'Reaktor': Šta je deci potrebno nakon tragedije u Ribnikaru? Empatija ili nastava?

Voditelj emisije "Reaktor" na UNA televiziji Slavko Beleslin, u studiju u Beogradu, ugostio je roditelja jedne učenice Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" Žarka Cvejića i redovnog profesora Instituta društvenih nauka i direktor Centra za bioetičke studije Vojina Rakića, a tema emisije bio je povratak dece na nastavu i kako se deca bore i žive nakon tragedije koja se dogodila 3. maja. 

Da li je preživelima potrebna empatija i da ih ne traumatizujemo iznova?

"Moja kćerka nije fizički povređena, ali jeste psihički. Računaćemo vreme u Srbiji do 3. maja i od 3. maja, za mene i moju suprugu je i dalje sada 4. maj, ne možemo da se otrgnemo od tog događaja. Budim se sa mišlju o tom danu, ležem sa tom mišlju. Naivno smo mislili da se tako nešto ne može desiti u školi, u toj školi u koju sam i sam išao pre 30 godina. Taj košmar ne prolazi, ovo je duboko traumatičan događaj za sve nas", rekao je Cvejić.

Prema njegovim rečima, tog 3. maja sve je bilo kao i obično dok mu telefon nije zazvonio. 

"Nisam ni video ni čuo ujutru da je policija u školi. Prijatelj me je pozvao da me pita šta se dešava i zašto je oko škole toliko policije. Mislio sam prvo da je policijska racija, da se nešto dešava u okolini škole, dok mi nije prijatelj rekao da je pucnjava bila u školi. Pozvao sam kćerku, nije mi se javila, srećom pa mi se na telefon javila učiteljica i rekla mi da je ona taj razred odvela u park Manjež. To je bila fantastična reakcija učiteljice, najpribranije moguće je reagovala. Ipak, deca su videla uplakanu stariju decu kako beže, pa su videli na društvenim mrežama sve, traumatično je bilo", navodi Cvejić i dodaje: 

"Kada su došle vesti da je ubijeno osmoro đaka i čuvar, pa sad i deseta žrtva, tu se ostane bez reči. Moja kćerka je čula pucnje, a za sat vremena već je sve saznala iz medija. Ona je drugi razred škole i mnogo su lakše to podneli nego deca iz sedmog razreda koji su sve to videli i proživeli. U tom uzrastu nemaju sva deca predodžbu šta je to smrt, retko koje ima. Kada im umru baka i deka to se objasni sa onim deka je star, imaš mamu i tatu, sve je dobro. Ovde ona znaju da su deca ubijena, to je potpuno drugačije, mene sad ćerka pita jesam li ja bezbedna u školi, toga je svesna". 

Cvejić ističe da su mnogi roditelji zbunjeni i ne znaju šta da kažu svojoj deci i kako da se sada ophode prema njima. 

Ministarstvo prosvete o povratku u OŠ Vladislav Ribnikar: Nastava prema izboru

"Svi terapeuti su nam rekli da razgovaramo sa decom, ali samo kada ona to žele i zatraže, da ih ne treba pritiskati jer su preživeli traumu. Naše dete je išlo na nastavu koja se odvijala izvan škole, idu u muzeje, pozorišta. Teško je što deca ne kažu uvek šta osećaju. Deca nerado pričaju o traumi, treba im biti tu kao sagovornik. Nas 300 je potpisalo peticiju kojom tražimo obustavu školske godine, nismo protiv nastave, mi smo protiv nastave u onoj zgradi. Da se ne vraćaju deca na mesto masakra bez ikakve promene u izgledu tog mesta. Apsolutno smo za nastavu u drugim školama, parkovima, bilo gde drugde. Kada promeni vizuelni identitet škola, tada deca treba da se vrate". 

Jedna grupa roditelja želi da se deca vrate na nastavu u školu i njihovi argumenti su da ne treba decu kažnjavati izmeštanjem i narušavanjem socijalizacije i da ne treba deca da izostaju sa časova toliko. 

