Veliki intervju Ivice Dačića za UNU: Sa Vučićem nije pričao tri godine, a otkriva i kako je SPS uvek na vlasti

Jedan od najdugovečnijih igrača srpske politike, aktuelni ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić sa gledaocima UNA televizije u emisiji "Između redova" podelio je svoja razmišljanja i stavove o Kosovu i Metohiji, igrama velikih sila oko Srbije, litijumu, odnosima u vladajućoj koaliciji i opoziciji, ali i o drugim aktuelnim temama.

Sa voditeljem emisije Aleksandrom Apostolovskim prisetio se svojih političkih početaka, dileme da li biti novinar ili političar, ali i svakog trenutka kada je Socijalistička partija Srbije koju predvodi bila na političkoj klackalici i morala da donese važne odluke za svoju političku sudbinu koja traje već dugi niz decenija.  

Godišnjica Osme sednice: Uspon nacionalizma u Srbiji ili interni obračun komunista

Dačić: Sigurno je da ćemo imati podršku Kine po pitanju Kosova i Metohije

Ivica Dačić važi za političara koji je već više od tri decenije aktivno prisutan na političkoj sceni Srbije, a uz njega i njegovu partiju ide i floskula - "oni su uvek na vlasti i u Vladi". Upravo to zanimalo je i našeg voditelja Aleksandra Apostolovskog, koja je tajna dugovočenosti socijalističke ideje i Ivice Dačića u politici?

"Nema tajne, otvoreno govorim ono što mislim da je suština, svako se bori da ostvari najbolji mogući rezultat. Ti rezultati se mere na nekoj tabeli, zato je suvišno postavljati pitanje zašto ste u vlasti, pa valjda se borite da budete u Ligi šampiona? Ne može Partizan da bude prezadovoljan što nije ušao ni u jedno evropsko takmičenje, mislim da je to bruka, tako bi i za nas bila bruka da nismo u vlasti. Nemamo napitak, nemamo nikakvu tajnu. Od malih nogu sam se interesovao za javni posao, gledao dnevnike, znao sam da ću to biti. Moje prvo pojavljivanje u javnosti bilo je već 1971. godine u Novostima, pisali su o meni jer sam znao sve političare, planine, reke, fudbalere, jednostavno me je to zanimalo. Bio bih ili novinar ili političar ili bih se bavio nekim javnim poslom, znalo se to", rekao je iskreno Dačić za UNU te dodao: 

"Kada sam ja sve to počeo imao sam 23 godine, aktuelna je bila rasprava u Rektoratu o uvođenju višepartijskog sistema, na Univerzitetskoj konferenciji komunista, bila je tu prisutna i Mira Marković i novinar Politike Čvarković. Založio sam se za uvođenje tog sistema govoreći da ja to ne želim da bih otišao u drugu partiju, nego da bi se sprovodila demokratija. Posle te moje diskusije, profesori su se okomili na mene, ne sećam se šta mi je Mihajlo Marković rekao, ali tada se govorilo o tome da ne bude više partija, nego više interesa", rekao je on. 

Taj njegov stav se mnogima nije dopao, a ponajviše se nije dopadao Miri Marković koja je tu Dačićevu opservaciju shvatala i lično uvredljivom. 

"Mira Marković mi je rekla da je nedopustivo da jedan tako mlad čovek vređa njihova osećanja, ja sam bio tako mlad i javio se za repliku njoj, pa sam joj rekao da nisam hteo nikoga da vređam i ispričao kako je jedan filozof rekao da ne može da postoji trka ukoliko učestvuje samo jedan konj, kao što je sad jedna partija. Rekao sam joj i da su Stari Grci svakog dana promene godišnjih doba žrtvovali 100 volova i da su volovi od tada bili najveći protivnici svih promena, nakon toga se milion ljudi javilo za repliku. Čvarković je objavio tekst o tome u Politici i onda je bio suspendovan na šest meseci, znao sam ja ko je Mira Marković, ali nisam poznavao sve te ljude okolo", ispričao je Dačić o svojim političkim počecima. 

