Godišnjica ubistva porodice Zec: Zločin bez osude

Danas se navršava 31 godina od ubistva tročlane srpske porodice Zec u Zagrebu 1991. godine, brutalnog zločina za koji niko nije odgovarao.

U noći između 7. i 8. decembra 1991. zagrebački mesar Mihajlo Zec ubijen je na pragu svoje kuće na Trešnjevici. Njegovu ženu Mariju i ćerku Aleksandru ubice su odvezle na Sljeme gde su ih likvidirali.

Zbog ovih ubistava uhapšeni pripadnici rezervnog sastava MUP-a Hrvatske pod komandom Tomislava Merčepa (poznati kao "merčepovci"): Munib Suljić, Siniša Rimac, Igor Mikola, Nebojša Hodak, Snježana Živanović.

Nekoliko dana posle ubistva porodice Zec policija je uhapsila počinioce, koji su pred istražnim sudijom priznali krivicu.

U julu 1992. godine tadašnji Okružni sud u Zagrebu je "merčepovce" proglasio nevinima zbog nedostatka i nezakonito prikupljenih dokaza. U zapisnicima sa saslušanja počinioci su detaljno opisali likvidaciju porodice Zec, proširujući čak svoje iskaze i na neke druge torture i mučenja koja su počinili.

Međutim, istražni sudija po zakonu nije imao pravo da saslušava osumnjičene bez prisustva advokata, pošto su bili osumnjičeni za kvalifikovano, a ne obično ubistvo. Zbog toga su njihova priznanja dobila status neprihvatljivih dokaza.

Neke od ubica poznavao od ranije

Likvidirani Mihajlo Zec je bio poslovođa u mesari Križevčanka na početku Petrinjske ulice u Zagrebu. Poznavali su ga mnogi Zagrepčani, a neke od ubica je poznavao od ranije. Osim Mihajla, u kući su te noći bili i njegova supruga Marija (36), deca Aleksandra (12), Dušan (10) i Gordana (7).

Ubice su Mihajlu i Mariji saopštili da će pretražiti njihovu kuću i oduzeti oružje koje poseduje, pošto je Mihajlo bio strastveni lovac, iako nisu imali nijedan valjan dokument za upad u kuću i pretres.

Kada je Mihajlo pokušao da se objasni sa njima, naredili mu da se hitno obuče i pođe sa njima. Zec je pokušao da pobegne, pa je likvidiran ispred kuće sa nekoliko metaka.

Kad je čula pucnjavu, Mihajlova supruga je izašla da vidi šta se događa, a za njom i ćerka Aleksandra. "Merčepovci" su ih ubacili u svoje vozilo, dok su preostalo dvoje dece, Dušan i Gordana, spavali.

Niko nije odgovarao

Sutradan, 8. decembra, u Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku obavljena je obdukcija Mihajla Zeca. O samom događaju se nije mnogo pričalo, a nakon nekoliko dana privedeni su Munib Suljić, Igor Mikola, Nebojša Hodak, Siniša Rimac i Suzana Živanović.

Šest dana kasnije, 13. decembra, uhapšeni su priznali ubistvo Mihajla, kao i supruge Marije i ćerke Aleksandre na Sljemenu.

Telo Marije zec pronađeno je sa šest rana od metka, od kojih su tri bile na glavi, dok je Aleksandrino telo pronađeno sa vezanim rukama, povezom na očima i tri metka u glavi.

Niko od aktera brutalnog zločina nije odgovarao, jer zbog, kako je tada saopšteno, proceduralnih grešaka njihovo priznanje ponovljeno kod istražnog sudije nije se moglo koristiti u sudskom postupku.

Epilog

Munib Suljić, Igor Mikola i Siniša Rimac su ipak osuđni za ubistvo 2005. godine, ali u drugom postupku a ne slučaju porodice Zec.

Sinišu Rimca, osuđenog na osam godina zatvora zbog ubistava u Pakračkoj poljani, bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić pomilovao je u januaru 2010. godine. 

Tomislav Merčep je za zločin nad porodicom Zec, kao i druge zločine nad srpskim civilima na području Zagreba, Pakraca i Kutine, ponovo optužen u junu 2011. godine. U maju 2016. godine, nakon četvorogodišnjeg suđenja, nepravosnažno je osuđen na 5 i po godina zatvora, što je u februaru 2017. preinačeno u kaznu od 7 godina zatvora. Umro u novembru 2020. godine.

Preživeli članovi porodice Zec, ćerka Gordana i sin Dušan, danas žive u Banjaluci. Vlada Hrvatske im je, 2004. godine, dodelila 200.000 evra kao "pomoć za podmirivanje dotadašnjih troškova života, jer su kao maloletna deca ostali bez roditelja i bez ikakvih sredstava za život".