeglica koje beže od rata u Ukrajini i Avganistanu.

Podrška članstvu u međunarodnim organizacijama

U tekstu se izražava puna podrška zahtevu tzv. Kosova za članstvo u Savetu Evrope i planu priključenja u program Partnerstvo za mir NATO i druge međunarodne organizacije kao što je INTERPOL.

Izražava se žaljenje što je tzv. Kosovo trenutno jedina "evropska demokratija koja još nije član Saveta Evrope" i poziva se međunarodna zajednica da izvrši pritisak na Srbiju da se uzdrži od pokušaja da "svog suseda izoluje iz međunarodne scene".

Upućuje se apel Republici Srbiji da prestane da blokira članstvo tzv. Kosova u Savetu Evrope i drugim međunarodnim organizacijama i ocenjuje da bi "kosovski Srbi imali koristi od članstva Kosova u Savetu Evrope", jer bi im to omogućilo da Evropskom sudu za ljudska prava podnose žalbe protiv vlasti na KiM zbog kršenja ljudskih prava.

EK izražava duboku zabrinutost i zbog kontinuiranog izostanka implementacije presude Ustavnog suda tzv. Kosova iz 2016. godine u vezi sa manastirom Visoki Dečani.

"Ponovo pozivamo vladu (tzv. Kosova) da hitno primeni presudu, u skladu sa  posvećenošću principima vladavine prava i poštovanja nezavisnog sudstva. Žalimo zbog kontinuiranih pokušaja izgradnje međunarodnog puta kroz specijalnu zaštićenu zonu manastira Visoki Dečani, koji nameću ozbiljna pitanja o zaštiti i očuvanju kulturnog nasleđa i životne sredine. Pozivamo lokalne i državne vlasti da definitivno stave tačku na plan izgradnje te saobraćajnice", navodi se u dokumentu EK.

Takođe se apeluje na Prištinu da predvidi period za javne konsultacije i omoguće građanima da se suprotstave projektima pre nego što donese bilo kakva konačna odluka o eksproprijaciji.