Šta znamo o referendumu o kome ne znamo ništa?

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić raspisao je u novembru referendum o promeni Ustava Srbije, koji će biti održan 16. januara naredne godine, a građani će se izjasniti o pitanju: "Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?" Na manje od mesec dana pre referenduma glasačima nije baš jasno o čemu treba da se izjasne, a šira javna rasprava na ovu temu je izostala. 

"Činjenica je da dosta ljudi i dalje nije upoznato s tim zašto se glasa, a nije ni počela neka zvanična kampanja. Menjamo najviši pravni akt države, a nismo imali neku široku javnu raspravu i većina ljudi nije upoznata sa tim. Rekao bih da je struka upoznata i to su izmene koje se tiču prvenstveno pravosuđa, načina biranja sudija i tužilaca, kao i nadležnosti saveta sudstva, a koje su bile predmet kritike još od donošenja Ustava 2006. godine. Promene koje se uvode ovim referendumom su prepoznate kao pozitivne i od struke i od Venecijanske komisije. Ceo taj proces promene Ustava se dešava nekako van javnosti", kaže Dejan Bursać, istraživač saradnik u Institutu za političke studije.

Bojan Klačar, Izvršni direktor CESID-a kaže da nisu radili istraživanja, i da govoreći sa pozicije istraživača, misli da je još uvek rano, kao i da će imati smisla pitati građane za mišljenje tek posle praznika. Prema njegovim procenama, nema sumnje da je veoma mali broj ljudi upoznat sa problematikom, a da će kampanja krenuti negde dve nedelje pred sam referendum.

Ukoliko ovim referendumom budu potvrđene izmene Ustava, da li možemo da očekujemo zaista bolje funkcionisanje i nezavisniji pravosudni sistem? Bursać kaže da je to pre pitanje za samu pravnu struku, ali da je i činjenica da smo do sada imali ta dva ključna problema oko izbora sudija i tužilaca.

"U Narodnoj skupštini je procedura takva da je bilo ko od 250 poslanika mogao praktično da ospori i skine nekog od predloženih kandidata od sudija sa liste. Drugi problem je što izabarane sudije kod nas imaju probni period od tri godine, što nije praksa nigde u Evropi. Ovde praktično imate probni period za sudije gde su izloženi nekoj vrsti pritiska. I da naglasim, iz moje vizure nekoga ko nije pravnik, predložene izmene nisu sporne", naglašava Bursać.

I sama ministarka pravde Maja Popović objasnila je da se politika isključuje iz izbora sudija i tužilaca, te da sudije više neće birati Skupština, već Visoki savet sudstva (VSS).

Opozicija u tamnom vilajetu

"Razumljivo je to što kažete - da se menja ustav jedne zemlje, a su rasprava i kampanja tako kratke. Postoji jedna vrsta zatišija, nezainteresovanosti svih aktera da se o ovom referendumu razgovara. Ona je manje čudna sa strane opozicije, jer se ona nalazi u nezavidnoj poziciju uoči ovog referenduma. Nalaze se u jednoj situaciji političkog tamnog vilajeta. Šta god da urade male su šanse da mogu politički da profitiraju. Ako pozovu ljude da izađu na referendum i da zaokruže ne, onda mogu da dožive poraz, zato što se onda meri koliko su bili uspešni da pozovu ljude. Ako kažu da bojkotuju jer je nelegitimna skupština, opet nije dobar argument za opoziciju zato što će ista ta skupština raspisati dva od tri sledeća izborna ciklusa. Još jedan razlog zašto su u nezgodnoj situaciji - mi ne možemo da govorimo da je bilo koji od ovih predloženih rešenja na ustavne promene kontraverzno ili nedemokratski. Dakle govorimo o rešenjima koja su sigurno veliki napredak u odnosu na postojeća i oko čega postoji koncenzus. Postoje razlike u pravničkim tumačenjima koliki je taj napredak. Vrlo je nezgodno da idete u kampanju protiv nekih rešenja za koja se sigurno zna da su bolja od postojećih i za koja se sigurno zna da su trebala da budu rešena mnogo ranije, još za vreme vlasti opozicije", navodi direktor CESID-a.

