Nastavak dijaloga Beograda i Prištine: UNA pita - sa kojim adutima idemo u Brisel?

Čitava decenija prošla je u iščekivanju hoće li Priština prihvatiti osnivanje Zajednica srpskih opština na Kosovu, a predstojeći sastanak u Briselu kao da vraća nadu da bi taj problem konačno mogao da se pomeri sa mrtve tačke. Ipak, to ne znači da će pregovori Beograda i Prištine sada ići glatko, niti da će sutra biti usvojena konkretna rešenja.

Nestrpljenje Srba na severu Kosova, otkako se pojavila nezvanična verzija nacrta Statuta Zajednice srpskih opština, naglo je poraslo. Sa razlogom, pošto više nemaju svoje predstavnike u institucijama.

U Briselu sutra nova runda dijaloga između Beograda i Prištine

"Na severu Kosova imamo knjiški primer uvedene policijske države, tako da iz tog gledamo kako ćemo se iščupati, da li će Zajednica srpskih opština rešiti taj deeskalotorni deo koji upravo iščekujemo", kaže predsednik stranke "Srpska demokratija" Aleksandar Arsenijević.

Svesni su stanovnici severa, međutim, da je osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom i dalje na dugom štapu, kao i da će Priština verovatno ponovo pokušavati da je odlaže i obesmisli.

"Ono što je sada važno je da je međunarodni pritisak presudan i da oni ne predstavljaju da li će Zajednica srpskih opština biti formirana, nego kada će biti formirana. Za Beograd je jako važno kako će izgledati ta Zajednica", kaže docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić.

Baš zbog toga nije isključeno ni da Beograd, ukoliko mu predstavljeni nacrt ne bude potpuno odgovarao, sačeka bolji trenutak za konačni dogovor.

Vučić: Srbija za dijalog i poštovanje dogovorenog, Srbi na KiM u teškoj situaciji

"Iščekuju se izbori za Evropski parlament na leto i američki izbori sledeće jeseni, tako da deluje da je strategija da se sve prolongira. U skladu sa tim, očekujem da ni ovog puta nećemo imati neki proboj u dijalogu i konkretno potpisivanje, već više neki načelan dogovor ili možda eventualno neke nesuglasice pa dalje razgovore o samom nacrtu Statuta", kaže Miloš Pavković ispred Centra za evropske politike.

Prema tvrdnji Aleksandra Arsenijevića iz Srpske demokratije, nacrt Statuta predviđa da oblasti zdravstva i prosvete budu u sistemu države Srbije.

Međutim, treba imati u vidu da su se Beograd i Priština saglasili oko toga da, dok pregovori traju, tekst nacrta ne bude objavljen.