Potresna svedočenja u Njujorku: Održan panel u UN na kome su svedočile žrtve rata u BiH

U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku počela je panel diskusija na kojoj će govoriti žrtve i svedoci rata u BiH, a prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Panel je počeo minutom ćutanja za žrtve rata u BiH.

Panel diskusiju na temu "Mi govorimo, jer oni ne mogu - glasovi koje treba čuti", na kome će žrtve rata u BiH izneti svoja svedočenja, organizuje Stalna Misija Srbije pri UN, a otvorio je generalni konzul Srbije u Čikagu Damjan Jović.

Diskusiji prisustvuje i ministar spoljnih poslova Marko Đurić. Na panelu će govoriti Duška i Svetlana Stanić, Ranko Ristić, Dijana Ivanović, Miroslav Jović i stručnjak za pravo Gregori Rodi.

Kako je navedeno na sajtu UN, jednaka pravda za sve žrtve rata u BiH jedini je put ka trajnom miru, stabilnosti i pomirenju. Takođe, navodi se da je bilo više od 100.000 žrtava na svim stranama, kao i da su izvršioci zločina bili na svim stranama. Za porodice žrtava i dalje je teško da se njihov glas čuje i prepozna.

Đurić: Rezolucija UN o Srebrenici će izazvati dalje podele na Balkanu

Učesnici diskusije su Srbi koji su doživeli ili bili svedoci stravičnih zločina i u velikoj meri stradali tri decenije. Oni već 29 godina mole za istinu i pravdu i ova diskusija im je prilika da podele svoja svedočenja. 

Takođe, oni najbolje razumeju bol svih ostalih žrtava i njihovih porodica - bez obzira da li su Bošnjaci, Hrvati ili sugrađani Srbi, navodi se na sajtu UN u najavi panel diskusije.

Sednica Generalne skupštine UN, na kojoj će se razmatrati predlog rezolucije o Srebrenici, biće sutra održana u Njujorku.

Brnabić: Rezolucijom o Srebrenici prekraja se istorija 20. veka

Jović: Zanemarene patnje srpskih žrtava u ratu u BiH

Generalni konzul Srbije u Čikagu Damjan Jović izjavio je danas,  otvarajući panel diskusiju u UN u Njujorku, na kojoj govore žrtve i svedoci rata u BiH, da su patnje Srba, žrtava rata u BiH, zanemarene i da je rezolucija o Srebrenici o kojoj će se raspravljati 29 godina nakon rata, podelila ne samo ljude na Balkanu već i članove međunarodne organizacije.

"Ovi ljudi su ljudi, američki državljani, predstavnici žrtava rata u Bosni čija je patnja ili zanemarena ili ignorisana od strane autora i sponzora nacrta rezolucije koja je iznenada postala dodatni razlog za jačanje svih animoziteta između različitih etničkih grupa u Bosni i šire u regionu. Oni će sa nama podeliti iskustva iz prve ruke", rekao je Jović. 

On je istakao da sve žrtve, na svim stranama, imaju ista prava. Jović je najavio da će se posle panel-diskusije obratiti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Nemačka će jedina imati uvodnu reč i tražiti usvajanje rezolucije o Srebrenici u UN

Stanić: Nijedno dete ne treba da doživi strahote rata koje sam ja doživela

Duška Stanić, žrtva rata u BiH, rekla je danas da nijedno dete ne bi trebalo da prođe kroz strahote rata koje je ona doživela.

"Imala sam osam godina kada je izbio rat u bivšoj Jugoslaviji. Živela sam sa majkom, ocem i dve sestre u malom selu Duvno u zapadnoj Bosni. Naše selo je bilo magično mesto za odrastanje svakog deteta. Bilo je svejedno da li su mi prijatelji Srbi, Bošnjaci ili Hrvati. Igrali smo se zajedno, naše porodice su radile zajedno, zajedno smo slavili", rekla je Stanić na početku svog svedočenja na panelu koji organizuje Stalna Misija Srbije pri UN.

Ona je dodala da je jednog hladnog aprilskog jutra, dok se spremala za školu, majka obavestila da je škola zatvorena.

"Nisam shvatila šta se dešava, ali kada me je zaustavila dok sam pokušavla da odem da se igram sa drugaricom koja je živela u komšiluku, a koja je slučajno bila Bosanka, mama mi je rekla da moram da ostanem kod kuće i da se igram sa sestrama", rekla je Stanić.