Čini se da nijedna grana vlasti nema interes da široj javnosti i svojim glasačima objasni detaljno za šta se odlučuju na ovom referednumu, svako iz svojih razloga. Možda najvažniji razlog je da se nemaju mogućnost da skupe neke ozbiljnije političke bodove na ovoj temi, pa se onda neće i zaista baviti objašnjavanjem građanima o promeni Ustava. No, jasno je da da će taj referendum uspeti sve i da izađe pet odsto upisanih glasača, jer je cenzus ukinut. 

"Poslednji referendum je bio 2006. godine i situacija danas donekle liči na tu atmosferu, jer je referendum tada organizovan u oktobru i odmah iza njega su usledili izbori u januaru. Ono gde jesu velike razlike - za taj referendum o Ustavu je postojao politički dogovor tri najveće stranke - Demokratkse stranke (DS), Demokratkse stranke Srbije (DSS) i Srpske radikalne stranke (SRS). Uprkos svemu tome, taj referendum je trajao dva dana i jedva se došlo do izlaznosti koja je bila nešto više od 50 odsto, uz ozbiljne nepravilnosti koje je tada prijavio CESID. Iza ovog referednuma sada stoji praktično samo vladajuća koalicija, koja je dovoljno moćna da angažuje svoje birače da se pojave na biralištima. Pitanje je koliko će biti uspešni da angažuju ljude koji nisu zainteresovani i teško je da će izlaznost biti veća, jer za očekivati je da su ljudima izbori zanimljiviji i da će izbori imati neku vrstu političke neizvesnosti i imaće i političku kompeticiju. Na ovom referendumu nema ni neizvesnoti ni kompeticije. I da budemo otovreni - tema kojom se ovaj referendum bavi nije zanimljiva za najširi sloj, veoma je stručna i veoma je teško i za opoziciju i za vladajuću stranku da anagažuje ljude oko teme koja nije "atraktivna" za birače" kaže Klačar.

Deo opozicije se ipak bavi promenom Ustava

Radomir Lazović iz Inicijative Ne davimo Beograd kaže da su se oni kao udruženje građana dosta bavili pitanjem promene najvišeg pravnog akta zemlje i da prema njihovim uvidima u celu problematiku, ipak ne treba glasati za "kozmetičke" promene u sudstvu koje bi ovaj referendum doneo. Posledice će biti, prema njegovim rečima, potpuna kontola SNS-a nad sudstvom i da će onda moći nesmetano da prave projekte poput Rio Tinto, Beograd na vodi, da će da plagiraju doktorate, ignorišu zagađenje bez posledica.

"Ustavne promene koje su predložene neće doneti boljitak u pravosuđu već će da nastavak manipulacija koji će omogućiti da SNS ima uticaj na pravosuđe i da će ovo biti samo nastavak toga da u našoj državi ne važe zakoni isto za sve. Mi smo zato i ušli u ovu kampanju da objasnimo ljudima da na ovaj način neće doći do uklanjanja pritisaka na sudije i tužioce, već se nastaviti. Ovaj akt donosi jednopartijska skupština, bez javne rasprave i sa građanima, i sa civilnim društvom, i stručnjaka i svih onih koji se nisu uglasili do sada. U ovim izmenama se ništa neće desiti jer će vlast i dalje moći da utiče na izbore Visokog saveta sudstva (VSS). Uvode se novi mehanizmi kojima će vlast moću da utiče na izbore i za VSS i za Visokog saveta tužilaca", objašnjava Lazović.

Prema istraživanjima, preko 90 odsto ljudi ne zna o čemu se radi i veliki broj ljudi je potpuno neobavešten, ne razumeju o čemu se radi, kaže Lazović u izjavi za Unu.

"Činjenica je da će i vlast i opozicija referendum shvatiti kao još jednu političku borbu. To neće biti samo izjašnjavanje o samoj temi referenduma, već će vlast pokušati da mobiliše svoje glasače sa porukama da je potrebno da se izađe da bi se zemlja razvijala, da bi pravosuđe bilo nezavisnije i sudstvo. A opozcija će verovatno to pokušati da mobiliše kao protestni glas protiv Srpske napredne strane (SNS) i kao i jednu vrstu nastavka protesta koje smo imali sada, početkom decembra. Neki značajan rezultat koji bi pokazao da postoji veliko protivljenje ovom pitanju, sigurno bi bio vetar u leđa opoziciji pred izbore", zaključuje Bursać.