Šta nakon susreta na Bledu: Briselski plan za proširenje EU predug ili realan put Srbije?

"Zapadni Balkan: Sve se menja ali sve ostaje isto"... Naziv današnjeg panela na Bledskom strateškom forumu sada zvuči čak pomalo ironično, posle očekivanja da će Brisel dati zeleno svetlo ovom regionu da se približi Uniji. 

Međutim, posle pominjanja 2030. kao potencijalne godine za proširenje, sada deluje da ćemo još dugo tapkati u mestu. Jesmo li previše očekivali od susreta na Bledu ili je plan Brisela potpuno realan?

Nisu juče lideri Zapadnog Balkana krili da im rok od sedam godina, koji je predsednik Evropskog saveta pomenuo, izgleda kao predug. Dan kasnije, Bledom kruži dilema da li je Šarl Mišel rekao svoje mišljenje ili je izneo jedinstveni stav EU. Sa tim kao da se vraća i vera da 2030. nije jedini rok.

"Ne bi bilo prvi put da se neko sa tim ne slaže, ali ne bilo ni prvi put da neko ima pozitivnu inicijative. U svakom slučaju, mi pozdravljamo i želimo da verujemo da će se to tako i desiti", kaže ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. 

Pomenutim periodom i zahtevima iznenađeni su i pojedini u samoj Uniji.

"U redu je 2030. godina, ali zašto to ne bi bilo sutra? Potrebno je da EU bude 'snažnija i veća', odnosno da se, što je više moguće, ubrza proces proširenja. Područje Zapadnog Balkana je ključno područje za tranzit energenata, a to je dodatan razlog za proširenje", rekao je ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto.

Nade koje je Šarl Mišel razvejao možda i nisu bile utemeljene, ali komentari Brnabićeve, Abazovića i Rame upućeni su kako Briselu, tako i domaćoj javnosti.

"Mislim da je ne samo višak optimizma, već i manjak realnosti uticao na to da lideri Zapadnog Balkana budu razočarani pominjanjem 2030. kao potencijalne godine za proširenje EU. Verovatno nesvesni na kom nivou (ne)spremnosti se ove države trenutno nalaze", objašnjava za UNU istraživač u Centru za evropske politike Sava Mitrović.

"Ono što je svakako potrebno Zapadnom Balkanu, to je nešto opipljivije, gde bi lideri, u stvari, mogli da vide konkretne benefite sprovođenja koje bi, pod znacima navoda, mogli da prodaju svojim biračima", istiće za UNU Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić navela je primer klastera 3, za koji je Srbija ispunila sve traženo, a Unija je ta koja dodaje nove uslove.

"To se, po mom sudu neće dogoditi dok Srbija ne ispuni i druge zahteve, tj. dok ne bude spremna u takozvajućim blokirajućim poglavljima. Tu, pre svega, govorimo o klasteru 1, poglavljima 23 i 24, koji se tiču vladavine prava, a sa ratom u Ukrajini, poglavlje 31 dobija na značaju", kaže Brnabić. 

Fajon: Ova godina je ključna za proces proširenja Evropske unije

Rok od sedam godina odnosi se i na reformisanje same Unije koja je postala preglomazna i sve odluke za koje je potreban konsenzus bivaju blokirane. To bi vratilo nadu zemljama regiona, naročito u slučaju postepenog priliva sredstava iz EU fondova.

"Oni, u stvari, čekaju konkretniju ponudu EU. Ja mislim da bi ono što bi EU mogla da ponudi, ako ne neko brzo proširenje na Zapadni Balkan, ono neku vrstu fazne integracije."

Iako se trenutna evropska naklonjenost Ukrajini zbog ratnih sukoba, i Moldaviji, koja ima zamrznuti konflikt, predstavlja kao šansa i zemlje našeg regiona da se približe Evropi, naši sagovornici nisu ubeđeni da se ta situacija može preslikati i na Zapadni Balkan.