Demokratija izmasakrirana, a tek sledi put ka EU: Cvijanović otvoreno u 'Reaktoru' o stranim silama u BiH

Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović poručila je gostujući u emisiji "Reaktor" na UNA televiziji kod Dubravke Gajić, da su intervencije visokih predstavnika masakrirale demokratiju u BiH, da je strani faktor otvorio previše problema u okviru te zemlje i da njihova priča da su uradili nešto da bi građanima BiH bilo bolje - ne pije vode.

Cvijanovićeva je ocenila da BiH ide "iz krize u krizu, jer nakon dobre stvari kao što je otvaranje vrata EU za pregovore o članstvu jedan pojedinac, neizabrani stranac koji ne predstavlja demokratske institucije i koji nastoji da se postavi iznad demokratskih institucija, interveniše i menja zakone."

Cvijanović: Kada BiH napravi korak napred, Šmit nas vrati tri unazad

"To nije prvi put. I pre je Kristijan Šmit menjao Krivični zakon i napravio nešto što je suprotno svim demokratskim postulatima. Promenio je Krivični zakon u kom je rekao da onaj koji njega ne poštuje treba da ide u zatvor, a pre toga na sud", rekla je Cvijanovićeva. 

Ona je ocenila da je to "besmislena situacija, jer je evropski put, bez obzira u kojoj je fazi, nespojiv sa brutalnim intervencionizmom pojedinca, neizabranog stranca."

"Kada vidite tu koliziju jasno vam je zašto idemo iz krize u krizu. U ovom procesu treba da postoje dve strane - BiH, svi mi u skladu sa svojim nadležnostima, i EU koja nas vodi kroz proces pregovora. Taj proces će biti dug, težak i naporan i ne treba nam neko ko uskače i interveniše na ovaj način", istakla je srpska članica Predsedništva BiH.

Ona je objasnila da je Dejtonski sporazum jasno rekao šta je mandat visokih predstavnika i da oni koji su ga kreirali nisu napisali da on može da menja, kreira i smenjuje ljude, jer su znali da BiH, kao protektorat, ne bi mogla da bude u članstvu UN.

"Visoki predstavnici, i kada su legalni, razdvojeni su od pozicije specijalnog predstavnika EU. Da su iz EU hteli i mislili da su ti neki visoki predstavnici kompatibilni sa evropskim putem - ne bi razdvajali ove dve pozicije", navela je Cvijanovićeva.

Ponovila je da je Šmit uveo BiH u krizu, naglašavajući da je činjenica da domaćim faktorima nije dozvoljeno da se dogovore, što je postulat demokratije ili demokratskog društva, te je upitala ko je on "da nameće zakone, i to veoma važne kakav je Izborni zakon."

"O Izbornom zakonu morate da imate saglasnost političkih faktora, onih koji odlučuju i koji kreiraju određene procese. Mnogi kažu da je nakon Ustava to nešto što u demokratskim društvima nosi najveću težinu, ali u ovoj zemlji ispada da se ne poštuje ni Ustav, jer u njemu jedno piše, a u praksi je sasvim drugo. Niti se poštuje činjenica da je, posle Ustava, Izborni zakon taj koji treba da okupi, mobiliše sve da bismo došli do dobrih rešenja kojima će verovati i političari i građani koji ih biraju", naglasila je u emisiji "Reaktor".

Dodik: Republika Srpska ima svoj put, svoje politike i neće sprovoditi američke

Ona je istakla da je sklona da "veruje da su nametanja namerno urađena, jer postoji prilična konkurencija između EU i drugih međunarodnih snaga, uključujući one koje su oličene u OHR-u".

"Ima i onih koji nastoje da pokažu da bez obzira šta vi dogovorite sa EU ima ovde neki gazda koji upravlja svim tim stvarima i on hoće da uređuje stvari i govori šta ćete i kako raditi", rekla je Cvijanovićeva.

Istakla je da je postojala međustranačka aktivnost u vezi sa dogovorom o izmenama Izbornog zakona u okviru koje su bili različiti predlozi i bilo je potrebno "ispolirati određena rešenja kako bi se došlo do konačnog dogovora, ali da je strani faktor napravio zbrku pokušavši da poremeti unutrašnje dogovore, što dokazuju izjave određenih ambasadora da unutrašnji dogovor nije dobar ili da oni taj dogovor neće da prihvate."

"Pa, ko ste vi da to prihvatite ili ne? Zna se šta je demokratija, a čim neko može da se igra sa BiH na taj način, onda ne živimo u demokratskom društvu", konstatovala je Cvijanovićeva.

Ona je napomenula da su na nametnute izmene reagovale većinske hrvatske i srpske stranke, da nametanje podržavaju bošnjačke stranke, ali da se tim izmenama samo pravi nered, jer to "ne znači da su na liniji toga da se tri strane saglase."

Cvijanovićeva smatra da je nametanje izmena Izbornog zakona, pored pravosudnog postupka protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, samo jedan od pritisaka u nizu i da je BiH u kandžama onih koji ne žele dobro Bosni i Hercegovini.

Ona je zaključila da su raniji visoki predstavnici dodatno zatrovali odnose u BiH i da deluje kao da nisu želeli da "BiH bude stabilna, mirna i normalna zemlja, i da su stalno proizvodili tenzije da bi u ovoj zemlji oni imali posla i branili svoja visoka primanja."

Karan: Šmit ruši ustavni poredak, a to je krivično delo

Dodik: Republika Srpska ne pristaje na samovolju nelegalnog stranca