Vučić u Ruskom domu: Fico je jedan od malobrojnih slobodarskih lidera i veliki prijatelj Srbije

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić držao je govor na temu ”Revizija istorijskih činjenica i otpor slobodarskih naroda” u Ruskom domu u Beogradu.

Vučić je govor držao na ruskom jeziku, a prisustvuje i veliki broj gostiju, među njima i ministar kulture Nikola Selaković, Nenad Popović, vladika Stefan Šarić, kao i ruski generali.

Zvanično obraćanje predsednika

Predsednik se na početku svog izlaganja osvrnuo na pokušaj atentata na slovačkog premijera.

"Želeo bih na početku vaša svetosti da vas zamolim da se svi zajedno molimo za zdravlje i oporavak brata i prijatelja Roberta Fica. Da mu Bog podari dug život nakon mučkog napada. Reč je o jednom od malobrojnih slobodarskih lidera u Evropi. Imao je ogromnu snagu čak i kad je tako brutalno napad, da niko nije ni sanjao da će se na velika vrata vratiti na političku poziciju Slovačke. Bio je nepokolebljivi, a i danas je, prijatelj Srbije i verujem da će to ostati. On i Slovačka su u našim srcima, uvek su bivali na strani Srbije i nikada to nećemo zaboraviti. Nadam se da ćemo uskoro imati prilike da razgovaramo, kao i pre nekoliko dana", rekao je Vučić.

"Tema istorskog revizionizma je tema koja može da bude od suštinskog značaja, jer i kad govorimo o pokušaju ubistva Roberta Fica, govorimo o nečemu što je postalo potpuno inverzno. Koliko danas, sutra da ne govorim, već će krenuti teorije koje će da objašnjavaju da ga je upucao lokalni bolesnik, pa će polako da se pojavljuju teorije o tome kako to i nije rezultat atmosfere koja je protiv njega stvarana, ne samo u delu slovačkog društva, već i šire na kontinentu, već je to tako, možda i moralo da se dogodi, kako to već izgleda sa tim nakaradnim inverznim pristupom svemu što se oko nas zbiva i događa. E tako i s ovom temom", kazao je predsednik.

'Nasilju nema mesta u politici': Zvaničnici širom sveta šokirani atentatom na Roberta Fica

"Onaj koji kontroliše prošlost, kontroliše budućnost, davno je rekao Džordž Orvel. A narod koji se ne bori i ne poznaje svoju prošlost, ne može da razume svoju sadašnjost. I najvažnije, nema budućnost. Upravo zato traje bezpoštedna i bezočna borba između onih koji bi izmenom činjenica iz prošlosti da promene svoju političku poziciju u budućnosti i onih koji bi sa druge strane da neokrnjenim sačuvaju činjenice i dokaze po događajima iz prošlosti, bez obzira na snagu i moć političkih činilaca u sadašnjosti i budućnosti. Naravno, pristalice istorijskog revizionizma to opravdavaju kontinuiranom interakcijom između sadašnjosti i prošlosti, stalnom borbom činjenicama, kao i mogućnostima uvida u državne arhive i datoteke. Ta škola mišljenja svoju teorijsku podlogu našla je u delu američkog istoričara Makfersona i tzv. demokratskim uzusima i to baš bez političke namere i cilja, menja činjenice i novonastale platforme koriste za stvaranje novog političkog konteksta sa ciljem stvaranja vitalnih strateških i geopolitičkih ciljeva", rekao je Vučić.

"Interesantna je činjenica da su svi veliki akteri savremene politike razumeli značaj tumačenja prošlosti i lukavo sebe uvek predstavljajući kao žrtve tuđeg negacionizma i revizionizma, upravo žele da potvrde ispravnost sopstvene pozicije. Po pravilu iz svih zemalja zapada možete čuti reči o Putinovom revizionizmu, njegovom iskrivljenom tumačenju istorije, dok iz Rusije neretko slušate o degeneraciji stavova zapadne političke škole i zameni teza nametanjem laži umesto istine kao osnovnom principu zapadnog strateškog i taktičkog političkog delanja. Dominacija zapadne ekonomike i njihove globalne meke moći, posebno uključujući medijsku sferu, dovela je do toga da i ono što su bili istorijski aksiomi bude podvrgnuto preispitivanju, neretko izvrgnutu ruglu i tragičnom izvrtanju činjenica koje više nisu činjenice već nekakve besmislene laži iz prošlosti. I tako, da se ne bismo izgubili u teorijskim raspravama, navešću činjenice, slikovite primere. Neki od najupečatljivijih primera pokušaja konstruisanja antiistorijskog narativa, tj. prenošenja odgovornosti za posledice oružanih sukoba, kojima se iznova treba vraćati, jesu oni koji se odnose na prvi i drugi svetski rat. Jedan od primera sadržan je u knjizi Kristofora Klarka pod naslovom "Mesečari", u kojoj autor iznosi tezu da ne postoji isključiva krivica Nemačke i Austro-Ugarske za izbijanje Prvog svetskog rata, već neskriveno implicira istorijski, apsolutno neutemeljeno Srbiju odgovornom", istakao je on.

