Polugodišnja debata o BiH u SB UN: Šta piše u izveštaju Republike Srpske

Republika Srpska odlučno podržava Dejtonski sporazum, pre svega poštuje i podržava suverenitet i teritorijalni integritet BiH i nema secesionističku politiku, navodi se u prvom delu 32. izveštaja Republike Srpske koji je vlada uputila Savetu bezbednosti UN.

"Nemamo plan za otcepljenje od BiH"

U ovom dokumentu se ističe da Republika Srpska, suprotno određenim dezinformacijama, nema plan za otcepljenje od BiH ni de fakto niti de jure, prenela je RTRS.

 "U polugodišnjim izveštajima Republike Srpske Savetu bezbednosti UN dosledno se izražava podrška Republike Srpske Dejtonskom sporazumu. Uz to, predsednik Republike Milorad Dodik nedavno je ponovo istakao da Srpska "nikada nije osporila suverenitet i teritorijalni integritet BiH shodno Dejtonskom sporazumu" i da "secesija nikada nije bila naša politika", navodi se u izveštaju.

U ovom dokumentu se napominje da je Svesrpski sabor, skup predstavnika Srba iz celog sveta, uz podršku Republike Srpske usvojio 8. juna Deklaraciju kojom se bezrezervno potvrđuje podrška Narodne skupštine Dejtonskom sporazumu i ustavnom poretku BiH koji je njim uspostavljen.

Dodik: Neće biti usklađivanja s viznim režimom EU

Deklaracija, dodaje se, prihvata i podržava pravni poredak uspostavljen Dejtonskim mirovnim sporazumom.

U njoj se konstatuje da je "Republika Srpska zadovoljna visokim stepenom autonomije definisanim Dejtonskim mirovnim sporazumom, stoga insistiramo na suštinskom i formalnom sprovođenju Dejtonskog mirovnog sporazuma kao međunarodnog ugovora koji se ne može jednostrano ili putem intervencionizma mijenjati". 

Uz to, Deklaracijom se "osuđuje svako nepoštovanje i kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma i demokratskih procedura u BiH", navodi se u izveštaju.

U ovom dokumentu, koji je predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković uputio generalnom sekretaru UN i zemljama članicama Saveta bezbednosti, ističe se da ništa u Deklaraciji ne sugeriše da Srpska treba da se otcepi od BiH niti da na bilo koji način dovodi u pitanje Dejtonski sporazum ili suverenitet i teritorijalni integritet BiH.

Predsednik Srpske: Šmit ne može da piše nikakve izveštaje za SB UN jer se lažno predstavlja

U izveštaju se naglašava da se izrazi podrške srpskom jedinstvu u Deklaraciji odnose na zajednicu etničkih Srba širom sveta, bilo u Evropi, Severnoj Americi, Australiji ili drugde, a ne na neki plan da se svi Srbi u svetu objedine u jednu državu.

Iz Vlade napominju da javna podrška poštovanju autonomije entiteta zagarantovane Dejtonskim sporazumom ni na koji način nije izraz netrpeljivosti prema bilo kojoj drugoj grupi u BiH.

Danas polugodišnja debata o BiH u Savetu bezbednosti UN
 

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održaće danas svoju polugodišnju debatu o BiH, na kojoj se očekuju različiti stavovi o ulozi Kancelarije visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH (OHR), objavljeno na sajtu UN.

U najavi se navodi da će duboke podele u vezi sa evroatlantskim integracijama BiH i mogućim pristupanjem EU i NATO, posebno između Rusije, s jedne strane, i SAD i članica Evropskog saveta s druge, verovatno biti istaknute na sutrašnjoj debati, prenosi Srna.

Očekuje se, kako se dodaje, da će članovi Saveta bezbednosti UN izraziti različite stavove o ulozi OHR i legitimitetu Kristijana Šmita.

"Kina i Rusija će se verovatno protiviti jednostranim sankcijama i onome što smatraju spoljnim naporima u cilju uticanja na političku putanju zemlje. Neki članovi Saveta mogu pozvati vlasti Republike Srpske da obustave secesionističke akcije za koje tvrde da bi mogle ugroziti stabilnost u BiH", navodi Srna.

Očekuje se da će sutra članovi Saveta, takođe, glasati o nacrtu rezolucije kojom se produžava mandat misije EUFOR-a "Altea" za još godinu dana.

S obzirom na izazovnu dinamiku događaja u BiH, čini se da je među članovima SB UN postignut dogovor o direktnom obnavljanju ovlašćenja misije "Altea", uz razumevanje da visoki predstavnik neće informisati SB UN na sutrašnjoj debati, navodi još Srna.

Podseća se da je dinamika Saveta za BiH bila teška tokom proteklih nekoliko godina, što je dovelo do izazovnih pregovora o ovlaštenju misije "Altea".

Republika Srpska i članice Saveta bezbednosti Kina i Rusija ne priznaju legitimitet Šmita. 

Rusija tvrdi da imenovanja na tu funkciju moraju biti formalno potvrđena rezolucijom Saveta bezbednosti, sa stavom sa kojim nekoliko drugih članica Saveta nije saglasno, naveli su iz UN, prenosi Srna.