Lideri samita "Brdo" u Sloveniji podržali proširenje EU

Proširenje Evropske unije u njenom je strateškom, ali i sigurnosnom interesu, složili su se danas učesnici sastanka na vrhu u Brdu kod Kranja, a povodom 20. godišnjice članstva Slovenije u Evropskoj uniji.

"Proširenje je važno ... Proširenje znači veliku transformacijsku moć. Mi smo predsednici država koje podržavaju ulazak država zapadnog Balkana u Evropsku uniju, uključujući i Moldaviju i Gruziju", rekla je predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar. Ona je istakla da će Slovenija tim zemljama i dalje nastaviti da pruža pomoć.

Austrijski predsednik Aleksander Van der Belen je podsetio na usvajanje "istorijskih odluka o početku pregovora s Bosnom i Hercegovinom, Ukrajinom i Moldavijom".

"Austrija podržava te odluke. Imamo svoj jasan strateški interes, a to je dalje proširenje Evropske unije. Pre svega mislim na države zapadnog Balkana, one su naši susedi. Isto tako je naš bezbednosni interes da one uđu u Uniju. Mislim da smo na pravom putu", kazao je predsednik Austrije.

Vučić se sastao sa predsedavajućom Saveta bezbednosti Frejzir

Hrvatski predsednik Zoran Milanović je rekao da "nije sve u ispunjenju kriterijuma", već je "nažalost puno i previše toga u politici", zbog čega države poput Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore "nisu otvorile nijedno poglavlje", prenela je Hina. 

Nejasno je, međutim, zašto je Milanović svrstao Crnu Goru uz Albaniju i Severnu Makedoniju, budući da je Crna Gora otvorila sva 33 poglavlja sa EU, ali je za šest godina privremeno zatvorila sami tri. Poslednje poglavlje Crna Gora je otvorila u junu 2020. godine.

"Tu je i Srbija koja se mora odlučiti definitivno gde politički, vrednosno i strukturno pripada. Međutim, sve te države zajedno imaju nominalni BDP manji nego Hrvatska i Slovenija zajedno. Dakle, to je u ekonomskom smislu malen izazov i malena glavobolja za nekoga ko bi hteo naći rešenje. Ali očito ne želi i za to ne možemo kriviti ni Kinu ni Rusiju. To je naš problem. Neko to zaustavlja", kazao je Milanović.

Milanović je rekao da Unija mora pronaći "nekakav put razuma da se zadovoljimo s nečim što je dobro za sve nas, da pokušamo u svoje društvo dovesti one koji su nam tu blizu, a to su države zapadnog Balkana, a one koji tu nisu, to je već nešto što, bojim se, nadilazi naše mogućnosti jer EU nije Sjedinjene Američke Države, nije Peking".

Dodatni pritisci: Šefovi diplomatija EU potvrdili izmene poglavlja 35 u pregovorima sa Srbijom

Serđo Matarela, predsednik Italije, podsetio je da je Slovenija postala članica Evropske unije zajedno s devet drugih zemalja 2004. godine.

"Ako želimo i dalje graditi mir, treba završiti evropski projekt. Danas je to važnije nego ikada. Osobito kada govorimo o državama zapadnog Balkana, koje već 20 godina čekaju na ulazak. Naravno, ne zaboravljamo Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju", poručio je Matarela, dodavši da je srećan što se slovenačka predsednica "zauzima za puno sprovođenje šengena".

Naime, Pirc Musar je pozvala sve vlade susednih zemalja Slovenije da zajedno s njom "ukinu kontrole na granicama".

Dodik: Bošnjaci rezolucijom o Srebrenici srušili postignuti napredak u BiH