Dodik: Prebilovci treba da budu sveto mesto za sve Srbe

Svetom arhijerejskom liturgiju u Hramu Vaskrsenja Hristovog u Prebilovcima danas će biti služena Sveta arhijerejska liturgija u znak sećanja na 4.000 svetih prebilovačkih mučnika koje su ustaše pobile 1941. godine. U Prebilovcima je sinoć ovim povodom otvorena stalna postavka izlože "Prebilovci 1941", u organizaciji Muzeja žrtava genocida iz Beograda, a predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je poručio da to mesto treba da bude sveto za sve Srbe.

"Strah nam neće zalediti grudi": U Loznici obeležen Dan sećanja na stradale u Oluji

Dodik je istakao da je potrebno svake godine nešto učiniti za ovo mesto, na kojem treba održavati istorijski čas, organizovati ekskurzije za decu, da prvo dođu ovde, kao što treba da dođu i u Јasenovac.

"To je najbolje sećanje, jedino pravo sećanje u kontinuitetu koje nikada više neće izblediti", rekao je Dodik i istakao da zna da i predsednik Srbije Aleksandar Vučić to podržava.

On je naglasio da se i u Deklaraciji usvojenoj na Svesrpskom saboru ističe značaj sećanja na istoriju i potreba jačanja srpskog identiteta.

Dodik, koji je prethodno sinoć prisustvovao i bogosluženju u Hramu Hristovog Vaskrsenja, rekao je da na ovom mestu pre desetak godina nije bilo ničega, te da je dogovoreno da bude izgrađen hram. On je izrazio zadovoljstvo što je bio među ljudima koji su doprineli izgradnji Hrama Hristovog Vaskrsenja u Prebilovcima.

"Pre 10 godina kad smo ovde razgovarali (sa Vučićem) primetili smo da važne istorijske događaje uopšte ne obeležavamo ili to nešto skromno radimo ili pak to činimo da ne bismo uvredili druge. Sećanja na stradale u Prebilovcima godinama su ovde zatrta da ne bismo uvredili one koji su nas pobili, kao što je to bilo u Јasenovcu ili bilo kom drugom selu gde su Srbi živeli", naveo je Dodik.

Ponosni na zločinačku prošlost: Ustaški poklič "za dom spremni" i danas odjekuje Kninom

On je rekao da će srpski narod morati jednog dana da poruči jasno da će biti zaštićen svaki Srbin gde god da se nalazio i da ne može niko da počini bilo šta loše Srbima samo zato što su Srbi i da će ga čekati ruka pravde.

"Koliko su nas ustaše pobile, a to znači naše komšije ovde, muslimani i Hrvati tog vremena, toliko nas je pobila i komunistička vlast koja je bila sposobna da dozvoli da se betoniraju jame da se ne bi došlo do kostiju", naveo je Dodik.

On je ukazao na to da Hrvatska 5. avgust slavi i veseli zločinačku vojno-policijsku akciju "Oluja", dok Srbi oplakuju svoje žrtve.

"Pa nas hoće danas da optuže za Srebrenicu, za to nemaju dovoljno dokaza. Oni pokušavaju da uveličaju stradanje i pokažu neistinu. A mi opet kažemo, ne slavodobitno, nego sa potpunim poštovanjem žrtava: `da, to je bio zločin`", kazao je Dodik.

"Pokušali su da nas unize": Za deset godina uspeli smo celom svetu da kažemo šta mislimo o Oluji

Naglasio je da Srbi moraju da vode računa o sebi i napomenuo da je srpski narod najviše koštala komunistička zabluda o bratstvu i jedinstvu.

"Јedino zbog čega želite da ostanemo u ovoj sramnoj priči zvanoj BiH jeste da ponovo u sledećoj istorijskoj prilici napune jame i mnogo čega drugog upravo nama", rekao je Dodik, prenela je Srna.

Ponovio je da je ponosan na Republiku Srpsku koja nije takva i u njoj može slobodno da živi svako ko želi.

"Republika Srpska i Srbija danas su izložene jednoj vrsti hibridnog, podmuklog rata i zato je važno da i Srpska i Srbija budu jake. Zato moramo činiti više", poručio je Dodik, koji je svoje obraćanje završio rečima: Neka žive Srbija i Republika Srpska, srpski narod, naša sveta Srpska pravoslavna crkva.

Muk koji traje 29 godina: Gde su posmrtni ostaci ljudi nestalih u zločinačkoj akciji "Oluja"?

Inače, hram u Prebilovcima je sagrađen i osveštan 2015. godine u znak sećanja na oko 4.000 Srba donje Hercegovine koje su ustaše ubile u Drugom svetskom ratu.

SPC je ustanovila da praznik Svetih prebilovačkih i svehercegovačkih mučenika bude obeleževan na datum kada su ustaše 1941. godine zverski ubile više od 850 meštana ovog sela i bacile ih u jamu u Šurmancima nadomak Međugorja.

U junu 1992. godine, tokom ofanzive "Čagalj", pripadnici HOS-a i HVO-a minirali su spomen-kosturnicu. Po povratku Srba u Prebilovce posle 2000. godine, ostaci kostiju su sakupljeni, a po izgradnji Hrama pohranjene u su njegovu kriptu.

Mandić: Za srpski narod nema smrti, ima samo seoba