Amerika uvela sankcije Dodiku

Kao što je ranije bilo najavljeno ranije, Sjedinjene Američke Države proširile su listu sankcija koje se odnose na radnje povezane sa korupcijom širom sveta.

Podsećamo, ministarstvo finansija SAD-a u decembru je objavilo proširenu listu sankcionisanih osoba i kompanija iz Srbije, Hrvatske, sa Kosova i iz Bugarske, koje se povezuju sa korupcijom i drugim nezakonitim aktivnostima. "Crna lista" je sada proširena i na firme i pojedince iz Bosne i Hercegovine.

Prema ažuriranoj listi, sankcije Sjedinjenih Američkih Država, a koje su povezane sa Bosnom i Hercegovinom, uvedene su za:

- Alternativna televizija iz Banjaluke zbog povezanosti sa Miloradom Dodikom,

- Miloradu Dodiku, članu predsedništva Bosne i Hercegovine.

Kako navodi Rojters, Bosna i Hercegovina se nalazi u najvećoj političkoj krizi od kraja rata.

Sve je počelo nakon odluke bivšeg visokog predstavnika u našoj zemlji Valentina Incka da nametne zakon o zabrani negiranja genocida u Srebrenici, posle čega su politički predstavnici iz Republike Srpske počeli s blokadom rada državnih institucija.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da ova odluka američke administracije nije neočekivana, a da to što su je najavili muslimani u BiH, potvrda je da su zajedno u ovome.

"Apsolutno se ovim ništa ne postiže. Mi smo tražili razgovor i dogovor sa Bošnjacima, oni su taj dogovor odbili, što znači da je reč samo o nametanju rešenja, čisto jedna egzekucija jedne velesile, koja pokušava da ostvari svoje interese. Mislim da ništa ne postižu, osim zastrašivanja i potvrđuju nam da mi treba da nastavimo svojim putem. Spreman sam da se žrtvujem za Republiku Srpsku", ponovio je Dodik i naglasio da u SAD nema imovinu, a ni bankovni račun.

Zvanično obrazloženje

Na sajtu Stejt departmenta objavljeno je obrazloženje povodom sankcija uvedenih ATV Banja Luka. Navedeno da je pomenuti medij pod kontrolomm Milorada Dodika i da su sankcije usmerene prema osobama i poslovima koji svojim aktivnostima žele da potkopaju stabilnost regije Zapadnog Balkana korupcijom.

"Dodik je potkopavao institucije BiH pozivajući na preuzimanje državnih nadležnosti i pokretajući stvaranje paralelnih institucija u entitetu Republika Srpska. Dalje, Dodik je svoj službeni položaj u BiH iskoristio za akumuliranje bogatstva kroz mito i druge oblike korupcije. Njegova etnonacionalistička retorika koja širi podele odražava njegove napore da unapredi te političke ciljeve i odvrati pažnju od njegovih koruptivnih aktivnosti. Kumulativno, ove akcije ugrožavaju stabilnost, suverenitet i teritorijalni integritet BiH i potkopavaju Dejtonski mirovni sporazum, čime rizikuju širu regionalnu nestabilnost", navodi se u obrazloženju Stejt departmenta i nastavlja:

"Destabilizirajuće koruptivne aktivnosti Milorada Dodika i pokušaji raspakivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, motivisani vlastitim interesom, ugrožavaju stabilnost Bosne i Hercegovine i cele regije", rekao je podsekretar Ministarstva finansija za terorizam i finansijske obaveštajne poslove Brajan Nelson. "Sjedinjene Države neće oklevati u delovanju protiv onih koji teže korupciji, destabilizaciji i podelama na račun sopstvenog naroda, kao i protiv onih koji omogućuju i olakšavaju takvo ponašanje."

Stejt department ističe da je Dejtonskim mirovnim sporazumom (DPA), koga su 1995. godine potpisali predsednici Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije, okončan etnički sukob u BiH i uspostavljen današnji ustav BiH.

