Banija tri godine nakon zemljotresa: Srbi dočekali Božić bez toplog doma, struje i vode

Tri godine su prošle od toga 28.12.2020. godine kada je svet još bio u izolaciji zbog pandemije koronavirusa, a kada je Baniju, u Hrvatskoj, već nesrećnu i devastiranu proteklim ratom, pogodio razorni zemljotres. 

Epicentar zemljotresa jačine 5,0 stepeni bio je u Petrinji. I dok su Banijci, u strahu, mislili da je najgore prošlo, već sledeći dan, 29.12.2020. udario je još jači zemljotres. Sa jačinom od 6,2 stepeni i epicentrom u selu Majske Poljane kod Gline, ovaj drugi zemljotres razorio je stotine i stotine domova i odneo, nažalost, sedmoro ljudskih života. U Majskim Poljanama poginulo je pet ljudi, u Petrinji 13-godišnja devojčica i još jedan muškarac u Žažini, dok je 26 ljudi povređeno.

Obnova porušenih domova i brzo rešenje gromoglasno su najavljivani u Hrvatskoj, Vlada Srbije donirala je čak milion evra za sanaciju štete u nadi da će srpski narod moći što pre da uđe u obnovljene domove, a onda je negde zapelo. I odužilo se.

Tri godine nakon razornog zemljotresa razgovaramo sa Brankom Bakšić-Mitić, zamenicom gradonačelnika Gline iz redova srpske manjine, o obnovi Banije, o tome kako živi preostalo srpsko stanovništvo i ima li nade za ovaj kraj.

Od zemljotresa je prošlo više od 1.000 dana, dokle se stiglo sa obnovom? Imali smo prilike da vidimo da je u Glini napravljeno mini stambeno naselje od nekoliko zgrada za ljude čije su kuće uništene u zemljotresu.

"Grade se četiri zgrade, prva zgrada je kompletno useljena, a tri se još grade. One su u stvari kompletno gotove, sad se samo sastavlja nameštaj, biće kompletno nameštene zgrade. Ali korisnici tih zgrada mogu biti samo oni ljudi koji su podneli zahtev za stambeno zbrinjavanje odnosno oni koji su prethodno bili u državnim stanovima ili stanovima koje im je, pre zemljotresa, dodelila država. Hrvatska se hvali da je obnovljeno oko 1.600 kuća, ali najveći broj kuća je obnovljen privatnim donacijama. Međutim, ja moram reći to, zadnjih godinu dana, od kad je ministar Bačić (p.a, novi ministar građevine u Hrvatskoj) preuzeo resorno ministarstvo, konačno su počeli da slušaju nas ljude sa terena i vidimo da ima napretka", kaže za UNU Bakšić-Mitić i dodaje:

" I tako samo došli do jednog novog rešenja, za one ljude koji ne žele da napuste svoje polusrušene kuće, svoju stoku i svoja imanja, da se za njih kao privremeni smeštaj nabave mobilne drvene kuće u kojima će živeti dok se njihove kuće ne obnove. Biće nabavljene 74 kuće od 35-45 kvadrata i gde će oni moći da žive. Znate kakvi su ljudi ovde, vezani su za svoje kuće, ne žele da ih napuste iako im je u tim selima život težak, nema lekara, nema doma zdravlja, teško se dolazi do njih".

Hrvatska je nakon zemljotresa ljude smeštala u tzv. kontejnerska naselja koja su bila dosta neuslovna za život. Šta se sada dešava sa tim kontejnerskim naseljima?

"Kontejnerska naselja su sva zatvorena. Svi ti ljudi su preseljeni ili u zgrade odnosno u stanove u vlasništvu države ili su preseljeni stanove koje im država iznajmljuje."

Odmah nakon zemljotresa kuće su dobile tri vrste nalepnica, shodno pregledu komisije koja je utvrđivala štetu. Kuće koje su pretrpele najveću štetu dobile su crvenu nalepnicu, potom je bila žuta za srednja oštećenja i zelena za one koje su bile gotovo potpuno uslovne za život sa minimalnim oštećenjima. 

Neki ljudi se žale da im država smanjuje procenjenu štetu, odnosno vrstu nalepnice. O čemu se radi?

