Rezolucija EP i (ne)uvođenje sankcija Rusiji: Ozbiljna opasnost ili 'pretnja praznom puškom'

Dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da se iza preporuke Evropskog parlamenta krije zakulisna namera da Srbija prizna Kosovo, deo opozicije smatra da bi Srbiju ignorisanje zahteva za uvođenjem sankcija Rusiji moglo skupo da košta.

Hteli bismo da uđemo u EU, a jedini smo kandidat za članstvo koji nije uveo sankcije Rusiji. To bi Srbiju moglo da dovede u realnu opasnost, smatra poslanik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović, pa je zato uputio predlog rezolucije o usaglašavanju spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom.

"Ako Srbija ostane jedina država na evropskom kontinentu, osim Belorusije i Turske, koja nije uvela bilo kakve restriktivne mere prema Rusiji i njenom rukovodstvu, dolazimo u realnu opasnost da će se preko 10.000 firmi u Srbiji naći u težem položaju, da ćemo ugroziti skoro 60 odsto trgovinske razmene sa državama EU, a da ne govorimo o skoro 300.000 radnih mesta", smatra Stefanović. 

To je pretnja praznom puškom, uzvraća njegov kolega Boško Obradović odlučan u stavu da nikako ne treba uvoditi sankcije Moskvi.

"Zbog čega su te evropske i brojne druge firme u Srbiji? Evo, nismo uveli sankcije Rusiji, pa su one i dalje u Srbiji. A što? Pa zato što im dajemo ogromne subvencije na štetu naših privrednika i poljoprivrednika", ističe Obradović.

Nije reč samo od investicijama i fondovima, kaže Sonja Biserko iz Helsinškog odbora. Stavljanjem na stranu Rusije Srbija bi pokazala da ne mari za vladavinu prava.

"Ono što je najveći problem jeste da Srbija, zapravo, ne deli te vrednosti, kao ni Rusija. Drugi veliki problem je to što je Srbija, na neki način, samoizolovana, pogotovo njena elita koja ne radi ništa da bi ubedila partnere u Uniji da je spremna na reforme", objašnjava Biserko.

Rezolucija Evropskog parlamenta nema obavezujuću snagu, podseća analitičar Đorđe Vukadinović, a i realnost pokazuje ko vuče glavne poteze.

"Najvažnije je šta stigne iz Vašingtona. To se pokazalo i kod ove druge teme, dijaloga Beograda i Prištine, da su Kurti i Beograd senzitivni kad ih je pozove američki ambasador bilo u Beogardu, bilo Prištini", istakao je Vukadinović.

Za sada deluje da se srpski državni vrh nije previše uzbudio zbog rezolucije. Da li zbog toga što procenjuje da nema realne opasnosti iz Brisela ili zato što zna kako bi javnost u Srbiji reagovala na sankcije Rusiji...