Rezolucija o Srebrenici trese ceo region: Beograd nastavlja borbu, a šta se radi u komšiluku i zbog čega?

I pre glasanja, pojedine zemlje iznele su stav, a među onima koje su najviše uzburkale javnost, jeste odluka Crne Gore da podrži Rezoluciju

12.05.2024. 21:24
  • Podeli:
UN zoran colić tanjug ujedinjene nacije-653782ca14146.webp Foto: Zoran Colić/Tanjug

Posle dva odlaganja, Rezolucija o Srebrenici mogla bi ove nedelje da se nađe u Ujedinjenim nacijama. Do izjašnjavanja delegata, Beograd nastavlja diplomatsku borbu, kaže predsednik Aleksandar Vučić i najavljuje odlazak u Njujork. 

I pre glasanja, pojedine zemlje iznele su stav, a među onima koje su najviše uzburkale javnost, jeste odluka Crne Gore da podrži Rezoluciju.

Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Severna Makedonija i Slovenija su susedne zemlje koje su kosponzori Rezolucije o genocidu u Srebrenici.

Među njima nije i Crna Gora. Ipak, prethodnih dana jasan stav stiže iz kabineta tamošnjeg premijera. Glasaće "za".

Dva amandmana – šta je predložila Vlada Crne Gore

Idu i korak dalje. Vlada u Podgorici sinoć je na elektronskoj sednici usvojila dva amandmana na tekst rezolucije. Iz Vlade Crne Gore saopšteno je da treba zauzeti pomiriteljski i prijateljski stav, tako što bi se dopunom teksta predloga rezolucije otklonile sve sumnje u mogućnosti njene navodne zloupotrebe, piše RTS.

"Preporučljivo je da tekst predloga rezolucije sadrži dve adekvatno definisane i pozicionirane amandmanske formulacije, kojima će se nedvosmisleno potvrditi da je krivica za zločin genocida individualna, te da ne može biti pripisana nijednom narodu, etničkoj ili verskoj grupi. Uputno je ukazati i na neophodnost očuvanja odredaba opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH", navodi se u saopštenju.

Ne jenjavaju reakcije prosrpskih stranaka, između ostalih. Nakon najave da će Crna Gora podržati rezoluciju, traže rezoluciju o genocidu u Jasenovcu.

Predsednik Skupštine i lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić ima jasnu poruku. Vrše pritisak na Milojka Spajića da Vlada odustane od najavljene odluke.

Foto: R.R./ATA Images

"Nismo mi vezani za bilo kakve fotelje, nismo mi vezani za bilo što, iako se vode različite prljave kampanje i od onih za koje se najmanje to moglo očekivati. Uradićemo sve što je u našoj moći, zajedno sa našom crkvom, zajedno sa našom braćom, ujedinjeni kao srpski političari i srpski narod da zaustavimo ovog premijera u jednoj lošoj i opasnoj nameri, ali samo nećemo dozvoliti, kažem, to je ona crvena linija, da onaj ko nas je tlačio, onaj ko nas je ponižavao, onaj ko je želio da ne živimo u Crnoj Gori, da preuzme tu državu", poručuje Mandić.

I poslednja dešavanja u susednoj Crnoj Gori, ocenjuju analitičari, oslikavaju unutrašnju političku situaciju. Pogrešna je, kažu, percepcija da se nekome u regionu izlazi u susret. Kada je u javnosti počela da dominira tema o rezoluciji o Srebrenici, Vlada je, smatraju, pokušala da nađe srednji put.

Esejista Stefan Đukić kaže da je došla velika inicijativa od strane NVO u Crnoj Gori, od nekih pojedinaca i partija, da Crna Gora bude kosponzor, tako da se to postavilo kao jedna opcija.

"Druga opcija se postavila da Crna Gora bude protiv. Onda je Vlada Crne Gore, iz njihovog ugla, u odnosu na ono što je bila percepcija u javnosti, izabrala neki srednji put. Oni će podržati to, i u skladu sa presudom Haškog suda, sa rezolucijom iz Skupštine, ali u isto vreme ulaže amandmane kojima želi da dodatno objasni svoju poziciju, da ona ne želi da kaže nikakvu vrstu kolektivne krivice, da ne želi nikoga da u vidu država optuži za to i da nekome navodno zabode nož u leđa, već da je ona tu da podrži tu individualizaciju krivice i da se navodno bori za pomirenje", objašnjava Đukić.

Banjaluka i Sarajevo – politička odluka ili pomirenje

U međuvremenu iz Sarajeva stižu ocene da je Rezolucija o Srebrenici važan korak za napredovanje regiona ka pomirenju. Banjaluka je jasna – rezolucija donosi podelu.

Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske kaže da je rezolucija politički dokument, iako stalno govore o individualnoj krivici.

"Generalna skupština je političko telo i ona može samo da donese političku odluku", ukazuje Dodik.

I zvanično – rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija nisu obavezujuće. Tumači se da imaju političku težinu i da odražavaju stavove članica tog tela o pitanju ili temi u vezi sa kojem su usvojene.

 

  • Podeli:

Ostavite Vaš komentar:

NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.

Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.

Komentari ()