Politikolog Velebit o mogućem strateškom partnerstvu SAD i Srbije: Priština je pod pritiskom

Američka administracija je prema oceni politikologa Vuka Velebita svesna da probleme na Zapadnom Balkanu ne pravi Beograd nego Priština, što je potvrdio i ambasador Kristofer Hil, kao i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, a to ćemo, smatra Velebit, čuti i  od specijalnog savetnika Stejt departmenta Dereka Šolea koji danas dolazi u Beograd.

Velebit je uoči ove posete za Tanjug ocenio da je Amerika u pregovore Beograda i Prištine ušla jer Evropska unija nije imala mogućnosti ili kapaciteta da ih aktivno vodi.

Dodaje da su SAD u pregovore ušle sa idejom da se oni ubrzaju i da se dođe do rešenja. 

"Mislim da intenzivirana diplomatska aktivnost SAD na Balkanu, a pre svega u Srbiji govori i o novoj, promenjenoj poziciji Srbije u Vašingtonu. Sada sa američke strane postoji više strpljenja i spremnosti da se razgovara sa Beogradom, što je i sasvim logično da Srbija kao najveća zemlja teritorijalno, ekonomski i populaciono u regionu Zapadnog Balkana, bude i glavni sagovornik i možda sutra i glavni saveznik SAD na Balkanu", rekao je on, uz ocenu da danas svedočimo promeni i mogućem uspostavljanju strateškog partnerstva između Srbije i SAD.

Prema njegovim rečima, vrata za to su danas otvorena i veoma je bitno da se radi na izgradnji poverenja sa obe strane, tj. da Beograd može da veruje Vašingtonu, ali da i Vašington može da veruje Beogradu

Veoma zanimljivim je ocenio teme o kojima će se razgovarati, a to su energetska stabilnost, regionalna saradnja i ekonomija, kao i održavanje regionalnog mira.

"Amerika zbog svog pragmatičnog pristupa želi da sa Srbijom radi na razvijanju dugoročnog partnerstva, a da bi se ono uspostavilo mora se raditi upravo na temama koje su skladu sa tim, odnosno energetici i ekonomiji. Tu je veoma važna inicijativa Otvoreni Balkan, gde postoji ideja održavanja regionalne političke stabilnosti putem kreiranja ekonomske saradnje, jer ako je region ekonomski povezaniji, manje su šanse da dođe do sukoba u njemu", istakao je sagovornik Tanjuga.

Naglasio je da je veoma dobro što administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena nastavlja da sprovodi neke sporazume potpisane za vreme vladavine Donalda Trampa i da u narednom periodu možemo očekivati i veće prisustvo američkih kompanija u Srbiji i regionu naročito ako se inicijativa Otvoreni Balkan proširi na sve zemlje Zapadnog Balkana.

Upitan da li je sada pravi trenutak da se formira Zajednica srpskih opština (ZSO) na Kosovu i Metohiji, Velebit je rekao da veruje da je to bila i jedna od tema Šoleovih razgovora u Prištini, koji danas dolazi u Beograd, te da bez formiranja ZSO neće moći da se ide dalje u pregovore niti da se postigne rešenje. 

"Pitanje je samo koliko će još kosovska administracija odolevati pritisku i pokušavati da izigra uspostavljanje Zajednice srpskih opština ali rekao bih da to možemo očekivati u narednom periodu", naveo je on.

Kada je reč o mogućnostima realizacije francusko-nemačkog plana istakao je da je očigledno da je više aktera zainteresovano za to, kao i da je moguće da ove godine dođe do postizanja nekog rešenja, ali da ne bi polagao velike nade u to, jer poslednjih 10 godina slušamo istu priču kako će se pitanje odnosa Beograda i Prištine rešiti baš te godine.