Zurof: U Srebrenici nije bilo genocida, ne može Generalna skupšitna UN da odredi šta je genocid

Stanić je istakla da nije bila svesna da je njena porodica pripadala manjini u gradu u kome je živela.

"Naredna dva meseca proveli smo u kućnom zatvoru, nismo mogli da izađemo napolje, nismo mogli da se igramo, nismo mogli da viđamo prijatelje i jeli smo samo hranu koja je bila dostupna u našem domu. Noću smo se skrivali dok su odrasli šaputali među sobom i nisam mogao da shvatim šta se dešava", rekla je ona.

Opisavši potom detaljno kroz kakve je muke prošla, Stanić je istakla da i sada, kao odrasla osoba, dok razmišlja svom iskustvu i svemu kroz šta je prošla, shvata uticaj koji je to što je preživela imalo na njeno detinjstvo.

"Ja i dan danas spavam sa upaljenim svetlom. I dan danas imam noćne more o tome kroz šta sam prošao.  Moramo da se potrudimo da naša deca i naše buduće generacije žive u boljem svetu. Oni zaslužuju bolji svet i zaslužuju mir. Niko i nijedno dete ne bi trebalo da prođe kroz ono kroz šta sam ja prošla", rekla je Stanić.

Stanić je istakla da je njena dužnost da podeli svoje iskustvo i svoju priču jer ima mnogo drugih koja nisu danas živa kako bi podelila svoju.

Najveći svetski stručnjak za pitanja Holokausta: 'U Srebrenici nije bilo genocida'

Ristić: Preko 3.000 boraca Al Kaide došlo u Bosnu da se bori protiv Srba

Svedok zločina u građanskom ratu u Bosni i Hercegovini Ranko Ristić izjavio je danas da je preko 3.000 terorista Al Kaide je došlo u Bosnu da se bori protiv Srba, ali i protiv Hrvata i da su u tom ratu činili stravične zločine.

"Ovde imam fotografiju tri srpska zarobljenika, tri vojnika koji su donosili hranu drugim srpskim vojnicima. Oni su se izgubili i uhvatili su ih ovi ekstremisti. Sva trojica su bila obezglavljena. Zvali su se Blagoje Blagojević, Nenad Petković i Branislav Đurić", rekao je Ristić na panel diskusiji "Mi govorimo jer oni ne mogu", koja se održava danas u Ujedinjenim nacijama.

On je pokazao sliku trojice Srba koji su bili obezglavljeni od strane Al Kaide, kao i sliku borca Al Kaide, francuskog državljanina, koji je držao glavu Blagoja Blagojevića.

Dodao je da je u konačnom napadu bošnjačkih snaga na selo Vozuća  1995. godine za samo nekoliko dana ubijeno 500 Srba.

Đurić: Najhitniji apel zemljama UN da se suprotstave usvajanju rezolucije o Srebrenici

Ristić je podsetio da su dvojica boraca Al Kaide koji su se borili u Bosni posle toga 2001. godine bili deo tima koji je oteo putnički avion i srušili ga u sedište američke vojske u Vašingtonu. 

Ristić je pričao i o strašnoj sudbini koja je zadesila ćerku njegovog pradede, Koviljku Ristić Pašalić, koja je bila njegova baba-tetka. Naveo je da su 28. maja 1993. godine došli Bošnjaci iz susednog sela u kuću Koviljke i tamo je silovali, prerezali grkljan i odsekli dojke.

"Dan pošto su otišli, ova fotografija je napravljena. I ovo je moja baba-tetka. Ne znam da li možete da vidite kako je grkljan potpuno bio isečen i izvučen kao neka vrsta trofeja. Kada su završili sa mojom baba-tetkom, oni su otišli u sledeću kuću gde je živela Ranka Pantelić, rođena 1927. I njena sudbina je bila ista kao i od moje bake. Ona je slikana dan posle toga", rekao je Ristić i pokazao slike Koviljke i Ranke posle zločina.

Podsetio je da su Hrvati za svega nekoliko dana u Oluji ubili preko 3.000 Srba i proterali više od 250.000 Srba. 

Dodik: Usvajanje rezolucije o Srebrenici bio bi simbolični kraj multietničke BiH