Zaseda Narodna skupština: Brnabić obrazlagala zakone, u parlamentu više ministara

Poslanici Skupštine Srbije započeli su danas sednicu na čijem je dnevnom redu 30 tačaka, a predloge zakona obrazložila je premijerka Ana Brnabić navodeći da će jednim od propisa biti omogućena uplata novčane pomoći mladima do 16 godina. 

U parlamentu su i ministri finansija Siniša Mali, za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, za brigu o porodici Darija Kisić, za poljoprivredu Jelena Tanasković.

Brnabić je, govoreći o Predlogu zakona o privremenom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć, rekla da je reč o pomoći mladima do 16 godina starosti.

Prijave za pomoć će biti moguće, ukoliko Narodna skupština usvoji zakon, u periodu od 20. avgusta do 20. septembra, a isplata se očekuje od 25. septembra.

Što se tiče izmena i dopuna Zakona o finansijskoj pomoći porodici sa decom, Brnabić je kazala da je ona nikad veća u istoriji Srbije.

“U ovoj godini se za mere finansijske podrške iz budžeta izdvaja 87 milijardi dinara”, rekla je Brnabić i izrazila zadovoljstvo zato što su konačno mere počele da daju rezultate.

Prema njenim rečima, posle skoro četiri decenije, zaustavljen je negativan trend ukupnog broja novorođene dece i Srbija je jedina zemlja u regionu koja je tokom prošle godine zabeležila rast.

Kako je rekla, novim izmenama dodatno se podržava roditeljstvo posebno za žene preduzetnice. 

Predloženim izmenama predviđeno je da očevi koji su u radnom odnosu, a čije su supruge preduzetnice, nakon tri meseca od rođenja deteta mogu da koriste pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta, odsustvo sa rada radi posebne nege deteta i naknadu zarade, odnosno naknadu plate.

Otac deteta ova prava može ostvariti posle navršena tri meseca života deteta, za preostali period do godinu dana, za prvo i drugo dete, odnosno do dve godine za treće i svako naredno dete. 

Takođe, izmenama ovog zakona, a u skladu sa odlukom Ustavnog suda, izjednačava se status majki preduzetnica, budući da je predviđeno ostvarivanje prava vezanih za odsustvo sa posla za treće i svako naredno dete u trajanju od dve godine.

Premijerka je istakla da je postojećim Zakonom o ozakonjenju propisana zabrana naknadnog priključenja na infrastrukturu objekata koji su u postupku ozakonjenja, dodajući da se sada dopunom tog zakona izlazi u susret oko 55.000 domaćinstava da ostvare sada tu mogućnost.

Brnabić je objasnila da će se tim domaćinstvima omogućiti da se privremeno priključe na infrastrukturu s tim što se to neće odnositi na investitore stambenih objekata koji su gradili stanove za prodaju.

Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju sektorskog sporazuma između Vlade i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći Unije Srbiji u okviru IPARD 3, Brnabić kaže da se usvajanjem zakona otvara put za dodatnu bespovratnu pomoć od 288 miliona evra što će dodatno doprineti razvoju ruralnim područjima.

Predstavljajući predložene izmene Zakona o planiranju i izgradnji premijerka je istakla da on ubrzava elektronski rad i uvodi elemente zelene gradnje, odnosno obavezu posedovanja sertifikata, kao da se njime štite objekti kulture i uvodi konzervatorski nadzor.

„Ukidamo i leks specijalis za linijske infrastrulturne objekte.

Evropska komisija nam je više puta skretala pažnu da odredbe ovog zakona posebno oko javnih nabavki nisu u skladu sa evropskim i doneli smo odluku da se on stavi van snage“, rekla je premijerka.

Predloženim izmenama Zakona o železnici i interoperabilnosti železničkog saobraćaja se prema premijerkinim rečima usklađuje naša regulativa u ovoj oblasti sa pravnim tekovinama Evropske unije.

"U perspektivi ovo će imati pozitovan uticaj na Direkciju za železnice, privredu Srbije i železničku industriju", rekla je ona. 

Govoreći o predlogu Zakona o zapošljavanju stranaca čiji je predlagač Ministarstvo za rad i zapošljavanje navela je da je i sama na Socijalno ekonomskom savetu o tome pričala sa predstavnicima sindikata i da će se novim zakonskim rešenjima obezbediti dodatna sigurnost za naše radnike.

„Zakonskim izmenama je predviđeno uvođenje jedinstvene dozvole za boravak i rad, koja će se izdavati elektronski što će povećati efikasnost i transparentnost tog posla. Dozvole će se izdavati na tri godine, a ne godinu dana kao što je sada“, rekla je premijerka.

Dodala je da se uvodi fleksibilniji koncept zapošljavanja stranaca i da će Nacionalna sliužba za zapošljavanje davati saglasnost za zapošljavanje stranaca tek kada se vidi da nema domaćih državljana koji ispunjavaju uslove za određeno radno mesto.

Time će se, prema njenim rečima, čuvati domaća radna snaga.

Brnabić je govorila i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici.

"Cilj ovog Predloga zakona je da zatvori poglavlje gde su Republika Srbija i Energetska zajednica imali različita pravna viđenja i shvatanja razdvajanja vlasničkog upravljanja, što je onemogućavalo punu sertifikaciju naših operatora prenosne mreže i transportnog sistema prirodnog gasa", rekla je Brnabić.

Kako je objasnila, govori se o razdvajanju vršenja upravljačkih prava nad, sa jedne strane, proizvođačem električne energije i operatora prenosne mreže i, sa druge strane, distributera i snabdevača prirodnim gasom od operatora transportnog sistema.

Kaže da se ovim predlogom vrši potpuno upravljačko razdvajanje tako što EPS i Srbijagas ostaju u nadležnosti MRE, a time i Vlade, dok EMS i Transportgas prelaze u nadležnost Republičke komisije za energetske mreže, nezavisnog državnog organa koji se osniva ovim zakonom i čije je osnivanje i kontrola rada u nadležnosti Narodne skupštine.

Brnabić je navela da je predloženo i više zakonskih izmena vezanih za potvrđivanje ugovora o zajmovima, a jedan od njih je i zajam Evropske banke za obnovu i razvoj u visini od 80 miliona evra koje bi se uložile u naučnu infrastrukturu, odnosno inovacije u ovoj oblasti.

Ovim novcem izgradila bi se druga faza Naučno-tehnoloških parkova u Nišu i Čačku, kao i Regionalni tehnološki park u Kruševcu, a deset miliona evra bi bilo upotrebljeno za izgradnju BIO4kampusa.

Jednim od predloženih ugovora o zaduživanju obezbedilo bi se 16 miliajardi dinara za Dunavsku magistralu, zatim 30 miliona evra za izgradnju novih zatvorskih kapaciteta u Kruševcu i Sremskoj Mitrovici, kao i 280 milona evra za poboljšanje sekundarnog i tercijarnog sektora zdravstva.