"Svi su mi terapeuti koje sam pitao rekli da ako decu vratimo u istu zgradu to je retraumatizacija. Za odluku šta će biti sa školom zadužen je Odbor škole, oni nisu još uvek doneli odluku o vraćanju na nastavu u istu zgradu. Naše oruđe je sada bojkot škole, odnosno zadržavanje dece kod kuće dok se ne ispune određeni uslovi."

Cvejić je istakao da on kao roditelj smatra da je sistem zakazao i da se zbog toga dogodila tragedija, a da pucnjava u OŠ Vladislav Ribnikar nije izolovan slučaj. 

"Pucnjavu u Mladenovcu je nekako ostavio u drugom planu događaj iz Ribnikara, ali i tamo je nestalo osam mladih života. A konstantno imamo porast vršnjačkog nasilja, to je trajna pojava, nije nova. Škola više za mene nikada neće biti potpuno bezbedna ustanova. Osim renoviranja škole, trebalo je i da školska uprava podnese ostavku, zbog morala, ne smatramo da su oni krivi. Ujedno potrebne su korenite promene u obrazovanju, nezdravo je da sve ostane isto kao da se ništa tog 3. maja nije dogodilo". 

Empatija, moral, dobro u ljudima, svi su ti pojmovi isplivali i to je postalo ono o čemu brinemo od 3. maja. Fali li građanima Srbije empatije?

"Svi kažu da je važna empatija, ali ne postupaju u skladu sa tim. Svako ko ima minimum samokritike zna šta je tog dana uradio dobro, a šta loše. Neizreciva tragedija je morala da se dogodi da bi se to dobro pokrenulo u ljudima. Šta je izvor tog zla što prožima naše društvo? Nije to samo nasilje, a možda je osnova svega toga mržnja. To je naš veliki problem, mi oduvek kuburimo sa tim jako na ovim prostorima", ističe profesor Vojin Rakić. 

Rakić poručuje da je neophodno da svi "činimo drugima samo ono što želimo da drugi čine nama" i da se protiv mržnje uvek borimo. 

"Postoji pozitivna korelacija između morala i sreće. Oni koji postupaju moralnije, srećniji su, to kaže nauka. Eksperimenti su to uvek pokazali, ako uradiš dobro nekom čoveku, on oseća moralnost da i on postupa dobro, samim tim je i srećniji i ima potrebu da uradi dobro nekom drugom. A mi ovde imamo suprotan začarani krug, samo mržnja i mržnja. Ljudi su osetljivi na decu i stradnje, to je univerzalna stvar i moralo je da se desi ovakvo nešto da bi se probudilo u ljudima da brinu jedni o drugima. Sa televizijskih ekrana su krenuli izlivi mržnje odmah nakon tragedija, iz toga mora da se izađe. Kod nas je samo nemoral, mržnja, nemoral, mržnja i tako u krug", objašnjava Rakić. 

Statistički se pokazalo, prema rečima profesora Rakića, da programi koji glorifikuju dobro i ljubav, utiču mnogo bolje na ljude i da je to rešenje za izlaz iz kruga mržnje. 

"Ako u ljudima vidimo dobro, ne mrzimo ih nego ih volimo, to je to. Lepota ljudi, čista, stvarna, u sebi, može spasiti svet. Najvažnije je da ovo što sada osećamo da to ostane među nama, to je teško. Ako izgubimo ovo dobro koje je pokuljalo zbog tragedija iz nas, ako se vratimo na ono pre njih, makar da nam ostane sećanje na to kakvi smo sada, u ovom trenutku", poručio je profesor Vojin Rakić. 

„Reaktor” je emisija koja se bavi aktuelnim društveno političkim temama i iznosi ih pred oči javnosti. Etablirani novinari i urednici UNA televizije razgovaraju sa svojim relevantnim sagovornicima, razbijaju teme na detalje, do atoma, racionalizuju, debatuju, razlažu i ponovo sastavljaju nove zaključke i saznanja. Ukoliko ste propustili emisiju "Reaktor" možete je pogledati na ovom linku.   

Una televizija ograđuje se od izjava, ličnog mišljenja i stavova sagovornika i gostiju iznetih u emisijama koje se emituju na našem kanalu.