"Ministarstvo finansija je Dodika ranije odredilo, još 17. januara 2017. godine, jer je aktivno opstruirao ili predstavljao značajan rizik od aktivnog ometanja DPA. Današnje akcije se nadovezuju na to nasleđe ciljajući na njegovu tekuću destabilizujuću aktivnost u odnosu na DPA, kao i na njegovu zloupotrebu službenog položaja da bi se uključio u široko rasprostranjenu korupciju, koja podriva državne institucije u BiH", pojašnjeno je u saopštenju.

Dodaje se i da je Dodik otvoreno pozivao na jednostrani prenos državnih nadležnosti sa vlasti BiH na Republiku Srpsku i preduzimao akcije u pravcu jednostranog prenosa nadležnosti države.

"Dodik se takođe javno suprotstavio međunarodno imenovanom visokom predstavniku za BiH i sastavu Ustavnog suda BiH. Uz to, Dodik je javno ocrneo druge etničke i verske grupe u BiH, dodatno sejući podele i političke zastoje. Dodik se, dakle, imenuje, po E.O. 14033, za odgovornost ili saučesništvo, ili direktno ili indirektno angažovanje na kršenju, ili delo koje je ometalo ili pretilo sprovođenju DPA", naglašeno je.

Ističe se i da se Dodik takođe imenuje, po E.O. 14033, za odgovornost ili saučesništvo u korupciji vezanoj za zapadni Balkan, ili direktno ili indirektno angažovanje u njoj.

"On je, naime, uspostavio patronažnu mrežu u BiH od koje imaju koristi on i njegovi saradnici. Kao jedan od primera svojih koruptivnih radnji, Dodik je dao vladine ugovore i monopole u RS direktno bliskim poslovnim saradnicima. Dodik se svojim koruptivnim prihodima bavio podmićivanjem i dodatnim koruptivnim aktivnostima, kako bi ostvario svoje lične interese na štetu građana u RS", navodi se u obrazloženju.

Uloga ATV BL

U delu koji se odnosi na ATV, navodi se da je Alternativna Televizija d.o.o. Banja Luka (ATV), medij sa sedištem u Banja Luci, RS, i da je u privatnom vlasništvu kompanije blisko povezane sa Dodikovom porodicom.

"Međutim, sam Dodik vrši ličnu kontrolu nad ATV-om iza kulisa, kao što je zahtevanje ličnog odobrenja na medijske priče u vezi sa politički osetljivim temama. Dodik je kupio ATV kako bi svesno i izričito unapredio sopstvenu agendu, koja uključuje njegove napore da ocrni druge političke ličnosti, izgladi svoj javni imidž i unapredi svoje lične i političke ciljeve. Dodik je ugovore vezane za ATV dodeljivao direktno članovima svoje porodice, što je koristio kao još jedan put za korupciju. On je novac iz javnih preduzeća usmeravao direktno u ATV u koruptivne svrhe. Dodik je značajno povećao finansiranje ATV-a poslednjih godina i uključio se u kampanje zlonamernog uticaja društvenih medija preko ATV-a kako bi objavio sadržaj koji unapređuje njegove političke i lične ciljeve", navodi se u obrazloženju Stejt departmenta.

Dodaje se da su, kao rezultat uvođenja sankcija, sva imovina i interesi u imovini pojedinaca i entiteta iznad, koji se nalaze u Sjedinjenim Državama ili u posedu ili kontroli američkih državljana, blokirani i moraju se prijaviti Kancelariji za kontrolu imovine stranaca (OFAC - Office of Foreign Assets Control) Ministarstva finansija SAD.

"Osim toga, blokirani su i svi subjekti koji su u direktnom ili indirektnom vlasništvu 50 odsto ili više od strane jedne ili više blokiranih osoba. Osim ako nisu odobrene opštom ili posebnom licencom izdatom od strane OFAC-a ili izuzete, sve transakcije osoba iz SAD-a ili unutar (ili u tranzitu) Sjedinjenih Država koje uključuju bilo kakvu imovinu ili interese u imovini određenih ili na drugi način blokiranih osoba uopšte su zabranjene. Zabrane uključuju davanje bilo kakvog doprinosa ili pružanje sredstava, dobara ili usluga od strane, ili u korist bilo koje blokirane osobe, ili primanje bilo kakvog doprinosa ili pružanje sredstava, dobara ili usluga od bilo koje takve osobe", pojašnjeno je saopštenju.