Jeftinije grejanje, a uz to i ekološko: Josip smislio novi pelet i doneo rešenje za domaćinstva

Pelet napravljen od oklaska kukuruza, osnivanje firme za reciklažu, pravljenje torbi od teksasa. Sve ovo na jednom mestu u Bosni i Hercegovini. Inovatori, pobednici takmičenja "Budi neko- posluj Eko” pokazali su nam kako od ideje napraviti uspešan posao. 

Za izradu peleta od oklaska kukuruza nije posečeno nijedno drvo, objašnjava Josip Knezović iz Žepča, koji je pre četiri godine došao na ideju pravljenja peleta od kukuruza. Za ovaj izum osvojio je sada prvu nagradu i 1.500 evra na takmičenju "Budi neko-posluj Eko".

Oklasak je nusproizvod koji nastaje od kukuruza, kada se okruni uglavnom bi se bacao, a sada se može iskoristiti. Pelet od oklaska kukuruza ima jako dobra svojstva, kalorična moć je oko 18,8 MJ/kg, a proizvođač kaže i da je i jeftiniji od običnog drvenog peleta. 

Da li je zdravo da zimi u stanu imamo grejanje toliko jako da hodamo u kratkim rukavima?

Oklasak je bolji od drugih žetvenih ostataka, jer mu je sadržaj pepela od 1,4 - 1,9%, dok je kod slame i kukuruzovine taj iznos preko 5%, te je stoga i to jedan od razloga zašto je pogodniji za upotrebu za peći i kotlove u stambenim objektima.

"Jednostavno sam hteo dodati vrednost ovom otučku koji je inače bacan okolo i ja sam prepoznao da bi se od njega mogao napraviti sa dodatom vrednošću, a ujedno sačuvati šumu koja bi se inače sekla radi izrade peleta", kaže za UNU inovator Josip Knežević. 

Cena standardnog peleta kod Josipa nije varirala kao prošle godine, kada se tona plaćala i do 500 evra u Bosni i Hercegovini.

"Cena peleta kako je bila prošle godine tako je i ove, kad je bilo 900 maraka (450 evra), kod mene je bila 450 maraka (225 evra) i ove godine je tako. Kad se peletira samo mi treba jedan radnik, inače sve radim sam, sam pakujem, sam prevozim, sam istovaram, devet puta mi je na rukama svaka ova kila", objašnjava on. 

Peletiranjem oklasaka dobijamo dodatnu vrednost na lakoći transporta, smanjen je skladištni prostor, a primenjiva je vrsta grejanja i u gradu i na selu. Korišćenje biomase, pored toga što se koristi domaći obnovljivi izvor energije ima još veći značaj, zbog toga što se smanjuju emisije ugljen-dioksida, glavnog uzročnika efekta staklene bašte i globalnog zagrevanja. 

Ovaj pelet se pravi od onoga što ostane od kukuruza kada se okruni, a umesto na otpad, Josip je oko 150 tona oklasaka iskoristio u ekološke svrhe. A šta kažu kupci za ovaj pelet?

"Kupci su uglavnom zadovoljni, a problemi nastaju sa time što to miševi vole da ga jedu, tako da je i ovaj pelet jestiv. Ovo bi krava probavila i ovo miševi napadaju u skladištima. Treba nabaviti mačku, to je problem koji mačka rešava. Kaloričan je, ljudi su zadovoljni. Ja se grejem na njega, ja sam zadovoljan", kaže Josip u razgovoru za UNA televiziju. 

Kako bi industrija viskija mogla da pomogne u proizvodnji ekološki održivog goriva

Ideja, upornost i rad je tajna uspeha, jer kako Josip kaže rad nije prokletstvo nego zadovoljstvo.

"Rad je ono što čoveka čini čovekom, a sa druge strane jedan je pesnik rekao: 'Ako radite sa radošću radite, a ne sa gađenjem. A ako radite sa gađenjem, ostavite se rada i sedite kraj hramskih vrata i prosite od onih što sa radošću rade'.”

Na takmičenju, Milena Bojkić je osvojila drugo mesto nakon što je prezentovala svoj projekat-firmu za reciklažu, a treće mesto Selvedina Bašić koja pravi torbe od teksasa.

Moguće je: Uz ovaj trik stan će vam biti topliji, a račun za grejanje manji