Izabrao je da uđe u vode politike kao veoma mlad gospodin, želeo je da mu se ukaže prilika da uđe među one koji se pitaju i koje narod bira, jer je itekako smatrao da je mladim ljudima mesto i među političarima. 

"Postao sam prvi predsednik Mladih socijalista Beograda već 1990. godine, Milošević je u meni video jednu šansu da se ta ideologija socijalizma širi. Predložio sam tada da se promeni ime u Socijaldemokratsku stranku ili Socijalističku partiju, iz Saveza komunista, preko noći je prihvaćen predlog, a niko ne priznaje da sam ja kum SPS-a. To je zato što su svi koji su bili protiv promene imena ušli prvi u rukovodstvo, dok sam ja tad ostao i dalje predsednik Mladih. Onda sam 1992. godine ušao u najviše rukovodstvo partije, sa Perčevićem. To je bilo otvaranje vrata nama mladima, ja sam svoju šansu iskoristio, neko dobije šansu da bude poslanik, da ide po televizijama, a njega nigde nema, jer nije posvećen, čeka da ga neko gura", rekao je Dačić i dodao:

"Mladost nije jedini adut i ne treba da bude hendikep, već vrata da pokažeš talenat. Na Fakultetu političkih nauka su postajale organizacije Saveza studenata komunista, ja sam se kandidovao za predsednika, a sve su tu bili profesori i ja sam imao isti broj glasova kao profesor protivkandidat, zanimalo me je sve to. Nisam mogao da budem novinar i političar u isto vreme, mora da se opredelite ako hoćete aktivno da se bavite politikom, spona sa novinarstvom bilo mi je to što sam bio osam godina portparol SPS-a". 

Pad sistema - 5. oktobar i demokratske promene

Ivica Dačić našao se usred petooktobarskih promena i pada sistema, sve što je do tada bilo važno srušilo se, a njegovi partijski drugovi više nego išta želeli su da pobegnu od prošlosti. On nije bežao, već je rešio da SPS održi i vrati joj politički mir koji joj je bio preko potreban. 

"Nakon 5. oktobra usledila je prelazna Vlada, pao je sistem, to je bilo vreme kada su svi pobegli iz SPS-a, funkcioneri kojima je Milošević verovao, a oni su tvrdili da nisu nikad bili članovi partije. Kada smo se vratili na vlast, svi oni su se vratili u partiju. Posle ubistva Zorana Đinđića, došlo je do sukoba Koštunice i Demokratske stranke, mi smo imali situaciju posle 2004. godine i izbora, da nas je zvao Koštunica da ih podržimo, da bude manjinska Vlada. Prvo smo odbili, a kad sam rekao članovima i uradili analizu, preovladalo je mišljenje da ako mi podržimo Demokratsku stranku Srbije onda će Demokratska stranka ispasti iz Vlade, a trebalo nam je i smirivanje tla, podrška za odbranu Miloševića. Podržali smo ih jer je bilo u interesu SPS-a, ali 2007. godine su otišli ponovo sa Demokratskom strankom i desilo se proglašenje nezavisnosti Kosova. Mene posebno je uvek nervirao taj Koštuničin odnos prema nama, oni su 2008. godine dogovarali sve sa Šešeljem, ja sam došao na sastanak, Koštunica nije imao vremena za mene, pričao sam sa Nikitovićem. Kažu oni da imaju većinu sa radikalima, ali da će biti korektni i da će nas uzeti u Vladu da budemo tu simbolično, to me je najviše iznerviralo", priseća se Dačić starih vremena i nastavlja:

Vidovdan koji će Srbi zauvek pamtiti: Kako su izgledali poslednji sati Miloševića pre izručenja Hagu

