Nemački mediji i izbori u Srbiji: Zapad pritiska Beograd zbog bliskih odnosa sa Rusijom i Kinom

Navodi o neregularnostima na parlamentarnim i lokalnim izborima u Srbiji izgovor su Brisela i Berlina kako bi se promenila ''neprihvatljiva politika Beograda'', objavio je danas nemački portal Junge Velt.

U analizi postizbornog stanja u Srbiji, portal navodi da je zajednička posmatračka misija OEBS-ove kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, Parlamentarne skupštine OEBS-a, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i Parlamenta Evropske unije, iako je okvirne uslove opisala kao dovoljno dobre da se izbori održe na demokratski način, kritikovala način na koji je sam izborni proces tekao.

Kao pravi razlog kritike izbornog procesa u analizi se navodi to što Srbija nije uvela sankcije Rusiji i ne isporučuje oružje Ukrajini, što ''ne odgovara pojedinim zemljama'', kao ni bliski odnosi Beograda sa Rusijom i Kinom, što se, navodi portal, pokazalo kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom govora na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu istakao značaj kineskh investicija za Srbiju.

Za ponavljanje izbora zalagala se opoziciona koalicija ''Srbija protiv nasilja'' (SPN), nemačka stranka Zelenih i ''beogradska nevladina organizacija CRTA'', navodi portal, koji, uprkos tome, nisu pružili nikakve dokaze o ''masovnoj izbornoj prevari', kako je to nazvala poslanica Evropskog parlamenta Viola fon Kramon.

Održana debata u Evropskom parlamentu o izborima u Srbiji: O rezoluciji u februaru

Junge Velt je naveo da su ''partneri'' organizacije CRTA zapadne ambasade poput francuske, nemačke i britanske, potom Fondacija Fridrih Nauman, USAID i Fond braće Rokfeler.

U analizi se navodi podatak da se 80 odsto stanovništva Srbije protivi ''potčinjavanju diktatu'' EU i SAD, odbija priznavanje tzv. Kosova i ne želi da Srbija pristupi NATO-u, što se, kako se navodi, odrazilo i u izbornim rezultatima, gde je Srpska napredna stranka osvojila apsolutnu većinu sa 129 od 250 mandata, dok je SPN osvojila 65 mandata.

Portal dalje navodi da su pripadnici SPN, kako nisu bili zadovoljni rezultatima izbora, upali 24. decembra u zgradu Skupštine Beograda, što je Vučić nazvao ''obojenom revolucijom'', na koje su ga, kako je rekao, srpske i ruske tajne službe upozoravale.

Barac: Stavljena tačka na izbore u Srbiji, Bilčik rekao da treba da se prihvate rezultati

Do ''poziva na srpski Majdan'' došlo je nakon dve masovne pucnjave u maju koje je opozicija iskoristila za masovne demonstracije i pozive na Vučićevu ostavku.

U analizi se ocenjuje da je promena smera u Srbiji kroz izbore malo verovatna u doglednoj budućnosti, pa tako ''jedina opcija za Vučićeve protivnike'' ostaje, kao i 2000. godine, promena režima ''promovisana i finansirana spolja''.

Ristić: Sinoćni događaji imaju elemente Majdana u Ukrajini

"Junge Velt" ocenjuje da je zapadni uticaj, pored Srbije, evidentan i u Republici Srpskoj, u kojoj, kako se navodi, preko visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu Kristijana Šmita, Zapad na ''neokolonijalan način'' pokušava da sprovede ustavne promene i reforme izbornog zakona.

Dodaje se da, dok se predsednik Republike Srpske Milorad Dodik kritikuje za ''nepotizam i korupciju koja je raširena u celoj BiH'', nema kritika na račun problematičih odnosa u Nemačkoj, poput onog između ministra privrede Roberta Habeka i njegovog državnog sekretara Patrika Grajhena.