Stejt department: Alen je na sastanku s Vučićem istakla značaj napretka u dijalogu

"U ovom, kao i u njemu sličnim slučajevima, govorimo i o tendenciji koja se javlja kod određenih istoričara sa namerom da se Srbiji ali i Rusiji pripiše odgovornost za izbijanje konkretnih oruženih sukoba. Posebni izazovi prisutni su u vezi sa temom drugog svetskog rata i sve dok se u mnogim sredinama i društvima otvoreno negira genocidni karakter, masovnost, brutalnost i teritorijalna rasprostranjenost genocida koji je Hrvatska država počinila nad pripadnicima Srpskog, Jevrejskog i Romskog naroda između 1941. i 1945. godine, dotle se u tim sredinama i društvima još otvorenije i brutalnije negiraju obim i karakter stradanja civila i pripadnika oruženih snaga Sovjetskog saveza, odnosno negira se odlučujuća uloga Crvene armije u konačnom i potpunom slomu Trećeg rajha i nacističke Nemačke. Kao pripadnici srpskog naroda nikada nismo i nikada nećemo ostati nemi na negiranje ili minimiziranje posledica Holokausta imajući u vidu zajedničku stradalničku sudbinu Srpskog, Jevrejskog i Romskog naroda. Vreme u kome živimo obremenjeno je brojnim primerima i pokušajima krivotvorenja iz perioda Drugog svetskog rata", rekao je predsednik.

"Dovoljno je na ovom mestu ukazati i na to da je tvorac termina genocid, pravnik jevrijskog porekla Rafael Lempkin, koji je pre tačno 80 godina definisao pojem genocida upravo na primeru holokausta i genocida počinjenog nad Srbima u nezavisnoj državi Hrvatskoj koji su u vreme objavljivanja njegove knjige i dalje bili u toku. Uz sveobuhvatnu upotrebu socijalnih mreža, savremenih medija, većina mladih i ne samo na zapadu danas smatra da su Amerikanci odlučujući doprineli pobedi u drugom svetskom ratu nad nacističkom Nemačkom te da je iskrcavanje savesničkih snaga u Normandiju bila presudna i najvažnija bitka u drugom svetskom ratu. Reč je naravno u brutalnoj naistini. U ovom slučaju brojevi govore više od reči. Amerikanaca u zavisnosti od procene poginulo je između dve i četiri stotine hiljada, Rusa i drugih sovjetskih naroda, takođe u zavisnosti od procene, poginulo između 21 i 28 miliona. Slično je i sa činjenicama koje su brutalno izvrnute, a vezuju se za događaje na prostoru bivše Jugoslavije. Naime, jedini veći i strastveniji nacisti od nemačkih nacista, hrvatski nacisti, stvarajući sistem logora Jasenovac i ubijajući stotine hiljada Srba, ali i Evreja i Roma. Već decenijem se predstavljaju kao najveći sledbenici antifašizma, a uveliko traje kampanja u kojoj se dželati predstavljaju kao žrtve, a prave žrtve su obrnuto dobili ulogu drskih dželata. Jasenovački logor bio je jedan od najbrutalnijih i najozloglašenijih od ukupno osam logora smrti u Drugom svetskom ratu. Tamo je sprovođeno 57 metoda ubijanja na osnovu svedočenja, dostupnim u mnogim arhivama, od nemačkih vojnih dnevnika do izjava preživalih logoraša", rekao je Vučić.

Vučić sa državnom podsekretarkom SAD razgovarao o jačanju bilateralne saradnje

"Čovečanstvo je palo na ispitu ljudskosti. Mihajl Martens, poznati novinar u tekstu koji je štampan u Frankfurter Allgemeine Zeitungu o Jasenovcu kaže, Jasenovac je bio najveći logor smrti u Drugom svetskom ratu koji nisu vodili Nemci. Podsećajući pri tome da žene nisu regrutovane, već su morale same da se prijeve za rad u logoru. Isto je mislio i govorio i dokumentovao čuveni lovac na naziste Simon Vizental. Slično misli i Zurov, Čomski, Handke, Rebeka Vesna. Šta je istorijski revizionizam? To je kada ono što kao činjenicu znamo čitav svoj život, ono što smo doživeli, proživeli, ono što su preživeli ili ne naši preci i srodnici najedno postaje upitno. Upitno do te mere da se uloga dželata i žrtve brka u tolikoj meri da se najstradalniji narod današnje Evrope proglašava vinovnikom genocida. Kako bi sve poprimilo notu bolesne izvitoperenosti, nas za genocide proglašavaju ubice i njihovi potomci, nezadovoljni činjenicom da ima nas još uvek koji smo pretekli i izbegli njjihov srbosek", rekao je on.