"Predložili su da imamo jednog ministra i jedno potpredsedničko mesto, a ovamo smo dobili mnogo više, razmišljali smo koliko će to da traje, da li se isplati ili ne, tako se rade te stvari. Mi smo bili u poziciji da bez nas ne može da se formira Vlada, tako je bilo i 2012. godine, DSS nas je podcenio 2008, a DS 2012. sve isto tako podcenjivački. Mi nismo imali nameru da razrušimo sporazum u Beogradu, jednostavno Tadić je insistirao da Đilas bude gradonačelnik i da onda nema ni republičke Vlade ako se to ne ostvari, mi smo zato odabrali da ne glasamo, da idemo na nove izbore, jer smo hteli Vučića za gradonačelnika". 

Ispostaviće se da je ta politička odluka bila vrlo značajna za dalje profilisanje Socijalističke partije Srbije i svega onoga što se događalo u Srbiji tih godina. 

"Naši koalicioni partneri su bili protiv novih izbora u Beogradu, a meni je Tadić rekao da su pogrešili što su dali Đilasu da bude gradonačelnik tada, a ne Vučić, da se realizuje naša koalicija. Sa druge strane, tu su bile i demonstracije, sukobi na ulicama, pretučeni Vučić, a ja ministar unutrašnjih poslova, normalno je što Vučić kaže da sam ja odgovoran za to, a ja nisam imao ništa sa tim. Naredba je dolazila iz kabineta Tadića od Miodraga Rakića direktno ka direktoru policije. Mene nisu ni obavestili da je Ranko Panić u teškom stanju, možda je mogao život da mu se spasi, on je na kraju umro od sepse, pretpostavlja se da je udarac čizme bio uzrok smrti, ali i nesavesno lečenje. Priča je išla tad da Žandarmerija nije poznavala Vučića, kao nije ga prepoznala. Vučić je bio ljut na mene, tri godine nismo govorili, sa razlogom se ljutio", iskreno je otkrio Dačić za UNA televiziju. 

Usledili su vanredni izbori u Srbiji i tada se sve promenilo. Demokratska struja postala je slaba, a novi koalicioni partner i politički savez došli su i brže od očekivanog. 

"Sve sam uložio da Tadić odustane od raspisivanja vanrednih predsedničkih izbora, video sam raspoloženje naroda i da će Nikolić dobiti. Njemu je bio spas da deo naših glasača glasa za njega, ja sam njemu rekao da jedino možemo da se dogovorimo da on ako pobedi bude predsednik, a da SPS bude na mestu premijera, da bi naši ljudi bili motivisani i glasali za njega. On nije hteo, rekao je da će pobediti i bez nas, a onda se desilo šta se desilo. Onda je tražio da on bude premijer, iako je Nikolić predsednik, ja ne znam kako je on mislio da to može da opstane i da mi idemo sa njima u koaliciju, mi smo morali racionalnu političku odluku da donesemo. Posle izbora 2012. godine, nije više pitanje da li se može bez nas ili ne, nego je pitanje da li imamo zajedničke ciljeve i da li je dobro da se okupimo zajedno oko tih ciljeva, a ne politička matematika. Narod može da se prevari jednom, a ne pedeset puta. Nije niko SPS postavljao bez ikakve provere na izborima, nije zabeleženo da neki politički savez traje toliko dugo, kao što traje već 12 godina dogovor mene i Vučića, a da se taj savez ne bazira na nekim interesima, ni na matematici, nego na ciljevima", ističe ministar unutrašnjih poslova Srbije. 

Policijska uniforma ili diplomatsko odelo?

 

Ministar Ivica Dačić u svojoj političkoj karijeri beleži i to da je bio i ministar unutrašnjih poslova, ali i spoljašnjih poslova. I jednu i drugu funkciju obavljao je sa izuzetnom prilježnošću i entuzijazmom da se bori za Srbiju. 

