Održana sednica SB UN o Kosmetu: Slobodarske zemlje upozoravaju Prištinu, Zapad joj gleda kroz prste

Šefica Misije UN na Kosovu (UNMIK) Karolin Zijade prestavila je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SBUN) novi šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu te misije u kojem se navodi da je situacija na severu AP Kosovo i Metohija i dalje krhka, ministar spoljnih poslova zatražio je brzu reakciju SB posle niza jednostranih i opasnih mera Prištine dok su pojedine države članice SB pozvale da se preispita mandat UNMIK-a.

Đurić na sednici Saveta bezbednosti UN o Kosmetu: Jednostrani potezi Kurtija stvaraju klimu straha

Srpski šef diplomatije Marko Đurić je na sednici naglasio da kršenje ljudskih prava i jednostrani potezi režima premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija stvaraju klimu straha i nestabilnosti i istakao da je nasilje nad Srbima na AP KiM eskaliralo i dostiglo alarmantan nivo.

Đurić je, na sednici SB UN na kojoj se razmatra šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu UNMIK-a, naveo da je samo tokom 2024. godine više od 90 napada bilo posebno usmereno na srpske pojedince i imovinu, a nijedan počinilac se nije suočio sa pravdom. 

On je naveo da je u SB UN kako bi detaljno izneo ozbiljne prestupe režima Aljbina Kurtija prema srpskoj zajednici i da apeluje na hitnu, odlučnu akciju međunarodne zajednice. 

Đurić je pozvao SB UN da obezbedi da se sprovedu u delo postojeći sporazumi iz dijaloga Beograda i Prištine, posebno Briselski sporazum, kao i da Priština bude odgovorna za svoje obaveze.   

On je istakao da je odbijanje Prištine da poštuje Briselski sporazum lišilo Srbe čak i osnovne pravne zaštite.     

Đurić je u replici ministarki spoljnih poslova privremenih prištinskih institucija Doniki Gervali Švarc istakao da je na  njegovu konkretnu i dobro dokumentovanu zabrinutost za položaj srpskog naroda na AP KiM i pruženu ruku saradnje albanskom narodu predstavnica Prištine odgovorila samo nizom uvreda i laži na račun Srbije i predsednika Aleksandra Vučića.

Đurić je Gervali Švarc  poručio da je, u skladu sa međunarodnim javnim pravom, predsednik Vučić i njen predsednik.

Istakao je da je Gervala Švarc u izlaganju koristila klevetnički jezik, koji samo produbljuje međuetničke tenzije i vraća region u prošlost i da je još jednom odbacila proces normalizacije, demonstrirajući neprihvatljiv i uvredljiv jezik.

Đurić je dodao da opsesija predstavnika Prištine predsednikom Vučićem govori o niz stvari. 

"On (Vučić) dobro vodi Srbiju, a jačanje naše ekonomske bezbednosti i spoljnopolitičke pozicije neke od njih čini ogorčenim i besnim", rekao je Đurić. 

Dodao je da predstavnici Prištine još jednom pokazuju nepoštovanje prema žrtvama sukoba neprikladnim korišćenjem izraza "genocid", posebno imajući u vidu činjenicu da je više od dve trećine Srbaa nasilno proterano sa AP Kosova i Metohije.

Odgovarajući na to što je Gervala Švarc Srbiju i njega nazvala fašistima, Đurić je rekao da, kao potomak iz porodice koja je preživela holokaust, skreće pažnju međunarodnoj zajednici na činjenicu da je vlada Kurtija završila renoviranje kuće jednog od osnivača SS divizije Skenderbeg, Džafera Deve u južnom delu Kosovske Mitrovice.

Gervala Švarc je prethodno u svom govoru na sednici SB UN ponovila poznate optužbe na račun Srbije i iznela tvrdnju da na AP KiM ne postoji diskriminacija nad bilo kim i da u pokrajini postoji najveći mogući nivo zaštite manjinskih prava u Evropi.

Gervala je protestovala i zbog upotrebe naziva Kosovo i Metohija.

