Predsednički izbori u Hrvatskoj održavaju se 29. decembra
U nedelju, 29. decembra, u Hrvatskoj će biti održan i treći, poslednji izborni ciklus u ovoj godini, kada će građani sa pravom glasa na biralištima odlučivati o novom predsedniku Republike u narednih pet godina.
Predstojeći predsednički izbori održavaju se u vreme između najradosnijeg hrišćanskog praznika po Gregorijanskom kalendaru - Božića i dočeka Nove 2025. godine, ali i u senci tragičnog događaja koji je Hrvatsku i regionalnu javnost ostavio bez reči, kada je mladić star 19 godina u Osnovnoj školi Prečko ubio sedmogodišnjeg dečaka, a više njih i učiteljicu ranio oštrim predmetom. Potom je pokušao samoubistvo, ali ga je policija u tome sprečila. Tvrdi se da je mladić psihički nestabilan, da je lečen u psihijatrijskoj bolnici u Zagrebu i da ima više dijagnoza.
Tome je prethodio još jedan od u nizu korupcijskih skandala u Vladi premijera Andreja Plenkovića u okviru kojeg je uhapšen ministar zdravlja Vili Beroš.
Plenković je tokom svoje vladavine smenio gotovo 30 ministara, od kojih je Vladu na lični zahtev radi promene posla napustilo samo njih troje.
Građani Hrvatske se na dnevnom nivou žale da žive loše, da zarađuju malo, da su inflacija i cene previsoke, a kupovna moć najniže na skali EU. Neki se snalaze tako što hranu i dnevne potrepštine dovlače iz Trsta, gde su, tvrde, cene mnogo pristupačnije.
Penzioneri su, takođe, veoma nezadovoljni visinom svojih primanja, zbog čega su u više navrata protestovali na trgovima zahtevajući povećanje penzione osnovice za 60 odsto.
Poslednje istraživanje Krobarometra je pokazalo da čak 73 odsto ispitanih smatra da Hrvatska ide u pogrešnom pravcu, 20 odsto veruje da je zemlja na dobrom putu, dok ostali nemaju stav o tome.
U takvoj atmomsferi biće održani predsednički izbori u kojima će, na osnovu odluke Državne izborne komisije (DIP), učestvovati osam kandidata na osmim po redu predsedničkim izborima od sticanja hrvatske samostalnosti. Ukoliko nijedan od kandidata ne dobije natpolovičnu većinu od birača koji budu izašli na izbore, drugi izborni krug biće održan 14 dana kasnije.
Prema svim anketama poslednjih nedelja, aktuelni predsednik Zoran Milanović glavni je favorit za još jedan mandat na Pantovčaku. Među njegovim najozbiljnijim izazivačima ističe se Dragan Primorac, kandidat kojeg podržava HDZ i koalicioni partner te stranke u vlasti Domovinski pokret. Sledi nezavisna kandidatkinja Marija Selak Raspudić, bivši funkcioner Mosta.
Prema oceni stručnjaka, izborna kampanja je bila bezperspektivna, a rezultat veoma izvestan.
Mandat aktuelnog predsednika Hrvatske Zorana Milanovića, nekada lidera SDP i predsednika Vlade Hrvatske, uglavnom je obeležilo svako odsustvo kohabitacije i intenzivni sukob s premijerom Andrejem Plenkovićem o nizu unutrašnjih i spoljnopolitičkih pitanja.
Neslaganja su često pratile i javno izrečene uvrede, a netrpeljivost je ne retko prelazila granice uobičajene političke borbe. Zbog izričitog protivljenja Milanovića odlasku hrvatskih vojnika u Ukrajinu, Plenković i njegovi saradnici su ga optuživali da je u "dilu" sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
I dok je Milanović vodio prilično mirnu kampanju pod sloganom "Predsednika za predsednika", njegov glavni suparnik Dragan Primorac je, uz snažnu podršku vladajućeg HDZ-a, vodio agresivnu kampanju svakodnevno prozivajući Milanovića.