Vučić se potom osvrnuo i na Rezoluciju o Srebrenici.

"Očekivao sam da će iz zapadnog dela sveta povući predlog rezolucije koji samo što nisu nazvali rezolucijom protiv Srbij i srpskog naroda. Upinjali su se iz petnih žila da pošto smo potpuno slučajno, a suprotno svim demokratskim načelima i normama saznali da rezoluciju pripremaju, da nam objasne kako to nije upereno protiv našeg naroda i protiv naše zemlje. Govoreći kako krivica ne može da bude kolektivna. A mi smo uporno postavljali samo dva pitanja. A protiv koga je uperena? Jer ne govorite ni o jednom imenu. Nema nijedne individue koju pominjete. Nema nijednog pojedinca o kojem pričate. I drugo pitanje na koje odgovora nema. A šta je smisao i šta je cilj rezolucije? Šta želite njom da postignete jer ste okončali sve postupke, a ova zemlja češće već je isporučila sve one koje ste tražili i sudili ste im. Koji je to sledeći nivo pravde koji tražite da se uspostavi i ispostavi na račun Republike Srbije i srpskog naroda u celini", istakao je predsednik.

Vučić ipak ide u Kotor: Najverovatnije ponovo odlaganje sednice UN o Srebrnici

"Danima, samo što mi o tome ćutimo i pravimo se da ne vidimo, celokopna naša javnost, u svim sarajevskim medijima, u mnogim svetskim medijima, je samo pitanje dana, kada i na koji način će Srbija da plati cenu. Kako i koliko. Što u novcu, a Boga mi, Srbi zapadno od Drine u gubitku svojih teritorija i nadlažnosti. I uopšte to ne kriju. I ni to nije dovoljno onima koji nas obmanjuju sa Zapada i govore kako to svakako nije cilj, već je u pitanju civilizacijska tekovina. Ako je civilizacijska tekovina, zar nije bilo dovoljno sve to što ste presudili? Zar nije bilo dovoljno sve to što je već urađeno protiv onih koji su stvarno ili tobož u tome učestvovali? I poslednje pitanje na koje nemaju odgovor, a vrlo je prosto. Kažete da iza toga stoji želja za trajnim uspostavljanjem mira i pomirenjem. A koga ste pomirili ovim? Ko se to danas bolje oseća ili ko se to danas oseća bliže onima drugima? A zbog čega tu rezoluciju donosite? Lagali ste na početku, lažete i danas. Nikada vam to nije bio cilj. Nikada to niste želeli, nikada to niste hteli. Želite i želeli ste ukidanje Republike Srpske od početka. Želite i želeli ste da dodatno napakostite slobodarskom srpskom narodu zato što se drznuo da vodi svoju samostalnu, nezavisnu politiku. I što je još važnije, želite da svoju nesposobnost zbog nekih drugih događaja u svetu pokrijete lažnom podrškom jednom delu muslimanskog življa na prostoru Zapadnog Balkana. I kada sve to saberete, nas čeka težak posao", rekao je on.

"Biću potpuno posvećeni našoj borbi i već od nedelje uveče, ponedeljka pa sve do tog četvrtka, popodnevnih i večernih sati provešću u Njujorku gde ću se boriti za istinu znajući da nemamo nikakvu šansu da pobedimo. Ama baš nikakvu. Znajući koliko je moćna mašinerija kolektivnog zapada znajući koliko su bogati, silni, moćni i bahati. Ali nemamo izbora. Saterali su nas u ćošak, a kada vas satraju u ćošak onda više ne brinete o tome možete li da se sklonite ili možete li da izađete jer iz ćoška izlaza nema. Već se koncentrišete na ono što branite. A ono što branimo i ono što im nećemo dati je da nam uzmu - to su čast, to je Republika Srpska i to je Republika Srbija. Borićemo se za Srbiju! I borićemo se, ponavljam to, i snažnije i jače nego što su očekivali, kao što smo se borili do sad, i kada usvoje tu rezoluciju, borićemo se još snažnije i nikada nećemo pognuti glavu pred onima koji bi najstradalniji narod na Balkanu, ubedljivo najstradalniji narod na Balkanu da proglase genocidnim! Sačuvaćemo i Srbiju i Srpsku i hvala vam što ste me saslušali, neka živi Srbija i neka živi Balkan", zaključio je predsednik.

Vučić sa Bocan-Harčenkom: Zahvalnost Rusiji na čvrstom stavu u pogledu teritorijalnog integriteta Srbije