UNA pita: Šta bi donelo "razdruživanje" Republike Srpske od Bosne i Hercegovine?

Na dan kada je u Ujedinjenim nacijama usvojena Rezolucija o Srebrenici, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je, upravo u Srebrenici, predložio "razdruživanje" Republike Srpske od Federacije Bosne i Hercegovine. U narednih 30 dana, Vlada Srpske planira da napiše sporazum koji će poslati drugom bosanskohercegovačkom entitetu. 

Za političku krizu u Bosni i Hercegovini, usvajanje rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama bila je kap koja je prelila čašu. Rezolucijom se, ocenjuje diplomata Vladislav Jovanović, stigmatizuje srpski narod u Bosni i Hercegovini i isključuje iz procesa upravljanja tom državom. Kao reakcija na to, proistekla je ideja o "razdruživanju".

"To je kao što vidite jedna legitimna odbrambena mera sa dobrom, konstruktivnom, a ne zlom namerom i ako bi postojala dobra volja na strani drugih, na strani drugog entiteta i zapadnih sila, onda bi stvari mogle da se vrate u ranije prvobitno stanje i da se učinjene greške isprave i da se utvrdi ispravan put Bosne i Hercegovine kao zajedničke države", ističe Jovanović.

Dodik: Nije tačno da ne postoji pravni osnov za razdruživanje

Dobra volja, izgleda, ne postoji. Iz Evropske unije poručuju da ne postoji pravni osnov za "mirno razdruživanje" Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, dok Sjedinjene Američke Države upozoravaju da taj predlog ne bi značio nezavisnost za Srpsku, već njen kraj.

"Još 2010. godine je po prvi put, dakle samo 1992. se o tome razmišljalo, vođstvo Republike Srpske je počelo da govori o nezavisnosti, to je radilo planski, da bi sprečilo ukidanje dejtona i oni su u tome do 2022. imali uspeha. Posle 2022 uvećan je ulog i očigledno da sad Nemačka i njihovi zaveznici, idu na to da ukinu Republiku Srpsku, a to neće uspeti", kaže istoričar Čedomir Antić.

Da bi najnovija ideja rukovodstva Republike Srpske o nezavisnosti tog entiteta mogla da se ostvari, osim što bi na to trebalo da pristanu predstavnici Bošnjaka i Hrvata, saglasnost bi trebalo da stigne i iz međunarodne zajednice.

"Ako žele uspostavljanje jedne uspešne, mirotvorne i funkcionalne Bosne i Hercegovine, oni moraju da se vrate na izvorne konture Dejtona, i da vrate osnovne nadležnosti, i da se u okviru takvih međusobno uvaženih i priznatih prava, započne pravi razgovor između dva entiteta i tri naroda, o najuspešnijem načinu njihove saradnje i opstanku u zajedničkoj državi", zaključuje Jovanović.

Analitičari su saglasni da će, kakav god da bude epilog priče o "razdruživanju", najveće posledice osetiti narod u Republici Srpskoj. 

Ambasada SAD: Secesija ili razdruživanje znači kraj Republike Srpske