UNA pita: Šta je cilj, a šta su moguće posledice rezolucije o Srebrenici?

Najava da bi u Ujedinjenim nacijama mogla da bude usvojena rezolucija o Srebrenici, podgreva atmosferu koja već ključa unutar Bosne i Hercegovine. Dok je njeno donošenje u javnosti već proglašeno kao izvesno, državni vrh Srbije poručuje da će da se bori za svaki glas protiv. 

Šta je cilj, a šta su moguće posledice rezolucije?

Nacrt kaže - rezolucijom će se  11. jul zavesti kao Međunarodni dan sećanja,  bezrezervno će biti osuđeno svako poricanje genocida u Srebrenici, a o njemu će se učiti u školama. 

Koliko je izvesno da, iako nije pravno obavezujuća, bude usvojena?

"Zapadni centri moći su stali iza toga i učiniće sve da to proguraju, pokušaj da se izbegne Savet bezbednosti i da se na proceduralan način koji ne odgovara standardima i normama UN nekako stvar ipak oživi, i to na onoj platformi u pokušaju da se RS i Srpski narod poveže sa genocidom generalno odnosno da se delovanje Srebrenice na neki način proširi i osnaži teza da je RS genocidna tvorevina", kaže diplomata Zoran Milivojević.

Cvijanović ponovo pisala u UN: Ne prihvatajte stavljanje Rezolucije o Srebrenici na razmatranje

Srpski zvaničnici su svoje diplomatske aktivnosti usmerili sa namerom da odloži donošenje Rezolucije ili da pokuša da nagovori što veći broj država da ne glasaju 'za'. Ono što se provlači kao pitanje je - Ko se, sa kim i preko koga obračunava u Generalnoj skupštini UN?

"Bošnjacima koji to guraju, njima to treba sada kao poen protiv Milorada Dodika, nekim drugim zemljama to je potrebno kako bi im zamazali oči da ne vidi ostatak sveta da oni ništa ne čine oko pokolja u Gazi, jer se brinu baš eto za pokolj do kog je u Srebrenici došlo. Dakle svi imaju svoje dnevno političke potrebe ali rezolucija ima šanse da prođe, samim tim što su dve slične rezolucije usvojene u Generalnoj skupštini", kaže novinarka Ljiljana Smajlović.

Vučić u Njujork šalje izaslanika kako bi preneo sustinske zamerke ali i ukazao na kršenje procedura. To se pre svega odnosi na to da za usvajanje Rezolucije neće biti potrebna dvotrećinska većina, koja je inače uobičajena kad god je na dnevnom redu Generalne skupštine neko važno pitanje.

"Onda je tu glasanje prostom većinom ako je tema manjeg značaja, međutim tema nije manjeg značaja i izlazi iz nadležnosti GS i u krajnjoj meri ako bi moralo da se glasa -  pošto je tema važna onda mora da bude 2/3 većina, sada videćemo kakav će ishod na kraju biti", dodaje Milivojević.

Nacrt Rezolucije biće predstavljen 17. aprila na zatvorenom sastanku u Ujedinjenim nacijama. Na kalendaru zasedanja Generalne skupštine 2. maj označen je kao datum kada će se članice izjašnjavati o konačnoj rezoluciji.

Srpski zvaničnici insistiraju na stavu da će Rezolucija samo pogoršati već uveliko poljuljane odnose unutar BIH.

Diplomatski izazovi pred srpskim narodom: Sastanak u Vili Mir iznedrio jasan stav, a kakve su nam šanse?