Hrvatska uvela neradnu nedelju: Posledice na turističku sezonu gore nego što se očekivalo

U Hrvatskoj se dugo vodila polemika u uvođenju neradne nedelje, a sada je, nakon što je uvedena u julu ove godine, stigla i zvanična statistika o posledicima.

Neradne nedelje u Hrvatskoj ostavile su traga po turističku sezonu, a prema podacima Ministarstva finansija, u devet nedelja tokom jula i avgusta ove godine izdato je 20 odsto manje fiskalnih računa u odnosu na isti period prošle godine, piše danas zagrebački Jutarnji list.

Najveća razlika u broju fiskalinih računa zabeležena je u prvoj nedelji jula, kad ih je izdato čak 24 posto manje, a najveće odstupanje beleži se u neđelju, 6. avgusta ove godine.

UNA istražuje: Da li bi neradna nedelja bila dobar potez u Srbiji?

Tada je, naime, prema podacima Ministarstva finansija, iznos fiskalinih računa nadmašio istu nedelju u prošloj godini i to za čak 27 posto, a sve to usprkos činjenici da je izdato 8,5 posto manje računa nego lani, piše Jutarnji.

U odnosu na glavni deo turističke sezone lani, navodi se, naplaćeno je nešto malo više od pet posto manje iznosa, i to pre svega kao posledica inflacije i značajnog rasta cena hrane i pića, a koja je pojela glavni deo razlike.

Prošle godine je tako u ukupno devet radnih nedelja naplaćeno 24,2 miliona  pojedinačnih računa ukupnog iznosa 343,4 miliona kuna, dok taj broj ove sezone, kad je nedelja neradna, iznosi 19,8 miliona računa ukupne vrednosti 325,1 miliona kuna, što je razlika u broju izdatih računa od 18,6 posto odnosno 5,3 posto kad je u pitanju kompletni iznos.