'Reaktor': Zašto društvo ne reaguje na nasilje, nego ga sa uživanjem posmatra?

Voditelj emisije "Reaktor" na UNA televiziji Slavko Beleslin, u studiju u Beogradu, ugostio je reditelje Stanka Crnobrnju i Filipa Čolovića i psihologe Snežanu Repac i Nikolu Ljubičića, a tema emisije bilo je nereagovanje društva na nasilje. 

Većina društva gleda i ne reaguje na nasilje, ali tako nije bilo oduvek. Kada će doći do promene? Mogu li medijski sadržaji da promene svest?

"Mediji nisu krivi za sve, put traženja jednog krivca je pogrešan put. Mediji igraju veliku ulogu u tome što su omogućili da svet dođe u kuću, voajerizam. Oni su moćni alati koji ljudima na ruke, oči, donose svet, a novi mediji donose toliku količinu svega, da je veština napraviti odabir od svega toga. Čovek sam sebi programira život sa novim medijima. Čitava planeta je ogrezla u agresiju, trenutno 40 pravih ratova plamti širom zemlje, a da ne pričamo o drugim psihološkim, ekonomskim, specijalnim", objašnjava Crnobrnja i dodaje: 

"Tragedija uvek nastupa iz zablude. Mi nikako sad ne smemo da ostanemo u zabludi, nego moramo biti realni gde smo i ko smo, sa kim smo, da pođemo od sebe i kako najbolje da se snađemo u sitaciji koja nas sa svih strana napada. Svi novi mediji su nova pomoć u toj organizaciji života, to je potentan alat i mlade generacije ga značajno naprednije koriste. Nova tehnologija je sad izazvala ogroman jaz, ako starija generacija ne uhvati korak, biće izbrisana za deset godina kao irelevantna". 

Crnobrnja smatra da se najniži porivi stanovništva saniraju kulturom, ali da su "komercijalni mediji iskoristili taj najniži poriv koji je sličan životinjskom" i to su uspešno realizovali.

"Svi mi u sebi imamo dozu nasilja, možda smo je ukrotili, ali nam je poznata u njima. Tim ljudima je komercijalni program đubre, a oni koji to nisu ukrotili oni upijaju velike količine senzacionalizma i nasilja. Problem je što starije generacije ne shvataju moć interaktivnosti društvenih mreža, mladi ljudi očekuju komunikaciju, a ne zabranu da ne smeju da koriste nove tehnologije", rekao je Crnobrnja i poručio da država treba da promeni način komuniciranja sa građanima, da to bude "vodilja ka izbegavanju grešaka i ka miru". 

Reditelj Stanko Crnobrnja smatra je da je neophodno vratiti televizijsku propagandu antinasilja i da ona bude aktivna non-stop. 

Reditelj Filip Čolović je zlo u obliku zverskog nasilja osetio u krugu najuže porodice kada mu je ubijen brat - bez ikakvog razloga. Odakle potreba za mržnjom među ljudima?

"Osim slučaja mog brata, ima tu još slučajeva koji nisu toliko poznati, svi su različiti, ali ih jedna stvar povezuje - svi su umrli bez ikakvog razloga. Stradali su od ruku ljudi koji agresiju u određenom trenutkom nisu mogli da obuzdaju. Potpuno sam siguran da su mediji ti koji pospešuju agresiju, televizija je postala taj medij da bilo ko može da bude poznat, danas svako može da piše šta hoće i da se ponaša kako hoće. To se ne može zabraniti, ali se može uticati na to da se takve stvari ne dešavaju", ističe Čolović i dodaje: 

"Govor medija u Srbiji nije ispravan i utiče na mlade generacije, oni ne gledaju televiziju, ali delovi sa televizije do njih stižu u klipovima na društvenim mrežama. Nema bele hronike, svuda je samo crna hronika, nema isticanja heroja, pažnju imaju negativci. Moramo naći balans, mediji moraju da osete odgovornost za svoje izveštavanje."

Čolović smatra da se u Srbiji mnogo lakše prihvata "sve loše sa Zapada, a mnogo teže ono što je dobro i stiže kao dobra vrednost."

Psihološkinja Snežana Repac smatra da je "uloga vaspitanja da kontroliše agresiju". 

"Nasilje je deo naše prirode, tokom vaspitanja i socijalizacije neophodno je da se agresija kanališe i uklopi u društveno prihvatljive obrasce ponašanja. Impulsi agresije su nam dati, čovekom vladaju sile života i destrukcije. Strah je derivat istinkta smrti, pokreće čoveka na akciju da sebe odbrani ili napadne nekoga. Postoji mnogo procedura da  se utvrdi zbog čega je neko bio nasilan, a postoji i genetska predispozicija da neko bude nasilan".

Repac smatra da ljudi uče po modelu, ali da to zavisi od same ličnosti, strukture, uzrasta i situacije u kojoj se nađe, a da previše negativnog izveštavanja dovodi do panike među građane.

Psiholog Nikola Ljubičić iz Instituta za mentalno zdravlje ističe da se "ljudi u Srbiji osećaju nebezbedno", a to prema njegovim rečima nije slučaj samo sa našom zemljom, nego i u celom svetu. 

"Potrebni su veliki napori da se bori protiv nasilja. Medijski materijal može da utiče na nasilje, pogotovo ukoliko ne postoji referentni okvir. Ono što ljudi najviše konzumiraju, najveća je verovatnoća da će to i da oponašaju. Sredinski faktori imaju veliki uticaj na to šta se dešava među ljudima. Tragedije su pokazale da je empatija tu, među ljudima. Empatija je uvek tu, nego kada trenutak prođe, nju ne primećujemo, ne vidimo je na televiziji. Komunikacija je glavni problem, toga najviše manjka. Mediji mogu da pomognu ozdravljenju nacije, ne smeju da dozvole da dođe do moralne panike, moraju da izveštavaju etički i sa vrednostima koji brinu o svakome ponaosob."

„Reaktor” je emisija koja se bavi aktuelnim društveno političkim temama i iznosi ih pred oči javnosti. Etablirani novinari i urednici UNA televizije razgovaraju sa svojim relevantnim sagovornicima, razbijaju teme na detalje, do atoma, racionalizuju, debatuju, razlažu i ponovo sastavljaju nove zaključke i saznanja. Ukoliko ste propustili emisiju "Reaktor" možete je pogledati na ovom linku.   

Una televizija ograđuje se od izjava, ličnog mišljenja i stavova sagovornika i gostiju iznetih u emisijama koje se emituju na našem kanalu.