"Svako ministarstvo ima svoje prednosti i mane, moj otac je bio policajac, mene je to porodično vuklo. Moja majka je plakala kada sam prvi put postao ministar unutrašnjih poslova, jer je znala koliko je to težak i opasan posao. Sa druge strane, smatram da je ministarstvo spoljnih poslova više posao za političara, to je visoka politika, gde je važno da imaš dobar odnos između onoga što želiš da ostvariš i načina na koji želiš da ostvariš. Taj posao je nesumnjivo lepši, susrećeš se sa svetskim liderima, mi mislimo da su to neke veličine, a njihova prednost je što su iz moćnije i veće zemlje", kaže on. 

Vojni rok - da ili ne?

Trenutno najaktivnija tema u javnosti jeste najavljeno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka kako bi se popunili rezervni sastavi Vojske Srbije. Prema informacijama, prvi mladići na službu će se javiti za godinu dana, a građanstvo je u stavu podeljeno treba li vratiti obavezu vojske ili ne dirati dobrovoljnost službe. 

Sad je poznat i datum: Premijer otkrio kada će prva klasa vojnika ući u kasarne

"Moja partija i ja lično smo bili protiv ukidanja obaveze vojnog roka, a bili smo i protiv Zakona o amnestiji. Ako ste nekoga amnestirali, jer nije služio vojsku ili je pobegao iz vojske, uvek neko može da se nada da ne mora da ide u vojsku i da će biti oslobođen. Postoje različite prakse u svetu, kod nas je to nekada bila najveća čast i ponos, sećamo se ispraćaja, govorilo se da ko ne ide u vojsku taj je nesposoban, bila je sramota za porodicu. Mi smo takvim odlukama doveli našu vojsku u tešku situaciju, ne samo zbog opreme, naoružanja i objekata, nego i ljudstva", rekao je on i dodao: 

"Fali nam ljudstva, mislim da je ova inicijativa korisna, a da ne spominjem tu vaspitnu ulogu. Vremenom se vojni rok smanjivao, ovde je napravljeno razmišljanje koliko je dovoljno dana da se ljudi ne odvraćaju od služenja vojnog roka, da završe osnovnu vojnu obuku. Ako neko nema osnovnu obuku, ne može u rezervni sastav, a nama fali to i u vojsci i u policiji. Formalno smo usvojili odluke da se pokrene ceo postupak za uvođenje vojnog roka, neće se sutra desiti sve, mora da se stvore uslovi. Mi smo i prodali neke kasarne, bila je ideja šta će nama vojska kad ne ratujemo, nemamo neprijatelje. To je neki lažni pacifizam koji nije utemeljen realnim činjenicama, jer svaka zemlja na svetu mora da vodi računa o svojoj odbrani", naglašava Ivica Dačić za UNU. 

Treba li Srbija da se plaši predsedničkih izbora u Americi?

Oči celog sveta uprte su u predsedničke izbore u Americi, da li će na čelo Sjedinjenih Američkih Država doći Kamala Haris ili će se u fotelju vratiti Donald Tramp - svi se pitaju. Ishod američkih izbora dovodi se u konotaciju sa svim pitanjima koja čekaju da budu rešena, ali i sa mirovnim pregovorima za ratove koji traju već neko vreme i koji su prodrmali ceo svet svojim posledicama. Srbija ipak čeka da vidi kako će se budući prvi čovek Amerike odnositi prema pitanju Kosova i da li će biti prijatelj Srbiji i dobar vaspitač Prištini. 