Ona je ocenila da je izveštaj o radu UNMIK-a "nepouzdan, neprecizan i izuzetno prosrpski intoniran" i savetovala ambasadorima članica SB UN da, umesto njega, koriste neki od brojnih drugih izveštaja.

Gervala je, takođe, optužila vlasti u Beogradu da žele da unište privremene prištinske instutucije "čak i oružjem".

Navela je da bi ruski predsednik Vladimir Putin "mogao da izazove rat na Balkanu" i ponovila optužbu da je, kako je navela, "Srbija, odmah posle Rusije, najveća opasnost za mir u Evropi".

Na početku sednice specijalna predstavnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija u Autonomsnoj pokrajini Kosovu i Metohiji i šefica Misije privremene administracije UNMIK Karolina Zijade izjavila je da dijalog Beograda i Prištine ostaje ključan za rešavanje svih pitanja uključujući i osnivanje Zajednice srpskih opština.

Ona je rekla da je situacija na severu krhka, napredak spor i ocenila kao opasne najave otvaranja mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici.

Prema njenim rečima akcije prištinskih vlasti na severu i 16. oktobra u Srbici umanjili su mogućnost manjinskih zajednica, pre svih Srba, da dobiju pristup osnovnim potrebama, uključujući zdravstvo i školstvo.

Ona je upozorila na opasnost koju predstavljaju akcije takozvane kosovske policije o kojima se vodi istraga zbog preterane upotrebe sile.

"Zatvaranje poslovnica Pošta Srbije i drugih institucija, to je ograničen pristup. Zabrana upotrebe dinara i ukudanje poslovnica Poštanske štedion samo je pogoršalo situaciju. Vlasti u Prištini možda žele da izvrše kontrolu nad obrazovnim i zdravstvenim ustanovama Srba. Priča o otvaranju mosta i sve veća hapšenja kosovskih Srba doveli su do porasta građanskog aktivizma na severu, posebno među ženama i studentima. Zabrinuti smo zbog hapšenja i zabrane okupljanja", rekla je Zijade.

Ona je dodala i da je trenutno u toku istraga o prekomernoj sili policije prlikom hapšenja i u pritvoru. Objavljivanje rezultata istrage moglo bi da povrati poverenje u institucije. Unapređivanje ljudskih prava je srž naše misije zbog dešavanja i od ključnog je značaja za očuvanje imovinskih prava i očuvanja jezika svih zajednica", rekla je Zijade.

Podsetila je da su se glavni pregovarači sastali u Briselu prošle nedelje i pozdravila osnivanje radne grupe za olakšavanje ulaska robe.

"Uspeh se može postići kroz konstruktivan i otvoren pristup i poštovanje sporazuma koji su postignuti tokom godina. Ja verujem da značaj i napredak moraju da budu zasnovani na poverenju koje se stiče kroz ostvarivanje ciljeva. Izgradnja poverenja na svim nivoima ostaje kamen temeljac zajedničke i bolje budućnosti za sve", rekla je Zijade.

Zijade je zatražila sveobuhvatnu istragu o događajima u Banjskoj od 23. septembra prošle godine, nazivajući ga "neprihvatljivim" i "ozbiljnim bezbednosnim incidentom".

Ambasadori zemalja članica SB UN ukazali su da jednostrane akcije prištinskih vlasti doprinose porastu tenzija i ostale podeljene po pitanju mandata Unmika.

Članice SB UN su pozvale Beograd i Prištinu da nastave dijalog.

Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja izjavio je da su etničke tenzije u AP KiM na najvećem nivou u poslednjih 15 godina i naveo da odgovornost za to stanje leži na privremenim prištinskim institucijama, koja, kako je rekao, želi da ima potpunu kontrolu nad severom pokraijne.

''Dosta toga opisano je u izveštaju UNMIK-a. Pokušavaju da nealbanske institucije istisnu, upadaju u škole i bolnice'', rekao je Nebenzja tokom svog obraćanja na sednici SB UN

On je istakao da Srbi na tom području ''jedva priživljavaju'', uz ocenu da je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti ''proglasio rat protiv Srba'', cinično to nazivajući ''borbom protiv fašizma i kod kuće i u inostranstvu''.

