Istraživanje Demostata: Za 43 odsto ispitanika izbori neće biti pošteni

Istraživačkio-izdavački centar Demostat predstavio je rezultate istraživanja predizbornog javnog mnjenja koji oslikava društveni kontekst i pokazuje promene u percepciji i stavovima građana u odnosu na ranije mesece. Istraživanje je sprovedeno u martu 2022. godine, a u telefonskoj anketi učestvovalo je 1.223 osobe. Autor istraživanja je sociolog Srećko Mihailović.

"U odnosu na istraživanje obavljeno u drugoj polovini decembra prošle godine, isti je broj ispitanika (32%) koji pristaje uz aktualnu vlast, ali je opao broj ispitanika kojima je svejedno ko je na vlasti sa 49% na 38%, dok je na trećoj strani gotovo duplo povećan broj ispitanika koji smatra da je bolje da dođe do promene vlasti, sa 18% na 30%", zaključak je anketiranih.

Najviše poražava mišljenje građana o aprilskim izborima - čak 43% od svih ispitanika tvrdi da izbori neće biti slobodni i pošteni. Dva odsto manje - 41% - ima suprotno mišljenje – izbori će biti slobodni i pošteni; dok preostalih 16% nije odgovorilo na ovo pitanje.

Dve petine ispitanika – 40% - izjavljuje da su im bliže partije na vlasti, trećina ispitanika ili 35% kaže da su im bliže partije u opoziciji, dok jedna četvrtina tvrdi da im nisu bliske ni jedne ni druge partije.

Tri su grupe najčešćih razloga zbog kojih se ispitanici vezuju za određenu stranku: na prvom mestu za 28% ispitanika je lider stranke, na drugom mestu je program stranke (21% ispitanika) i na trećem mestu je zastupanje interesa građana sa 18% ispitanika. Ovome se mogu dodati još dva relativno često navođena razloga koje je navelo po 12% ispitanika: ideologija stranke i to što je ta stranka manje loša od drugih.

Za nepune dve petine ispitanika – 38% - svejedno je ko je na vlasti, oni procenjuju da na njihov život ne utiče ova ili ona vlast. Nasuprot njima stoje tri petine ispitanika – 62% - koji primećuju da vlast ima uticaja na njihov život pa stoga 32% kaže da je njima dobra i sadašnja vlast, dok 30% smatra da bi im bilo bolje da je neko drugi na vlasti.

Takođe, osećaj straha i zabrinutosti kada je stanje u društvu u pitanju uoči izbora iskazalo je 42% ispitanika, osećanje nesigurnosti i neizvesnosti navelo je 32% ispitanika, a svega 26% ispitanika iskazalo je pozitivne osećaje (zadovoljstvo 7%, nada u bolje 19%).

Kao najvažnije teme kojima su se političari bavili u okviru kampanje građani su prepoznali - privredu, ekonomiju, poljoprivredu – 32%, posledice rata u Ukrajini – 24%, kriminal, korupciju, afere – 19% i ekološka pitanja (Rio Tinto, zagađenje) - 14%.

Kada su razlozi za izbornu apstinenciju, 45% ispitanika smatra da njihov glas ništa ne može da promeni, 29% ispitanika veruje da se mnogo ljudi plaše da glasaju za one koje hoće zbog pretnji i ucena, a da se 14% ispitanika opredelilo za odgovor „baš me briga ko je na vlasti“.