Ekskluzivno za UNU Obrad Kesić: Ovo je kraj zapadne dominacije i politike kakvu znamo

Sa šefom Predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu I političkim analitičarom Obradom Kesić razgovarali smo za vreme snežne oluje koja je paralisala SAD, gotovo simbolično oslikavajući prilike na Zapadnom Balkanu koji, smestivši se na vetrometini geopolitičkih prilika u regionu, decenijama trpi udare raznih oluja. 

Govoreći o BIH i dobijanju statusa zemlje kandidata za članstvo u EU, dotakli smo se i situacije na KiM i odnosu međunarodne zajednice prema Srbiji i Srpskoj, ali i njihovom izlasku na spoljne granice EU uz ulazak susedne Hrvatske u Šengen.

BiH – zemlja kandidat za članstvo u EU

Dobijanje statusa zemlje kandidata za članstvo u EU veliki je korak za BiH, ali sa tom prilikom stižu i obaveze. Koliko će sve to uticati na spoljnopolitičke odnose BiH i EU i da li je BiH sada u obavezi da u potpunosti prati evropski put, što posredno znači i nametanje sankcija Rusiji, za Kesića nema dileme da će pritisak na BiH od strane EU ostati i dalje na snazi.  

Kesić pojašnjava da BiH ima vrlo složenu situaciju što se tiče njene spoljne politike što je čini "nefunkcionalnom državom". 

Prema njegovim rečima, tzv. probosanske stranke, na čelu sa Izetbegovićevom SDA i Komšićevim DF-om "nameću samovolju kada je reč o spoljnoj politici kroz svoje ambasadore".

" I dok god postoji takva praksa bosanskohercegovačke diplomatije, to minimalno zadovoljava ono što EU, ali i SAD očekuju od BiH kada je reč o glasanju u UN-u, OEBS-u i drugim multilaterarnim institucijama upravo iz razloga jer diplomate to rade bez konsultacija sa EU i SAD. To je jako loše za zajedničku državu jer kad ne postoji dogovor i konsenzus, kada bilo ko deluje samovoljno, to je jasan znak da postoji sve manje zajednička država. U budućnosti očekujem nastavak takve politike, da se ruši međusobno poverenje i dogovor oko ključnih pitanja”, pojašnjava Kesić.

Iako je mnogo puta bilo reči o tome da insistiranje Republike Srpske na vojnoj neutralnosti BiH i njeno zalaganje za vraćanje nadležnosti u njen okvir smeta celoj BiH na evropskom putu, za Kesića nema dileme da čak ni izostanak uvodođenja sankcija prema Rusiji nije nikakva prepreka za dalje napredovanje BiH ka evropskom članstvu.

"Dobijanje statusa kandidata jača poziciju i arugumente Srpske", smatra Kesić.

Ulazak Hrvatske u Šengen i izlazak Srpske i Srbije na spoljne granice EU

Ulaskom Hrvatske u Šengen Srpska se prislanja uz spoljne granice EU i šengenskog prostora, a s njom zajedno i Srbija koja je, prema Kesićevim rečima, već iskusila Šengen sa Mađarskom, šta znači biti na neki način poslednja “odbrana” EU od pritiska migranata. 

Ali, postavlja se pitanje, da li to znači i dodatne pritiske od strane EU i zahteve da se spoljna politika BiH i Srbije uskladi sa evropskom, po pitanju viznog režima sa Rusijom, ali i relaksacije pritiska migranata na EU.

Kesić očekuje da se pritisak EU u tom smislu nastavi, ali ne očekuje nagle promene u postojećim odnosima.

Svakako, prema njegovim rečima, pitanje ilegalnih imigracija ostaje jedno od ključnih pitanja za EU, a Srbija, prirodno, ključna zemlja za držanje interesa EU na migrantskom putu ka zapadnim zemljama.

Ipak, naglašava, očekuje neku vrstu pritiska EU ne prema Srbiji, već prema svakoj zemlji koja je na migrantskom putu ka EU i koja može da uspori taj put.

Potvrđujući prethodno više puta iznesen stav zvanične srpske politike da “Srbija neće biti parking za migrante” i Kesić se nadovezuje na to rekavši da EU na svoj način pokušava da od zemalja koje su, uslovno rečeno, tampon zona između migranata i EU, da te zemlje snose ne samo odgovornost već i trošak za smeštaj migranata dok se ne izgradi neki bolji mehanizam za rešavanje tog pitanja. 

Problem je, kaže, što EU značajno kasni u davanju ne samo finansijske podrške nego i kada je reč o političkom odlučivanju i značajnoj podršci zemljama poput Srbije i Severne Makedonije kako bi mogle da se bore sa svim izazovima prihvatanja i primanja toliko velikog broja migranata.

“Dok god postoji disbalans u politici između Srbije i EU to pitanje može da bude pitanje koje će da služi kao izvor pritisaka prema Srbiji, ali sa druge strane to daje značaj Srbiji što se tiče EU. Unija mora biti svesna da mora da izgradi mnogo bolju saradnju i razumevanje prema vitalnim interesima i političkim interesima Srbije”, naglašava Kesić .

Dodaje da je EU svesna da je Srbija ključan partner Unije kada je reč o migrantima ali ne želi, sa druge strane, da pravi ustupke i kompromise oko drugih pitanja ključnih za interes Srbije niti želi da ubrza njen evropski put dok se od Srbije očekuje ne samo da ispunjava obaveze koje je prihvatila nego da da od sebe mnogo više što je potrebno.

KiM – presedan proistekao iz međunarodnog prava ili licemerstvo evropske politike

Spoljna politika EU jasno osuđuje rusku aneksiju četiri ukrajinska regiona i Krim, ali sasvim drugim aršinima meri rešavanje pitanja između Beograda i Prištine. Kakve su reperkusije takvog stava na budućnost celog regiona, pitali smo šefa Predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu.

