Skupština Srbije raspavlja o budžetu, kritike opozicije na početku

Poslanici Skupštine Srbije danas raspravljaju o Predlogu budžeta za 2023. godinu, koji predviđa ukupne prihode od 1.843,4 milijarde dinara, što je za 7,8 odsto više u odnosu na ovogodišnji budžet, dok su rashodi planirani u visini od 2.107,4 milijarde dinara.

Predlog budžeta za 2023. godinu dobio je "zeleno svetlo" matičnog odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

'Smanjujemo deficit, povećavamo plate i penzije'

Predlog budžeta za 2023. godinu prati prioritete koji su izneti u ekspozeu za period do 2024, a jedan od njih je da se održi fiskalna stabilnost, rekla je premijerka Ana Brnabić obrazlažući predlog budžeta za sledeću godinu.

Navela je da je planiran deficit od 3,3 odsto bruto drustvenog proizvoda, a deficit je u rebalansu za ovu godinu iznosio 3,9 odsto, što prema premijerkinim rečima znači da se vraćamo u pretkrizne godine kada je reč o ovom parametru.

"Imamo nikada veći budžet za kapitalne investiicje, ulazemo  u energetiku, prosvetu, nauku, inovacije, kulturu. Javni dug će biti ispod 60, odnosno 56,1 odsto BDP, a što je veoma važno, imamo prostor i dalje ćemo se boriti da stalno povećavamo plate i penzije", rekla je Brnabić.

Istakla je da će penzije kumulativno, sa povišicom od novembra i januara, porasti za 20,8 odsto i da smo među retkim zemljama u Evropi koje uprkos raznim krizama i ratu u Ukrajini, idemo u rast plata i penzija.

Ćuta delio letke, regovala premijerka

Opozicija nije predložila dopunu dnevnog reda, jer je, kako tvrde, sednica zakazana u kratkom roku zbog čega nisu imali vremena da to urade. Početak sednice ipak su iskoristili da kažu šta su nameravali da predlože, reklamirajući povredu Poslovnika.

Dok je šef poslaničke grupe Dveri Boško Obradović govorio o razlozima zbog kojih treba da se produži rasprava o usvojenim tačkama dnevnog reda, poslanik grupe Moramo-Zajedno Aleksandar Jovanović Ćuta je ustao sa mesta, otišao do stola predsedavajućeg i ministrima delio letke.

Zbog toga je predsednik Skupštine Vladimir Orlić izrekao opomenu Jovanoviću, jer je bez dozvole prilazio stolu. Obradovićev predlog da se produži vreme za raspravu odbijen je većinom glasova.

Premijerka Ana Brnabić je Jovanoviću proučila da je letke mogao da odštampa na recikliranom, a ne na sjanom papiru.

"Svi građani su bili svedoci toga da smo dobili letke od strane Pokreta zelenih ili kako se već zovu. Velika koalicija malih stranaka. Dobili smo letke na sjajnom papiru, koji je najgori za životnu sredinu, nisu se potrudili da makar bude reciklirani papir. Za taj papir morali ste da posečete ne znam koliko drveća”, rekla je Brnabić.

Premijerka je rekla da je da parlamentu poslat "izuzetno važan" predlog zakona, koji se odnosi na zaštitu životne sredine, odnosno Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, kojim se povećava obim mera za unapređenje energetske efikasnosti i planira ugradnja solarnih panela u domaćinstva.

Kritike opozicije

Poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević rekao je da je prvi put u istoriji višestranačja u Srbiji sednica zakazana za 11.10 časova, kako bi se, prema njegovim tvrdnjama, opozicija onemogućila da podnese predloge za dopunu dnevnog reda.

Prema njegovim rečima, opozicioni poslanici su nameravali da pitaju o ubistvu Olivera Ivanovića, slučaju "Jovanjica", sporna dva minuta saobraćajne nesreće u Doljevcu.

"Hteli smo i da predložimo i Zakon o vraćanju penzija, Zakon o radu i novu Rezoluciju o Kosovu i Metohiji", rekao je Milivojević.

Konferenciji su prisustvovali i poslanici Zeleno-levi blok, Moramo, Stranka slobode i pravde.

