Godinu iza nas u Srbiji obeleželi izbori, protesti i kriza na KiM

Godinu za nama u političkom smislu obeležili su izbori koji su se u Srbiji održavali na predsedničkom, republičkom, kao i na lokalnom nivou, ali i krize na Kosovu i Metohiji koje su počele u januaru kada je Srbima iz južne pokrajine onemogućeno da se izjasne na referendumu o promeni Ustava.

Predsednički i opšti izbori

Opšti izbori u Srbiji održani su 3. aprila, a na njima su izabrani predsednik Srbije i poslanici Narodne skupštine. 
Pored opštih izbora, istog dana su održani i lokalni izbori u 12 opština i dva grada, uključujući Beograd.

Na predsedničkim izborima Aleksandar Vučić je u prvom krugu osvojio oko 58 odsto glasova, a na drugom mestu po broju osvojenih glasova bio je kandidat koalicije opozicionih stranaka "Ujedinjeni za pobedu Srbije" Zdravko Ponoš. Predsednik Vučić položio je zakletvu 31. maja na posebnoj sednici Skupštine Srbije i time započeo drugi petogodišnji mandat.

Novi saziv Narodne skupštine Srbije konstituisan je 1. avgusta na sednici kojom je predsedavao najstariji poslanik Vladeta Janković sa liste "Ujedinjeni za pobedu Srbije".

Poslanici Skupštine su sa 157 glasova "za", 68 "protiv" i bez uzdržanih, izglasali novu Vladu Srbije 26. oktobra, na čijem je čelu treći put zaredom Ana Brnabić, a čini je 25 resornih ministara i tri ministra bez portfelja.

Kada je reč o Beogradu i formiranju nove gradske vlasti, konstitutivna sednica Skupštine Grada održana je u julu, a na njoj je za predsednika izabran stari predsednik - Nikola Nikodijević.

Na konstitutivnoj sednici verifikovani su i mandati svih 110 odbornika u novom sazivu parlamenta, a Beograd je novog gradonačelnika - Aleksandra Šapića, kandidata vladajuće Srpske napredne stranke, dobio 20. juna, sa 57 glasova "za".
Osim opštih i lokalnih izbora, u januaru je održan i referendum za promenu Ustava Srbije i to u smislu poboljšanja nezavisnosti i efikasnosti sudske vlasti.

Protesti i ekološki aktivisti

Tokom 2022. godine održano je i nekoliko protesta, a bunili su se ekološki aktivisti, poljoprivrednici, LGBTQ zajednica zbog otkazivanja Evroprajda, ali i desničarske organizacije koje su bile protiv održavanja Prajda u Beogradu.

Ekološki aktivisti blokirali su prilaz Šodrošu 11. juna u zelenoj oazi nadomak Novog Sada nakon što su lokalne vlasti posekle dvadesetak stabala kako bi pripremili teren za izgradnju novog mosta na Dunavu.  U narednih mesec i po dana protesti i kampovi su trajali svakodnevno.

Protesti i blokade poljoprivrednika u Novom Sadu počeli su u utorak, 9. avgusta, a višednevni razgovori sa predstavnicima resornog ministarstva i Vlade Srbije nisu zadovoljili, pre svega, uzgajivače suncokreta. 

Protesti su se narednih dana proširili širom Srbije blokadom puteva i saobraćajnica, dok predsednik Vučić nije izjavio 12. avgusta da će se situacija sa poljoprivrednicima koji protestuju rešiti dogovorom. Inicijativa Eko straža održala je protest protiv zagađenja vazduha.

Kriza na severu KiM

Krajem godine, kriza na severu Kosova i Metohije okupila je ljude na skupu u znak podrške Srbima na KiM, koji su podigli barikade i blokirali puteve nakon hapšenja bivšeg pripadnika kosovske policije srpske nacionalnosti Dejana Pantića.
Krize u pokrajini izazvali su i zahtevi za promenu ličnih dokumenata Srba sa Kosova i Metohije, kao i preregistracija vozila na kosovske KPS tablice.

Dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU, 27. avgusta rešio je spor u vezi sa ličnim dokumentima, a privremene prištinske institucije su pod pritiskom SAD i EU ponovo pristale da odlože zamenu registarskih tablica. 

Srpski politički predstavnici u novembru su se povukli i iz svih institucija, uključujući opštinske uprave, sudove, organe za sprovođenje zakona i kosovski parlament u znak protesta zbog nedavnih mera, a nekoliko hiljada Srba na mirnom protestu u severnoj Kosovskoj Mitrovici zahtevalo je formiranje Zajednice srpskih opština.

Početkom decembra došlo je do eskalacije krize kada su prvo dva džipa Kfora ušla u dvorište obdaništa u Leposaviću, kao i oklopna vozila specijalnih jedinica prištinske ROSU policije.

Srbi su zbog hapšenja i prisustva kosovskih specijalnih jedinica na severu napravili barikade koje su sklonili nakon 20 dana jer je Beograd dobio jake garancije SAD i EU da će njihovi zahtevi biti ispunjeni.

Pantić je pušten u kućni pritvor, garancije su date da neće biti hapšenja onih koji su učestvovali u mirnim protestima i na barikadama, kao i da kosovske specijalne jedinice imaju pravo da budu na severu samo uz dozvolu Kfora i države Srbije.