UNA pita : Zašto je mala izlaznost mladih na izbore i kako stranke da komuniciraju sa njima?

Prema istraživanjima, na glasanje najređe izlaze oni od 18 do 30 godina. Stručnjaci ističu da tribine, štandovi i televizijski nastupi nisu način kako bi političke partije trebalo da komuniciraju sa tom ciljnom grupom. 

Najlojalniji birači na izborima, kao i uvek bili su oni najstariji, dok su mladi pred kojima je ceo život, glasanje uglavnom preskočili.

Neuključenost mladih u politiku ne muči samo Srbiju, već i celu Evropu. Ako možda i jesu zainteresovani, stručnjaci kažu da ih političke partije ne uključuju dovoljno.
Kako ističu, izlaznost na izborima ne može biti merilo zainteresovanosti mladih.

"Možemo da govorimo o nekoj anomiji zapravo i političkih vrednosti i toga što nemaju izbora. Pre će to biti jedan od faktora tog njihovog ne izlaska na izbore nego uopšte nezainteresovani. Nisu oni neko ko ne razmišlja, ko ne razmišlja o svojoj budućnosti, o svojim porodicama, naprotiv, vrlo su aktivni i vrlo razmišljaju o političkoj i ekonomskoj situaciji u zemlji, samo jednostavno čitavo stanje u društvu ih možda demotiviše da to i pokažu na izborima", smatra sociolog Milica Vesković.

UNA analiza: Izbori između odustajanja, bojkota i nacionalnih tema

Elena Čavlin, studentkinja fakulteta političkih nauka ističe da to nije nezainteresovanost, mladi ljudi zapravo žele da se uključe u zajednicu ali ih sprečavaju strah i nedovoljna informisanost.

"Mladi se mahom informišu putem društvenih mreža. I sad mi imamo različite portale ili instagram stranice koje se u poslednjih godine, godinu i po dana, sve više bavi temom participacije mladih odnosno učešće, naročito političke participacije. Još jedna stvar koja zapravo vodi toj nezainteresovanosti, odnosno ne bih zvala nezainteresovanosti nego zapravo neuključenosti, jeste to da mladi ne vide druge mlade ljude kako se nalaze na drugim bitnim pozicijama, i isto tako oni ne vide da zapravo tako mogu da utiču na donošenje odluka", pojašnjava Elena.

Krovna organizacija mladih ističe da je izuzetno važno da političke stranke komuniciraju i na društvenim mrežama, i na taj način informišu publiku, a ne samo putem tradicionalnih medija. Prema istraživanju KOMS-a, čak više od 98 odsto mladih svakodnevno koristi društvene mreže i u velikoj meri se na taj način informišu o političkim i društvenim pitanjima.

UNA istražuje: Zašto mladi u Srbiji sve kasnije napuštaju roditeljski dom?

"Ono što primećujemo da političke partije ne rade dovoljno dobro je da prilagođavaju svoje poruke upravo mlađoj ciljnoj grupi. I da često i kada pokušavaju da se približe njima, to rade u glavnom stariji, pa onda njihove poruke izgledaju dosta drugačije u odnosu na to što mladi zapravo žele, s obzirom da nisu bliski njima godinama, a jako je malo zapravo mladih kandidata i kandidatkinja i mladih političara koji se obraćaju svojim vršnjacima. U glavnom je ta politička vidljivost, rezervisana za partijske lidere, a ne za mlade kandidate. Njih ima sve manje i nemaju dovoljno prostora da se iskažu", ističe Miljana Pejić, generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije

Na osnovu istraživanja, glavne preporuke za političke partije su da se mladi adekvatno pozicioniraju na izbornim listama, da narodna skupština osnuje odbor koji će se baviti politikom omladine. Takođe, potrebno je da se mladi poslanici i poslanice udružuju, kako bi zajedno zagovarali teme od interesa za mlade, i samim tim, bili modeli i uzor za druge mlade ljude koje zanima politika.