Predsednik Vučić u Prohoru Pčinjskom sa predsednikom Severne Makedonije Pendarovskim

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je u Prohoru Pčinjskom dočekao predsednika Severne Makedonije Steva Pendarovskog. Dvojica predsednika najpre obilaze manastir Sveti Prohor Pčinjski, gde će položiti venac, a zatim će imati zajednički sastanak.

Na dočeku delegacije iz Severne Makedonije su i ministri Nikola Selaković i Bratislav Gašić.

Pendarovski je u radnu posetu Srbiji došao na dan kada Severna Makedonija obeležava Ilindan - Dan Republike.

Predsednika Vučića je kod Prohora Pčinjskog sačekao veliki broj građana, sa kojima je porazgovarao. Građani su izneli svoje lokalne probleme, vezane za put i vodu. Više građana mu je uručilo pisma.

Dvojicu predsednika su u manastiru dočekali vladika vranjski Pahomije i arhimandrit Metodije koji je iguman manastira.

Pendarovski je položio venac kod spomen česme u porti manastira.

Posle obilaska uslediće zajednički sastanak i obraćanje dvojice predsednika.

U manastiru je prethodno održana i zajednička liturgija srpske i makedonske pravoslavne crkve u prisustvu vernika.

O manastiru

Manastir Svetog Prohora Pčinjskog ima istoriju dužu od devet i po vekova, a važan je i kao kulturo prosvetni centar toga kraja.

Između ostalog u ovom manastiru održano je i prvo zasedanje ASNOM-a - Antifašističkog sobranja narodnog oslobođenja Makedonije, 2. avgusta 1944. godine, što se smatra mestom gde je formirana savremena makedonska država, koja danas obelžava Dan Republike.

Manastir se nalazi 30 kilometara južno od Vranja, a sredinom 2021. godine obeležio je 950 godina postojanja i sedam vekova od upokojenja kralja Milutina, koji ga je u 14. veku obnovio.

Nalazi se na šumovitim obroncima planine Kozjak, na levoj obali reke Pčinje, u ataru sela Starac. U sklopu manastira radi bogoslovska škola, prepisivačko-iluminatorska radionica, a organizovano se uči ikonopisački zanat.

Prema predanju, podigao ga je u 11. veku, odnosno 1070. godine, vizantijski car Roman Diogen u znak zahvalnosti Svetom Prohoru Pčinjskom "Mirotočivom", koji mu je prorekao da će postati car.

U sastavu srpske države je od kada je Stefan Nemanja u ratovima sa Vizantijom između 1180. i 1190. godine osvojio oblast Vranja.

Dolaskom Osmanskog carstva u Srbiju završava se razdoblje prosperiteta za manastir, u kome je bio i snažan duhovni i kulturni centar srednjovekovne srpske države.

Prema nekim izvorima, knez Lazar Hrebeljanović podigao je spoljnu pripratu, ispred Milutinove crkve, isto kao i u Hilandaru, a predanje kaže i da je knez, na putu za Kosovo Polje tu pričestio i vojsku.

Postoji nekoliko zapisa koji svedoče o velikom stradanju manastira 1817. godine, kao i o tome da je u srpsko-turskim ratovima 1876 - 1878. godine, manastir bio jedan od važnih centara ustanka.

Na meti Bugara našao se tokom oba svetska rata i 1915. i 1941. godine.

Stavljen je pod zaštitu zakona, kao spomenik kulture 1950. godine, a 1979. godine proglašen je kulturnim dobrom od izuzetnog značaja.

Sveobuhvatna revitalizacija manastira, čiji je kompleks drugi po veličini u SPC, počela je 1986. godine.

Pored potpune obnove Vranjanskog konaka, tada su realizovani i najneophodniji radovi na hramu i ostalim objektima u kompleksu, uljučujuci i staru vodenicu.

Uređeni su porta i veliki prostor ispred manastira, kao i mini hidroelektrana sa akumulacijom kako bi se izbegla svaka vrsta zagađenja.

Poslednji je rekonsturisan Kraljev konak, koji je izgoreo u požaru 2014. godine.

Tokom ratnih sukoba na tlu SFRJ bio je utočište izbeglica iz Hrvatske i sa Kosova i Metohije.

U manastriru se nalaze i mošti Sv. Prohora i to u maloj pokloničkoj kapeli, a iz njih već skoro ceo milenijum izvire čudotvorno miro.