Putovao je u BiH, gde je dobio podršku tamošnjeg HDZ-a, kojim rukovodi Dragan Čović, a gostovao je i u podgoričkim medijima, gde je verno sledeći politiku Plenkovića u intervjuu Pobjedi izjavio: "Otežaćemo Srbiji i Crnoj Gori ulazak u EU ako ne daju podatke o masovnim stradanjima".
Da su Srbija i Srbi, oni u Hrvatskoj, ali i Srbi generalno oduvek "trn u oku" hrvatskim političkim liderima, a posebno od kada je na vlasti predsednik Aleksandar Vučić i SNS, i nije neka novina.
Dolaskom na vlast Plenkovića to je postala konstanta na koju se tokom sučeljavanja na HRT-u nakačila i kandidat za predsednika stranke Možemo! Ivana Kekin.
Njena izjava da je "strateški interes Hrvatske promena vlasti u Srbiji" "bljesnula" je na trenutak, ali nije mogla da uguši aferu i pokrenutu istragu DORH-a protiv Kekin i njenog supruga radi utvrđivanja na koji način su došli do prostranog placa u Istri za samo devet evra po kvadratu, na kojem su kasnije izgradili velelepnu vilu vrednu, kako se procenjuje u medijima, nekoliko miliona evra.
Posebnu pažnju javnosti je privukla veza nenog supruga Mile Kekina, inače pevač, sa Nikicom Jelavićem, kojem je, prema pisanju hrvatskih medija, svojevremeno suđeno za zločinačku zaveru, ali je oslobođen svih optužbi.
Miro Bulj je predsednički kandidat stranke Most, svoju kampanju gradi na porukama koje uključuju deportaciju ilegalnih migranata, raspisivanje referenduma o poreklu imovine i uređenje države koje bi hrvatskim građanima omogućilo ostanak u domovini, ali i uvođenje reda u status nacionalnih manjina, posebno Srpske.
Bulj je, naime, kao gradonačelnik Sinja početkom septembra zabranio održavanje izložbe srpske baštine pod nazivom "Susret na tromeđi" samo zato što ju je finansiralo Srpsko narodno veće na čijem je čelu Milorad Pupovac.
Na desnom političkom spektru posebno se ističu Branka Lozo iz parlamentarne stranke DOMiNO, koja je nastala cepanjem Domovinskog pokreta, koja je kao verni sledbenik politike tog pokreta i i gradonačelnika Vukovara Ivana Penave, koji je uslovio HDZ i premijera Plenkovića formiranjem vlasti pod uslovom da u njoj ne budu Srbi. Tako je i Lozo, sledeći tu poitiku protiv svega što je u Hrvatskoj srpsko, zahtevajući, između ostalog, ukidanje finansiranja hrvatskog nedeljnika Novosti, koji izdaje Srpsko narodno veće.
Kampanja nezavisnog kandidata Tomislava Jonjića je prošla gotovo nezapaženo. Reč je o hrvatskom advokatu, diplomati, publicisti, istoričaru i političaru. U njegovoj biografiji je zapisano da je bio učesnik Domovinskog rata. Sada bi na Pantovčak.
Nezavisni kandidat Niko Tokić Kartelo privukao je pažnju javnosti emotivnim momentom, kada se rasplakao od sreće jer je DIP prihvatio njegovu predsedničku kandidaturu i pritom je u suzama dozivao majku, poručivši joj: "Mama uspeo sam".
Inače, moć predsednika Republike proizlazi iz činjenice da su izbori za tu funkciju visoko personalizovani, jer on je visoki zvaničnik sa najvećim legitimitetom stečenim direktnim glasovima birača. Istaknuta javna uloga i veliki medijski interes znače da predsednik ima mogućnost javno da upozori i iznese kritiku dnevnopolitičkih dešavanja i tako da bude svojevrsni korektiv vlasti.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.