Nove tenzije i prepucavanja: Sagovornici UNE o srpskom jeziku u Crnoj Gori posle rezultata popisa

Reakcije na rezultate popisa u Crnoj Gori ne jenjavaju. Naprotiv - otvoren je prostor za nove tenzije i prepucavanja, pre svega u političkom smislu. Da je popis u Crnoj Gori godinama više političko nego statističko pitanje - potvrdili su i sagovornici UNE gostujući u emisiji Podne. Gosti Marijane Tabaković bili su politički analitičar Vladimir Dobrosavljević, sociolog Bojan Panaotović, dok nam se uživo iz Crne Gore uključio predsednik Slobodne Crne Gore Vladislav Dajković. 

Glavna tema popisa je podatak da iako Crnogoraca ima više, srpskim jezikom govori više ljudi nego crnogorskim - što deo građana vidi kao svoju  pobedu.

Danilović: Srpski jezik u Crnoj Gori mora da bude službeni

"Srpski narod u Crnoj Gori je 'porastao', naš jezik je dominantan jezik, a naša Srpska pravoslavna crkva je jedina institucija koja okuplja preko 70 odsto, i više čak, građana Crne Gore. Ja mislim da su to lepe  vesti i da svaki Srbin ma gde živeo treba da bude zadovoljan, pogotovo ako uzmemo ceo kontektst, odnosno istorijat u proteklim decenijama", istakao je Vladislav Dajković, predsednik Slobodne Crne Gore. 

A kontekst je takav da ovakvi rezultati teško da mogu da pomire uveliko podeljene, dve dominantne nacije u Crnoj gori. Od jedne već stiže formirani zahtev da sprki jezik postane službeni u Crnoj Gori.

"Da li je palo nebo, da li se Crna Gora iščlanila iz NATO pakta, da li je neki zemljotres bio, da li danas ljudi u Podgorici idu na pojacu da kupe pljevljanski sir? Dakle, život teče normalno, nije nikakva katastrofa to što 45 odsto ljudi govori srpskim jezikom. To što vi nećete da uvidite realnost, to što se vama ne dopada realnost da 45 posto građana govori srpskim jezikom i što to ne želite to da inkorporirate u Ustav, to neće promeniti tu stvarnost", naveo je sociolog Bojan Panaotović.

Stigli rezultati popisa: U Crnoj Gori živi 256.463 Crnogoraca i 205.305 Srba, većina stanovništva govori srpski

Crnogorski Ustav spada u red onih koji se teže menjanju, kažu sagovornici UNE. Ipak, kada se podvuče crta, potrebna je samo dobra volja.

"Ako postoji volja i raspolozenje medju političkim elitima, lako se dođe do rešenje. Crna Gora je potpisinica čitavog niza međunarodnih ugovora koja regulišu pitanja individualnih i kolektivnih prava, dakle - samo primenite neki od međunarodnih sporazuma u svoje zakonodavstvo i rešićete problem i bez promeme Ustava", zaključio je politički analitičar Vladimir Dobrosavljević.

Ako političke elite u Crnoj Gori tu zemlju vide kao stabilnu i prosperitetnu, jedini put ka tome je dijalog i dogovor svih vodećih identitetskih zajednica, zaključak je sagovornika. 

Profesor Bešić o rezultatima popisa u Crnoj Gori: Šta znači uvećanje broja Srba?