"Prvi pregled nakon zemljotresa bio je tzv. brzi pregled. Ljudi su dobili crvene nalepnice, kuće su bile predviđene za rušenje. Neki su dobili žute nalepnice i očekivali obnovu, ali obnova na kraju nije došla. Najveći problem je kod kuća sa žutom nalepnicom, gde država mora da sprovede postupak javne nabavke da bi se došlo do izvođača radova koji će obnoviti svaku pojedinu kuću. A onda izvođači radova ucenjuju astronomskim ciframa za svoje radove, pa se tender poništi, pa se čeka rok žalbe od 30 dana i to traje u nedogled. Moj je predlog bio, što sam i rekla ministru, da se ljudima direktno daje materijal ili novac za obnovu. Cene građevinskog materijala su skočile za 300 odsto u ove tri godine. Da im se dao novac odmah nakon zemljotresa ljudi bi se tada snašli i obnovili svoje kuće."

Koliko problem nerešenih imovinskih pitanja dodatno opterećuje obnovu?

"Nažalost, onaj ko nema imovinski rešene papire za svoje kuće ne može ni predati zahtev za obnovu. Imala sam par takvih slučajeva. Ali i to se da rešiti - ja sam predložila ljudima da skupe svoje račune za struju, vodu, sve šta se vodi na njih i da na taj način dokažu da je to njihovo i da su tu ceo život živeli. I na kraju je država to uvažila. Ovde na području Gline svi su predali zahteve. Ali imamo, nažalost, i primere gde porodična nesloga koči obnovu. Imamo ovde ženu čiji brat živi u Srbiji i on neće da potpiše sestri saglasnost za obnovu. I takvih slučajeva ima."

Pomoć Srbije neophodna

Na 60, 70, 80 kilometara od Zagreba, tu na Baniji, ljudi i dalje nemaju uličnu rasvetu u selima, nemaju struju, vodu, kanalizaciju. Da li se uz obnovu od zemljotresa obnavljala i infrastruktura?

"Asfaltirale su se ceste, obnovili mostovi i klizišta, ne mogu reći da se nije obnovilo jer jeste, zaista se obnovilo. Imamo jako puno problema u javnoj rasveti. Ja sam bila i par puta u Beogradu, tražila sam donacije, i kod ministra Đorđa Milićevića sam bila. Mi koji živimo u samom gradu Glini ne osetimo nedostatak infrastrukture, ali nažalost srpsko stanovništvo u okolini Gline je danas u mraku. Za obnovu tog dela infrastrukture nam treba oko 250.000 evra. Mislim da to za Srbiju nije mnogo, kao državu, da nam pomogne. Meni je čak jedna varaždinska firma, privatna, poklonila 50 lampi za javnu rasvetu u selu Brestu gde imamo najviše školske dece. Sramota je da ljudi u 21. veku, pogotovo deca, nemaju javnu rasvestu."

Koliko vam je Srbija pomogla do sada?

"Srbija je nakon potresa vladi Hrvatske uplatila milion evra i od tog novca su već napravljene kuće. Predsednik Vučić je, u ime Srbije, uplatio i 100.000 evra, odmah nakon zemljotresa, za nabavku kontejnera u kojima su ljudi bili smešteni. Reč je o odličnim kontejnerima, sa sanitarnim čvorom, u kojima su ljudi imali sve, čak i kuhinju. Zemljotres je bio 29.12. a već 31.12. to je bilo rešeno. Kada su nedavno održani banijski susreti u Novom Sadu, bio je prisutan i predsednik Vučić, i on je i tada obećao da će pomoći srpskim porodicama na Baniji i ja znam da će to obećanje održati. Srbija je, ponavljam, uplatila milion evra Hrvatskoj za pomoć u obnovi. Da smo mi dobili tih milion evra direktno, već bismo se kompletno obnovili, ali novac je raspoređivao neko drugi."

Kako izgleda danas život na Baniji, kako živi srpsko stanovništvo? Da li vam pomaže županija ?

"Svako dete ima pravo na nekakav normalan život. Pomaže nam županija, recimo plaćaju prevoz deci do škole. Ali naša su sela raštrkana, opština Glina se nalazi na 543 kvadratna kilometra, tako da ne možemo govoriti baš o nekom organizovanom prevozu kao pre. Nemamo više ni toliko stanovnika, broj stanovnika se drastično smanjio za deset godina od poslednjeg popisa i to ne samo srpska sela da su opustela, nego i hrvatska. Tu imate sela sa po desetak staraca, svi su stariji od 80 godina, šta vi tu očekujete? Mladih nema i zato bi ja baš htela da ova sela gde imamo školske dece, gdje imamo mladih, da tu napravimo neke uslove za život, da dobiju rasvetu, da im se asfalitiraju putevi, da znaju da su ravnopravni deo ove zajednice kao i drugi, da mogu da imaju šta i drugi. Da im stavimo tu rasvetu, da im asfaltiramo cestu, da im približimo to, da oni znaju da su oni deo ove zajednice ravnopravne kao i svi drugi, da imaju i ono što imaju drugi. Sramota je da ja u 21. veku moram da molim da nam se postavi ulična rasveta".

