UNA analiza: Koliko je danas Srbija daleko od ulaska u EU

Na nedavnom sastanku lidera Evropske unije sa predstavnicima zemalja našeg regiona, Ukrajine i Moldavije usvojena je zajednička Deklaracija u kojoj, između ostalog, piše kako je "pre dvadeset godina, Solunski samit priznao da Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji". Srbija je, međutim, već jedanaest godina kandidat za članstvo i, osim povremenog napretka u otvaranju poglavlja, deluje kao da tapka u mestu.

Kada je 2003. "evropska perspektiva" prerasla u "evropske integracije" zemlje Zapadnog Balkana imale su razloga da veruju da su nadomak Unije. U slučaju Srbije, pak, usledili su uslovi za saradnju sa Hagom, odlaganje pregovora, pa novi zahtevi i evropsko zasićenje proširenjem. Sve to rezultovalo je padom evro-optimizma.

"Nama se u ovoj zemlji sve izgubilo, ne samo želja da pristupimo EU. Mi kada bismo mogli malo da sredimo u našoj zemlji, pa onda da gledamo preko. Ja sam sad bila u Italiji, prolazila kroz Sloveniju, oni su svi EU. Jedino je olakšanje što na granici ne morate ništa da pokazujete, ali sve drugo meni se ne sviđa. Znate i sami kakva nam je situacija, nismo ispunili one zahteve koje traži EU. Pazite, dvadeset godina", kaže za UNU Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji.

Nisu samo stariji izgubili veru da ćemo postati deo EU. Najnovije istraživanje Krovne organizacije mladih pokazuje da je interesovanje za temu
evrointegracija u znatnom padu.

Na različite stavove o Uniji, poput onih da je "ona garant mira i stabilnosti" ili da "predstavlja i moje vrednosti", mladi su dali mršave dvojke, a jedino je trojka data stavu da "EU neće dugo opstati".

Zanimljivo je, takođe, i da Evropa više ne predstavlja toliko željenu destinaciju za iseljavanje. Razlog za takvu situaciju delimično leži u strahu Unije da joj se ne ponove Bugarska i Rumunija, ali je i do slabog entuzijazma zemalja Zapadnog Balkana.

 "Od kraja 2021, evo mi nismo otvorili nijedan klaster, nijedno poglavlje i mada se uadministraciji, na pripremama, radi, ali se ne radi na implementaciji", dodaje.

Ono što može da promeni situaciju, kaže Jelena Minić, jeste rat u Ukrajini i davanje statusa kandidata toj zemlji, Moldaviji i Bosni i Hercegovini. Time bi se verovatno i Zapadni Balkan približio EU.

"To će, verovatno, biti ono što je sada u opticaju, fazno pristupanje. Jer svi mi zajedno predstavljamo potpuno različit slučaj od svih ranijih proširenja. Zato što svi mi predstavljamo postkonfiktne zemlje", pojašnjava.

U tom slučaju Evropa bi pokazala da joj je zaista stalo do ovog regiona, ali bi zbog postojećih ili zamrznutih sukoba ipak ostala na oprezu.