Završena konstitutivna sednica Skupštine: Poslanici izabrali novo rukovodstvo

Izborom članova i njihovih zamenika u skupštinskim odborima, članova stalnih parlamentarnih delegacija u međunarodnim institucijama, kao i sastava Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, sinoć, 15 minuta posle ponoći, završena je konstitutivna sednica novog saziva Skupštine Srbije.

Nakon sednice, koja je trajala više od 15 sati, sa jednočasovnom pauzom, održane su i tri sednice skupštinskih odbora.

Za predsednika Odbora za administrativno - budžetska i mandatno - imunitetska pitanja izabran je Milenko Jovanov, a za njegovog zamenika Života Starčević, dok je na čelu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ponovo je Jelena Žarić Kovačević, a njen zamenik biće Pavle Grbović.

I na čelu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu ostao je predsednik koji je tu funkciju obavljao i u prethodnom mandatu Vladimir Ðukanović, a za zamenika je izabrana Jelena Jerinić.

Izabran predsednik, potpredsednici i generalni sekretar

Pre članova radnih tela, poslanici su izabrali predsednika parlamenta, sedam potpredsednika i generalnog sekretara Skupštine Srbije.

Parlament će u naredne četiri godine voditi Vladimir Orlić, koji je sinoć izabran na tu funkciju kao kandidat Srpske napredne stranke. Orlić je potpredsednik SNS i dugogodišnji poslanik te stranke u republičkom parlamentu.

Rođen je 1983. godine u Beogradu. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Odseku za elektroniku, telekomunikacije i automatiku.

Osim bavljenja politikom, profesionalno je bio angažovan na poziciji inženjera za istraživanja i razvoj u različitim naučno-istraživačkim institutima.

Za potpredsednike Skupštine Srbije iz redova vladajuće koalicije izabrani su poslanica SNS Sandra Božić sa 194 glasa, Saveza vojvođanskih Mađara Elvira Kovač sa 194 glasa, Socijalističke partije Srbije Snežana Paunović sa 194 i Stranke pravde i pomirenja Usame Zukorlić sa 195 glasova.

Iz redova opozicije na funkciju potpredsednika Skupštine izglasani su potpredsednik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović sa 204 glasa, zatim sa izborne liste koalicije NADA Božidar Delić 197 i predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac sa 204 glasa.

Za generalnog sekretara parlamenta imenovan je Srđan Smiljanić iz SNS, za koga je glasalo 182 poslanika, protiv je bilo pet, a uzdržanih 10.

Rasprava o Sandžaku

Završnicu sednice obeležila je kraća rasprava o Sandžaku, koju je započeo lider Stranke pravde i pomirenja Usame Zukorlić, rekavši da neki u skupštini ne bi voleli da čuju tu reč, ali, kaže, Sandžak postoji kao kulturni i istorijski region u Srbiji i Crnoj Gori, a on ga vidi kao mesto koje može "da poveže Srbiju i Crnu Goru".

Navodeći da se SPP zalaže za politku projekata u Sandžaku i podizanja stepena prava nacionalnih zajednica, dodao je da će se zalagati da se dovedu projekti u Sandžak, koji je, tvrdi, zapostavljena regija.

"Mi nismo za separatizam, želimo poštovanje i pravdu… Ne dirajte nam Sandžak, već dođite da vas ugostimo", rekao je Zukorlić.

Na njegovo izlaganje, reagovao je šef poslanika SPS Ivica Dačić, koji je rekao da niko ne dira Sandžak, ali i da niko ne može da dira Srbiju i Staru Rašku, navodeći da nije dovoljno ozbiljno i odgovorno da se pod tačkom o izboru radnih tela govori o pitanjima koja mogu imati reperkusije na druga nacionana državna pitanja.

Dačić je rekao i da, kada bi se sad otvorila rasprava, za koju nije ni vreme ni mesto, otišli previše daleko, dodajući da su više puta upotrebljavani izrazi koji nisu u skladu sa Ustavom, na šta je već skretao pažnju.

"Šta to znači, ko dira Sandžak? A, naročito da se obraćate sa – Ne dirajte nam Snadžak… Ne dirajte nam Srbiju, Staru Rašku, koja je stariji naziv od Sandžaka", rekao je Dačić I dodao da se o pravima Bošnjaka može razgovrati, ali ne i nametati to pitanje na takav način.

Bivši predsednik Skupštine je rekao da je imao dobru saradnju sa pokojnim muftijom Muamerom Zukorlićem i da se nada da će saradnja sa SPP-om biti nastavljena i dalje, ali i napomenuo da u tome "što zovu Sandžak" živi više od 40 odsto Srba i da to nije pitanje samo bošnjačkog naroda, već ustojstva države Srbije.