Specijal "Reaktora": Energetika postaje prioritet svih prioriteta

Nova godina je na pragu. Idealno vreme za sumiranje rezultata, oduzimanje i sabiranje starih, i postavljanje novih očekivanja. Upravo u tom duhu je protekao poslednji ovogodišnji Reaktor u studiu UNA televizije u Banjaluci. Tri gosta iz sveta politike, ekonomije i sociologije, razgovarali su sa autorkom emisije, Dubravkom Gajić.

Kao jedan od glavnih događaja, koji je obeležio odlazeću godinu, gosti Reaktora očekivano izdvajaju rusko-ukrajinski sukob, a samim tim, i krizu koja je doputovala i na naše prostore.

U narednih deset godina, prema rečima ekonomiste Aleksandra Ljuboje, prioritet svih prioriteta, biće energetika.

„Tečno zlato postaje pitanje broj jedan. Odlazeću godinu je obeležila energetska kriza i transformacija naše svesti o energiji. Naše društvo ne može da opstane, ukoliko nema zadovoljavajuću količinu energenata“, ocenio je Ljuboja, gostujući u Reaktoru.

Cena nafte, u poslednjih nekoliko meseci, diktirala je cene ostalih proizvoda, pa tako ovu godinu ispraćamo sa rekordnom inflacijom. Opravdano ili ne?

„Došlo je do manipulacije cena i roba svih vrsta, od strane monopolitičkih blokova. Oni su, imajući u rukama stvaranja mogućnosti takve atmosfere na tržištu manipulisali cenama – od tečnog gasa, do mineralnih đubriva, hrane“, kategoričan je Ljuboja.

U konkurenciji najvažnijih događaja koji su obeležili 2022., našli su se i nedavno održani izbori u BiH - od osporavanja rezultata, preko konfuznih sednica CIK-a, do protesta opozicije i vlasti.

„Ako je CIK, kakav god da je, presekao rezultate, onda su izbori zakonski gotovi, bez obzira na to bio neko nezadovoljan ili ne“, prokomentarisao je u Reaktoru Miloš Šolaja, profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci.

Šolaja se osvrnuo i na kandidatski status BiH, konstatujući da bi naš put ka Evropskoj uniji mogao biti i te kako dug.

A, kako su događaji, koji su obeleželi ovu, ali i neke prethodne godine, uticali na običnog čoveka? Da li su iza nas dobra vremena ili nas tek čekaju? Sociolog Vladimir Vasić uspeva ostaviti prostora za optimizam.

„Kao društvo smo vođeni ličnim interesima, previše smo postali egocentrični, uzimamo za sebe i ono što nam nije potrebno. Na tim temeljima nije dobro graditi budućnost. Mislim da je, ipak, to trenutno stanje. Verujem da u svakom čoveku ima bar malo dobrote, samo treba preći kućni prag i upoznati se jedni s drugima“, smatra Vasić.