Prema poslednjem popisu stanovništva Srba u Hrvatskoj ima tek nešto više od tri odsto i većina živi u urbanim sredinama. Ima li nade za Baniju ili je ovo poslednji trzaj za preostalo srpsko stanovništvo?

"Mislim da nije poslednji, mi imamo dosta dece. Pokušavam da im uvek organizujem nešto, toj deci, javila sam se u Ministarstvo kulture Srbije da ih vodimo tri dana u Novi Sad, vodim ih na izlete, trudimo se da toj deci pružimo da imaju život kao i deca u urbanim sredinama ili u Srbiji, da ih vodim na more i slično. Mi se ovde u Glini nikad pre rata nismo delili, živeli smo svi zajedno i nastojim da se deca ni po čemu ne razdvajaju ni sada. Normalno, ja sam predstavnik srpske manjine pa se tako i najviše borim za našu decu."

Od čega žive ti stari ljudi koji su ostali po zabačenim selima?

"Moje humanitarno udrruženje 'Ljudi za ljude' prošle je godine od države dobilo sredstvo za program za žene. Te su žene tokom prošle godine, organizovano, pomagale 174 staračke porodice, bilo da je reč o samcima ili bračnim parovima. Nadamo se da ćemo i ove godine dobiti od države sredstva i da će ovaj put taj šestomesečni program trajati tri godine. Cilj nam je da zaposlimo ljude odnosno žene koje će se brinuti o starijima, na obostranu korist i zadovoljstvo. Nekad dođe i Crveni krst do njih, ali to je sve jako teško zimi, često kažem tad ni helikopterom se ne može do tih ljudi."

Poznati se ste po svom neumornom humanitarnom radu za koji ste dobili brojne nagrade i priznanja, imate porodicu, prijatelje, svoj život, ali čini se da je Vama uvek Banija na prvom mestu, Vi od Banije ne odustajete. Možda to najbolje ilustruju fotografije na kojima Vas narod na Baniji, kada ih obilazite, uvek dočekuje raširenih ruku.

"Nekad me i kritikuju, kažu da nemam svoj život (smeh). Moja se porodica uključila u potpunosti u moj humanitarni rad, moj suprug, moja već odrasla ćerka, ja sam u potpunosti posvećena ljudima ali ja to ne bih mogla sam. Ja sam svoj humanitarni rad počela još 1995. godine, kada sam iz Zagreba malo pomalo pomagala ljude, pojedinačno, nekome dovezem šporet, nekome ormar, pomagala sam povratnicima na Baniju da nađu sebi smeštaj, da nečim napune te prazne kuće u koje su se vraćali. Išla sam u najudaljenija sela, nema gde nisam išla, samo da bi im pomogla. Tako da taj moj humanitarni rad traje već godinama, nije to samo od pre sedam godina kada sam postala zamenica gradonačelnika Gline. Međutim, zapravo tek nakon što sam to postala sam videla kako zaista ljudi teško žive, kako Srbi ovde teško žive, bez struje, bez ičega", ističe naša sagovornica i kaže: 

"Zameram predstavnicima Srba u Vladi Hrvatske, koji su u koaliciji sa aktulenom vlašću, što nisu nešto više napravili za svoj narod, što nisu postavili jednostavan uslov - ne može Hrvatska u EU dok sve i jedan njen stanovnik nema struju. To je sramota. Razumete, ljudi su ovde pre rata imali struju, a sad je nemaju."

Vaši Vam ljudi šire ruke kada im dolazite, a kakvu biste Vi poruku poslali, kako raširiti ruke ovde prema nama, u Srbiji?

" Ja bih vam poručila svima da ne zaboravite ove ljude. I ja vas molim da probamo, i Vlada Republike Srbije, da nam se obezbedi tih 450 svetiljki koliko nam je potrebno da se osvetle ta sela i da ta naša deca ostanu na ognjištima i da ne ostanu u mraku. Treba da imate empatije za ove ljude i treba nam malo više pomoći. Mi ovde moramo da rešimo osnovne probleme za život. To mi ovde rešavamo. Nemamo infrastrukturu. Ovde je borba za goli život."