Svedočenja iz Turske u 'Reaktoru': Herojska dela spasilačkog tima Srbije u ruševinama zemljotresa

Voditelj Slavko Beleslin u studiju UNA televizije u Beogradu ugostio je šefa Odseka za spasavanje Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Željka Čavića koji je sa spasilačkim timom iz Srbije bio u Turskoj gde su pomagali da se pronađu ljudi koji su ostali zarobljeni ispod ruševina nakon stravičnog zemljotresa.

Ceo svet gleda strašne prizore koji stižu iz Turske i Sirije već danima. Spasilački tim iz Srbije bio je u Turskoj u razorenim područjima i pomogli kolegama iz turskih spasilačkih timova da pronađu tela preminulih, ali i preživele osobe koje su ostale zarobljene ispod ruševina. 

"Kada bih mogao, voleo bih da zaboravim sve što sam video u Turskoj, teško je. Ono što smo tamo videli, nadam se da se više nikada i nigde neće ponoviti. Ovo je jedna vrsta apokalipse, tek će se pričati o ovom zemljotresu i koje su stvarne posledice. Naša država je uputila upit da li možemo da dođemo sa određenim ljudstvom i tehnikom, već sutradan posle zemljotresa smo se pripremali da krenemo put Turske. U roku par sati 27 pripadnika Sektora za vanredne situacije bilo je na aerodromu na letu ka Turskoj", objašnjava Čavić i dodaje: 

"Nosimo sa sobom opremu za spavanje, šatore, hranu, vodu, agregate, alate, opremu za sečenje, opremu za detekciju. To je neophodno da bismo radili, to moramo da obezbedimo, jer ne može da nam pomogne država kojoj smo mi došli da pomognemo. Prvi deo tima, njih 27, su krenuli odmah u Tursku, a drugog dana je krenulo devet konvoj vozila i 18 pripadnika, da ne bismo gubili vreme. Odmah smo počeli da radimo, sve zgrade oko nas su bile urušene, naslagane kao sendviči. Panika je bila na sve strane, sirene, spasilačke službe, a onda tu su građevinske mašine, ljudi su svuda, teško je bilo. Sve je bilo haotično, narod je bežao, a spasilački timovi su samo pristizali", ispričao nam je šef Odseka za spasavanje Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Željko Čavić.

Spasilački tim Srbije uspeo je da locira ispod ruševina tri osobe, ali na jednoj lokaciji nakon lociranja i spasi jednu sedamnaestogodišnjakinju.

"Lokacije na kojima smo radili dobijali smo od lokalnih timova, sa koordinatama i planovima zgrada. Grad je bio pun ljudi, bilo nam je otežano i samo kretanje, kao i pretraga. Rodbina vas vuče za rukav samo da im izvučete njihove, da ih sahrane makar časno. Trudili smo se da odgovorimo na svaki zadatak, najteže je reći ljudima ne. Mi dobijemo ruševinu koju treba da pretražimo, kad vide da imate neku opremu koju drugi nemaju, svi pomisle da smo svemogući, jer nada poslednja umire. Svi oni pomisle da su njihovi najmiliji ipak živi. Nosili smo sa sobom vibrafon uz pomoć kog smo saznavali imali među gomilom ruševine ikoga živog, ali svuda je buka, a ti uređaji zahtevaju tišinu", ispričao nam je Čavić i dodao: 

"U tom momentu sve je stajalo, svi ućute, ugase se mašine, zavlada apsolutna tišina kako bismo proverili ima li živih zarobljenih. Najgore je kad treba da se okrenete ka tim ljudima i kažete da se ispod ne čuje ništa. Ipak, uspeli smo da čujemo tri osobe, izvukli smo devojčicu od 17 godina iz ruševina. Čuli su se živi među ruševinama, silazili smo tunelima u urušene zgrade, tako smo našli jednu ženu. Teško je tačno locirati gde se nalazi osoba, svuda je mrak, glas se odbija o zidove. Mislili smo da na toj lokaciji nema preživelih, tu je bila gomila šuta, naslaganog betona, bageri su kopali tu ranije i nisu našli ništa. Pas Zigi je tražio, palili smo uređaje, međutim prvog dana nismo imali uspeha. Sutradan kad smo došli, tražili smo ponovo, instrumenti su zabeležili glas, a onda je i Zigi potvrdio da je neko živ ispod ruševina. Kad smo došli do nje ona je bila u sendviču ruševina, svaka joj čast kako je uspela da preživi u takvom mestu, bez hrane i vode. Bila je nepomična, beton joj je priklještio noge, bila je svesna kad smo je našli".

Pas Zigi je pomagao danonoćno srpskim spasiocima i zaslužan je što su locirani živi među srušenim zgradama.

"Naizmenično uređaji i Zigi traže signale da je neko živ. Pas ima svog vodiča koji ga usmerava, kad nam neko kaže da je čuo negde glasove, vodili smo psa Zigija, ali smo i palili uređaje da pretražimo sve."

Čavić ističe da spasilački timovi nikada ne odustaju od potrage za preživelima, ali i od izvlačenja žrtava i da o prestanku potrage uvek odlučuje vlast, a ne sami tim. 

"Tim uvek nastavlja, ne donosimo odluku o prestanku, to radi Vlada, radimo dok oni ne kažu da se prestane sa potragom za preživelima. Sve zavisi kakve su okolnosti zemljotresa, više faktora utiče na tu odluku. Dok smo bili u Turskoj tlo je svakog dana minimum tri, četiri puta dnevno podrhtavalo. Problem je bila i jezička barijera, mi smo srećom imali jednog prevodioca, bio nam je spas kada treba da razgovaramo sa civilima, da ih upozorimo da nije bezbedno", navodi Čavić i dodaje: 

"Na ulicama je uvek bilo vojske, policije, bilo je i hapšenja lopova. Spasilački tim iz Srbije bio je apsolutno bezbedan, ljudi su nas podržavali, nismo bili ugroženi ničim osim zemljotresom. Ovaj zemljotres će mi zauvek ostati u sećanju, ovako nešto još nisam doživeo. Taj miris smrti na ulicama, ovakva katastrofa, mnogi svetski spasioci nisu to nikad doživeli."

„Reaktor” je emisija koja se bavi aktuelnim društveno političkim temama i iznosi ih pred oči javnosti. Etablirani novinari i urednici UNA televizije razgovaraju sa svojim relevantnim sagovornicima, razbijaju teme na detalje, do atoma, racionalizuju, debatuju, razlažu i ponovo sastavljaju nove zaključke i saznanja. Ukoliko ste propustili emisiju "Reaktor" možete je pogledati na ovom linku.