Poslanik koalicije Moramo Aleksandar Jovanović Ćuta naveo je da je na kolegijumu skupštine pitao predsednika parlamenta Vladimira Orlića kako je dozovoljeno voditeljki TV Pink da snima špicu za emisiju u Skupštini Srbije, a on, kako kaže, nije mogao da dovede rudare u zgradu Narodne skupštine.

Njegov stranački kolega Nebojša Zelenović je istakao da je poslanicima uskraćeno ustavno pravo da predstavljaju građane Srbije i predlažu propise, što je, ističe, njihov posao.

Tri stuba budžeta

Ministar finansija Siniša Mali je juče na sednici ovog odbora rekao da se budžet zasniva na tri stuba, od kojih je prvi osiguranje standarda građana kroz povećanje plata i penzija.

Naveo je da će penzije kumulativno, sa povišicama od novembra I januara biti veće za 20,8 odsto, a plate u javnom sektoru za 12,5 odsto. Minimalna zarada u Srbiji će prema njegovim rečima sledeće godine biti veća od 40.000 dinara, a poslodavci će biti rasterećeniji.

Drugi stub se tiče investicija o čemu je ministar rekao da se za projekte predviđa 6,8 odsto budućeg budžeta i naglasio da se neće odustati ni od jedne kapitalne investicije.

Rekao je da je treći stub energetika i da je u budžetu ostavljena rezerva za nabavku i gasa i struje.

Predloženi budžet za 2023. je veći za 7,8 odsto u odnosu na aktuelni rebalans, a deficit od 3,3 procenta dogovoren je sa MMF-om.

Boško Obradović i poslanici Dveri vređali premijerku Brnabić

Predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić izrekao je danas opomene poslanicima Srpskog pokreta Dveri Bošku Obradoviću, Borku Puškiću i Ivanu Kostiću, jer su izneli niz uvreda na račun premijerke Ane Brnabić.

Brnabićeva je tokom svog izlaganja ocenila da u Srbiji nikada nije i neće prolaziti politika "čistih gena", aludirajući na ranije izrečenu zabrinutost Dveri za genetsku strukturu budućih naraštaja, koja bi bila promenjena, prema njihovom mišljenju, ukoliko bi se omogućila vantelesna oplodnja doniranim reproduktivnim materijalom.

Ocenila je da je to fašizam, što je izazvalo poslanike Dveri da odgovore.

Većina najavljuje podršku, opozicija kritikuje izgradnju stadiona

Poslanici vladajuće većine najavili su podršku Predlogu budžeta za 2023. godinu ocenjujući da su sredstva dobro isplanirana i odmerena, a opozicija je kritikovala način na koji sazvana sednica, ali i kako je novac u budžetu raspoređen.

Više poslanika u raspravi je, inače, iznelo stav da sada nije neophodno ulagati u izgradnju nacionalnih stadiona, a među njima i Đorđević.

Mali: Udeo našeg javnog duga u BDP manji nego u Evropskoj uniji

Prava vrednost javnog duga jedne zemlje meri se njegovim učešćem u bruto društvenom proizvodu, izjavio je ministar finansija Siniša Mali i dodao da u slučaju Srbije taj procenat iznosi 54,1 odsto, dok je dug u apsolutnom iznosu 32 milijarde evra.

Mali je u Skupštini Srbije naveo da je prosek Evropske unije 94,5 odsto i da recimo nemački dug iznosi 2.514 milijardi evra, što je 67,2 odsto javnog duga, dok je Francuska zadužena sa 2.917 milijardi evra, pa je udeo francuskog duga u njihovom BDP veći od 110 odsto.

"Nas BDP je ove godine prvi put premašio 60 milijardi evra, a pre 10 godina bio je 33,7 milijardi, dakle skoro duplo manje", rekao je ministar i dodao da Srbija pobeđuje gde nikada nije, a to je ekonomija.

Dodao je da će Srbija ove godine imati više od četiri milijarde evra stranih direktnih investicija i da je politika naše zemlje usmerena na rast plata i rast privrede, te da su penzije u Srbiji sigurne i bezbedne i da je njihovo povećanje veće od inflacije, odnosno da su realno veće.