Kineski predstavnik pri UN Fu Cong izjavio je da Kina podržava zajednički prihvatljivo rešenje uz poštovanje rezolucije Saveta bezbednosti 1244, dodajući da se suverenitet Srbije mora u potpunosti poštovati.

On je istakao da jednostrane akcije u AP KiM neće doprineti rešenju ''kosovskog problema'' i posledično neće dovesti do stabilnosti regiona.

Istakao je da prištinske vlasti zastrašuju srpsko stanovništvo jednostranim potezima, ističući da to ima uticaj na bezbednost i živote Srba, koji, kako je rekao, drhte u strahu.

Podsetio je da je uspostavljanje Zajednice srpskih opština u AP KiM važan element Briselskog sporazuma, dodajući da prištinske vlasti moraju da to učine kroz praktične poteze.

Zamenik ambasadora Sjedinjenih Američkih Država pri UN Robert Vud izjavio je da su SAD zabrinute zbog nekoordisanih akcija koje preduzimaju privremene prištinske institucije i dodao da takve akcije pogađaju ranjive i manjinske zajednice.

On je rekao da je dijalog uz podršku EU put ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine i napredak ka članstvu u evropskim institucijama. 

"SAD nastavljaju da rade sa partnerima iz EU, OEBS-a i NATO-a kako bi tenzije na severu Kosova bile umanjene, kako bi odvratile eskalaciju sa bilo koje strane i da bi nastavile sa sprovođenjem svih obaveza u dijalogu između Beograda i Prištine, uključujući osnivanje Zajednice srpskih opština", rekao je on.

Predstavnik Francuske pri Ujedinjenim nacijama izjavio je da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine ključ evropske stabilnosti.

On je osudio uzastopne jednostrane akcije prištinskih vlasti na severu koje su uznemirile lokalno stanovništvo.

Pozdravio je otvaranje prelaza između AP KiM i centralne Srbije, kao i odluku srpskih vlasti krajem prošle godine o sprovođenju dela Briselskog sporazuma.

Naglasio je da je neophodno uspostaviti demokratsku zastupljenost manjina u AP KiM, istakavši značaj poštovanja ljudskih prava i pomirenja. 

Predstavnik Velike Britanije pri Ujedinjenim nacijama pozvao je i Beograd i Prištinu da pokažu hrabrost u ispunjavanju prethodno postignutih sporazuma, pre svega sporazum o uspostavljanju Zajednice srpskih opština.

On je pozvao obe strane da ostave po strani unilateralne akcije koje mogu da ugroze bezbednost.

Velika Britanija pozvala je i na preispitivanje uloge UNMIK-a, navodeći da je 16 godina nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti takozvanog Kosova situacija na terenu neprepoznatljiva.

Na preispitivanje uloge UNIMIK-a pozvao je predstavnik Japana u UN.

Ambasador Slovenije pri Ujedinjenim nacijama Samuel Žbogar izjavio je danas da jednostrane i iznenadne akcije u AP KiM uništavaju poverenje i dovode do eskalacije tenzija.

Istakao da je Slovenija zabrinuta navodima koje je iznela šefica Unmika Karolin Zijade i dodao da njegova zemlja traži uspostavljanje Zajednice srpskih opština (ZSO) i naveo da je potrebna snažnija posvećenost lidera Beograda i Prištine Briselskom sporazumu iz 2013, kao i dogovora iz Ohrida, osudivši zapaljivu retoriku i neoprezne poteze.

Predstavnik Alžira je izrazio zabrinutost zbog jednostranih poteza Prištine, napominjući da to doprinosi porastu tenzija u AP KiM i da se odnosi između Beograda i Prištine sve više pogoršavaju. 

Pozvao je na uzdržavanje od bilo kakvih jednostranih poteza koji bi mogli da izazovu eskalaciju situacije i na korake ka normalizaciji, uz primenu diplomatije.

Švajcarska, koja predsedava ovog meseca SB UN ocenila je da je situacija na severu KiM napeta, kao i da su unilateralne akcije Prištine dovele do povećanja nesigurnosti stanovnika.

"Politički lideri moraju da pokažu političku volju i hrabnost", rekla je predstavnica Švajcarske i pozvale na formiranje ZSO.