Vučić o Deklaraciji: Termin 'prinudno nestali' naglašava okolnosti pod kojima je neko nestao

Termin "prinudno nestali", koji se koristi u Deklaraciju o nestalim licima koja je večeras usvojena u Briselu, nije striktno pravni termin, već naglašava okolnosti pod kojima je neko lice nestalo, bez obzira na različite pravne kvalifikacije prema međunarodnim i nacionalnim zakonima, saopštio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u potpisanoj izjavi.

Vučić posle sastanka u Briselu: Jasno je da Priština ne želi da ispuni obavezu od pre 10 godina

"Ovo pojašnjenje je dato kako bi se izbegli bilo kakvi nesporazumi ili tumačenje termina 'prinudnog nestanaka' kao 'prisilnog nestanaka' koji ima jasno pravno značenje definisano Međunarodnom konvencijom za zaštitu svih lica od prisilnog nestanka (2006)", navodi se u izjavi koju je potpisao Vučić.

Dodao je da osoba može "prinudno nestati" kao posledica dela koje je počinio pojedinac, vojska, paravojna, politička ili druga grupa ili organizacija povezana sa sukobom.

Direktor kancelarije za KiM Petar Petković rekao je večeras u obraćanju medijima u Briselu da je uz Deklaraciju o nestalim osobama priloženo i pismo koje je potpisao Vučić i kojim je zaštićena država Srbija.

Objavljen tekst Deklaracije o nestalim osobama na KiM usvojen na sastanku u Briselu

"Izjava potvrđuje da smo zaštitili interese Srbije. Više od dve godine Srbija insistira na usvajanju ove deklaracije, Priština vrši opstrukciju zbog termina 'enforced disappearance' koji je termin koji je definisan po tački dva Međunarodnom konkvencijom o prisilnom nestanku. Priština je insistirala na  terminu da bi mogla da traži odgovornost Beograda kada se radi o prisilinom nestanku, mi nismo pristali, već smo se usaglasali pod terminom 'nestali pod prinudom", rekao je Petković novinarima u Briselu.

Šef kancelarije za KiM je dodao da to nije pravni konstrukt, već da ukazuje na okolnosti pod kojima je osoba nestala. Petković je rekao i da se 1.621 osoba, od kojih su 568 Srbi, vodi kao nestalo posle konflikta na KiM.