"Upoznao sam i Trampa i Bajdena, Trampa pre nego što je postao predsednik, tad su me u Srbiji napali, bio sam premijer. Rekli su da sam ugrozio odnose sa Amerikom, jer je tad bio Obama predsednik, a onda kad je on pobedio svi su me zvali. Tada je Tramp pohvalno govorio o Srbiji, želeo je da pravi hotel, govorio je pozitivno o našem narodu. Predsednik Vučić na neki način jedini može da pohvata logičke veze šta bi bio naš interes, da li da pobedi Tramp ili Harisova, ali najvažnije je da imamo i dalje iskren odnos sa Amerikom. Amerika zna i šta mi radimo i šta Priština radi, ali Srbija ne treba da strepi od rezultata američkih predsedničkih izbora, za razliku od nekih evropskih zemalja", decidan je Dačić. 

Dugogodišnja problematika - dijalog Beograda i Prištine

Ivica Dačić se u emisiji "Između redova" prisetio kako je došlo do toga da on i Aleksandar Vučić započnu dijalog Beograda i Prištine na nivou visokih funkcionera, kao i kakve su bile garancije za položaj Srba na KiM u vremenima kada sa druge strane nije stajao Aljbin Kurti. Verovalo se u realizaciju Briselskog sporazuma. 

"Vučić i ja smo došli u situaciju da smo pred svršenim činom, Generalna skupština UN donela je rezoluciju i prebacila tehničke razgovore u Brisel, ti razgovori su vođeni i pre 2012. godine. Tada je postojala želja Ketrin Ešton da se ti razgovori prenesu na nivo viših političkih funkcionera, ali Tomislav Nikolić kao predsednik države nije hteo u tome da učestvuje, on je njoj rekao da ima premijera i da se on bavi time. Razgovarao sam onda sa Vučićem, bio je prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane, on mi je rekao da prihvatim to i da ćemo zajedno učestvovati. Prvi put smo postavljali pitanje šta ćemo sa političkim dogovorom, do tada se smatralo da su stvari već rešene, da je to gotova stvar i da mi sad održimo samo opelo i parastose u Briselu. Tada je bilo ili će Srbija u nečemu da učestvuje, ili će o njoj neko da odlučuje bez njenog učešća", seća se Dačić i nastavlja: 

"Ketrin Ešton, Angela Merkel i Hilari Klinton, imali smo garancije od njih da će Briselski sporazum biti sproveden, najjače zemlje zapadne hemisfere su garantovale. Nama su to bili teški dani, ono što je Priština tražila od nas daleko je od toga što je potpisano. Hteli su da ih podržimo i da uđu u UN, da ukinemo institucije, da nema ničega srpskog, mi smo doveli do toga da bude da se Srbi na KiM organizuju kroz srpske institucije, da organi budu srpski. Nije bilo govora da neće funkcionisati platni promet, škole, apoteke, pošte. Otišli smo posle u NATO i oni su nam rekli da su potpisali sporazum sa Kosovom da na sever Kosova neće moći da dolaze specijalne jedinice bez dozvole KFOR-a i Srba. Ali sve se ubrzo promenilo, Ketrin Ešton je prva otišla, bili su izbori, Vučić je postao premijer, ja sam bio ministar spoljnih poslova, a i u Prištini je došao Isa Mustafa, pao je Hašim Tači. Tad je počelo da se razgovara o tome kako da se nađe dugoročno političko rešenje za Kosovo, tu su iznošene različite ideje, poput razgraničenja, pričalo se, ali nije ništa dogovoreno". 

Dalje više nije ništa išlo lako, a dijalog je sve bio teži i zahtevao da se pregovara sa onima koji nisu spremni ni za jedan kompromis, a ni ispunjenje onoga što je zapisano u Briselskom sporazumu. 