Kesić kaže da je licemerje međunarodne politike postoji već dugo i da to nije ništa novo, ali je problem što sa jedne strane, u želji da izgrade jaku međunarodnu poziciju, insistiraju na međunarodnom pravu i Povelji Ujedinjenih nacija dok u, kako kaže, isti mah upravo to narušavaju kada pritiskaju Srbiju da se odrekne svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta kada je reč o Kosovu i Metohiji. 

Dodaje i da je stav EU i SAD takav da samo zemlje koje imaju njihovu podršku mogu da imaju i pravo na svoj teritorijalni integritet i suverenitet, a zemlje poput Srbije, koja se zalaže za neutralnost, to pravo za njih gube.

“Nema zemlje u ovom trenutku koja ne shvata da kada bi se prihvatio takav stav Zapada, da bi to narušilo i njihov teritorijalni integritet i suverenitet i njihove nacionalne interese. Mislim da je to neodrživi argument. Jedino kada bi Srbija aminovala oduzimanje svoje teritorije i priznala nezavisnost tzv. Kosova, onda bi time dala legitimitet takvoj politici EU, SAD i NATO, a to bi  u velikoj meri išlo na štetu ne samo Srbije nego i većine zemalja koje su UN”, kategoričan je Kesić.

Vašingtonski sporazum i ZSO

O tome da se više ne poštuje niti jedan sporazum koji je u potpisan na putu dijaloga između Beograda i Priština nešto je što se ovih dana čuje najviše od srpskih zvaničnika. Kesić smatra da je to upravo situacija u kojoj se nalazimo. 

Ne samo da je srušen Vašingtonski sporazum već i onaj bitniji od njega – Briselski.

“Što se tiče Vašingtonskog sporazuma, od samog početka je bilo jasno da albanska strana nema odlučnost da sprovodi taj sporazum i da je to bila jedna vrsta pauze što se tiče njihove diplomatske i političke strategije i oni su se tako i ponašali sve vreme. Sa druge strane, mnogo je važnije što više ne postoji Briselski sporazum. Aljbin Kurti je uspeo da nametne dnevni red koji više odgovara Prištini, uspeo je da blokira bilo kakav napredak oko stvaranja Zajednice srpskih opština i zbog toga on je sada vratio ona pitanja koja su i ranije bila ključna za prethodnu vlast u Prištini, da se bore za utvrđivanje pitanja nezavisnosti i da ulaze u multilaterarne institucije gde god je to moguće i da istovremeno što više izoluju Srbiju i mogućnost da Srbija blokira te odnose”, naglašava Kesić.

Dodaje i da smatra da je momentum zadnjih šest meseci prešao na stranu Prištine te da je nivo sigurnosti i poverenja Srba sa severa KiM pao na najniži nivo u zadnjih par godina. 

Kesić i naglašava da je za vreme Trampove administracije postojala nada u normalizaciju odnosa Beograda i Prištine te da će se izgraditi ZSO i da će Srbi na severu KiM dobiti veće garancije bezbednosti i kolektivnih prava.

“Sada možemo da kažemo da nismo ni blizu tog cilja i da smo se od njega udaljili”, kaže Kesić.

Da li je ovo godina konačnog rešenja za KiM?

Uprkos pritisku međunarodne zajednice, tenzijama na severu KiM i nemačko-francuskom predlogu koji sugeriše takav ishod, raspoloženje naroda je podeljeno – dok jedini smatraju da je KiM neotuđiv deo naše teritorije i nacionalnog bića, istraživanja pokazuju da ima i onih koji bi to pitanje što pre rešili.

Kesić narednu, 2023. godinu, ne vidi kao godinu u kojoj pitanje KiM mora da bude rešeno.

“Svake godine od samoproglašenja nezavisnosti tzv. Kosova mi slušamo istu priču, a to da je ta godina ključna i odlučujuća i da Srbija mora da prihvati realnost i to nije ništa novo. Ne vidim da su se okolnosti značajno promenile da bi Srbija morala da ide putem priznavanja nezavisnosti tzv. Kosova, direktno ili indirektno kako je ponuđeno Srbiji preko nemačko-francuskog plana”, kaže Kesić, što potvrđuju i reči predsednika Vučića koji je istakao da u naredne četiri godine njegovog mandata neće biti menjanja srpskog Ustava.

Srbija i BiH nisu u fokusu američke politike te će ovo pitanje KiM, ali i pitanje ulaska BiH u EU i njene politike, biti nešto čime će se u narednom periodu baviti EU. SAD, u kojoj republikanci uzimaju prevlast u Predstavničkom domu, više će se baviti unutrašnjim pitanjima i previranjima.

U ovom trenutku, kaže iskusni politički analitičar iz Vašingtona, svedočimo specifičnom političkom trenutku u kome se menja kompletan međunarodni poredak i dolazi, kako kaže, kraj zapadne dominacije. To će sigurno imati uticaja i na Zapadni Balkan.

U vezi s time, Kesić dodaje i da bi za Srbiju bilo “samobistvo” prihvatiti pritisak Zapada i priznati nezavisnost tzv. Kosova nakon toliko borbe i odelevanja upravo tim pritiscima jer, prema njegovim rečima, promene u međunarodnom poretku idu u koristi ne samo naše zemlje nego svake koja je dosad, kao i Srbija, trpela tu vrstu političkog pritiska od strane EU i SAD koji su imali “maltene monopol nad međunarodnom ekonomijom i samim time mogućnost ucene”.

Ipak, naglašava šef predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu Obrad Kesić, u godini pred nama od SAD-a očekuje daleko manje pritiska na Srpsku i Srbiju.