Šta nakon 11 godina obećanja da će biti ZSO: Dačić sa Ešton oko dijaloga Beograda i Prištine

"Sada ne znam kakva je situacija, ali su Nemci u to vreme blokirali sve o političkom rešenju i formiranju Zajednice srpskih opština. Kurtijev režim je bio najgori, od svih tih zlobnih stvari prema srpskom narodu, njegove su najgore, prethodni su imali strah i želju da imaju dobre odnose sa zapadnim zemljama, a Kurti se ponosi što je rekao 'ne' Americi. Tu se vidi da je reč o neuračunljivom rukovodstvu, imaju samo donekle respekt prema Nemačkoj, ne zanima ih reakcija zapadnih zemalja, oni misle da njihov negativan odnos prema njima neće otići toliko daleko da imaju posledice. A šta Srbija tada da radi, kad se ne poštuje ni Rezolucija 1244, ni Briselski sporazum? Reakcija Srbije može da bude samo na bezbednosnom planu, ratni sukob, a to bi bio sukob sa NATO, ne sa Prištinom, zato moramo biti veoma oprezni. Ono što je Vučić rekao u tačkama o KiM, to su sada prvi put podržali i istok i zapad. Kada bismo mogli da izdržimo sve, pokazali bismo svoju principijelnost i snagu, da smo kao mala zemlja održali principijelne pozicije, vodeći računa o tome da moramo da poboljšavamo odnose sa zemljama koje ne misle kao i mi, da je najvažnije članstvo u EU bez obzira na sve negativne strane toga. Da izbegnemo pitanje EU ili Kosovo, a da sačuvamo i dobre odnose sa Kinom, Rusijom i Francuskom", jasan je u svom stavu ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić: 

Predsednik Srbije za Politiko: Brisel zna koja strana koči dijalog, ali to neće javno da kaže

"Vučič ima talenta da od tih dnevnopolitičkih pitanja, pa i stranačkih, odvoji pitanje od nacionalnog značaja i interesa. On je izlagao svoje mišljenje, čak i kad ga u sopstvenoj stranci ne podržavaju, kada to nije popularno. Ljudi često ne umeju da razlikuju mitingaški govor i pristup, od onoga šta treba da radite kada vodite zemlju. Odabrao je šta je nacionalni interes, a to je put u EU, ako želimo negde da idemo, mi nemamo gde drugde da idemo nego u EU, to je potpuno jasno", rekao je Dačić za UNU.

Harizmatični lider socijalista i umešni diplomata

 

Lider socijalista rado je viđen gost u Moskvi kod predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina. Ništa manje nije cenjen i među zapadnjacima, a ne zaboravljaju ga ni na doručcima unutar zidina Bele kuće. 

"Pitao sam Putina kada sam bio premijer šta on očekuje od nas, da li je to da budemo deo Evroazijskog ekonomskog saveza ili Briksa, on mi je rekao niste nam susedi, kako da budete deo toga, Briks nije bio tad opcija. Pitao sam ga i da li želi neko vojno prisustvo u Srbiji, on mi je rekao – 'šta će nama vojno prisustvo tu, prva poseta neka vam bude Brisel i nemojte da se svađate sa Rusijom zbog Brisela'. Treba se posvetiti poslu koji radiš, kao i gostu u emisiji, sagovorniku. Kada imate takav pristup, to se isplati, ljudi osete prisnost. Makron gde god ga sretnem, on ostavi sve i priđe meni i priča 10 minuta kako mu je bilo lepo u Beogradu i pita gde je Aleksandar Vučić i kako je i da ga pozdravim", kaže Dačić i dodaje: 

 

"Ne volim da pričam kome sam šta pevao, ali priznajem da sam pevao Ketrin Ešton. Sada sam se usredsredio na policiju, mene sada zanima da li će biti sukoba navijača, ne zanima me rezultat utakmice. Sad me ne zanima spoljna politika, osim preko kolega iz Interpola, da ostvarimo uticaj i kontakt sa njima i ministrima unutrašnjih poslova u drugim zemljama. Treba raditi dosta, treba ostvariti kontakt sa novim ljudima u Evropskoj komisiji", poručio je za kraj razgovora Ivica Dačić. 

 

Vučić za Politiko: Titova grobnica neće biti izmeštena

Dačić u Kini: Zajedničkim patrolama jačamo prijateljstvo dva naroda