Posle otvaranja pristupnih pregovora vlast bi trebalo da se ubrza sa usvajanjem reformi
Pristupni pregovori Bosne i Hercegovine sa Evropskom unijom su otvoreni, ali šta dalje. Reforma pravosuđa je definitivno jedan od prioriteta. U tu reformu spada i formiranje Odseka za intergritet pri VSTV-u, koji predviđa mogućnost javnog objavljivanja i provere imovine sudija i tužilaca. UNA je zato isražila dokle se stiglo sa formiranjem ovog Odseka.
Odsek za izveštavanja o imovini novi je naziv Odseka za integritet tokom izmena Zakona o VSTV-u. VSTV je svoj deo posla uradio, ali sa reakcijom kasne zakonodavna i izvršna vlast. VSTV je tražio zaposlenje 14 osoba pri ovom odseku.
"Predlaže se za ponedeljak, mislim da će doći zamenik ministra finansija, da nam kažu kako otprilike stojimo, uz nagoveštaj da se razmišlja od 14 da se odobri osam. Šta će to značiti - da li mi sa osam možemo da radimo, da li ćemo biti značajno redukovani - to u ovom trenutku neću komentrarisati, reći ću samo da smatram da to nije dovoljno", rekao je Halil Lagumdžija, predsednik VTSV-a.
Kada će početi sa radom ovaj Odsek, nije poznato, ali ministar pravde je optimističan.
"Smatram da će to pitanje uskoro biti rešeno i da će u ovoj godini biti javnosti sve objavljeno što sudije i tužioci imaju od svoje imovine, što će biti veliki, veliki uspeh. Ja sam uvek govorio da su izmene i dopune zakona o VSTV-u početak reforme pravosuđa u BiH i to sad u praksi moramo da vidimo", kaže Davor Bunoza, ministar pravde BiH.
Ali, uvek postoji ono ali... Pojedine izmene Zakona o VSTV-u su problematične, ističu iz Birna.
"Uvrštena je jedna rečenica u tekst zakona, u kojoj se navodi da će institucije koje treba da sarađuju sa Odsekom za integritet, koje treba da dostavljaju podatke, da će to da urade u skladu sa važećim zakonom. Zašto je to problematićno? Zato što po važećim zakonima ne postoji Odsek za integritet - u zakonu ne piše da su institucije dužne da odgovaraju na upite Odseka za integritet VSTV-a", reči su Denisa Džidića, direktora Birna BiH.
"Mi smo tražili da imamo lex specijalis odredbu, koja bi imperativno svima onima od kojih tražimo podatke nalagala da to promtno, u najkraćem roku moraju da dostave Veću, odnosno Odseku. Druga star koja nije bila dobra je da su suzili broj lica koja se proveravaju. Brisel je u oceni zakona u potpunosti stao uz naše stavove i rekao je - kroz novi zakon te dve stvari morate popraviti", zaključio je Lagumdžija.
Ovaj korak je krucijalan kako bi se najzad vratilo poverenje u pravosuđe, ali i konačno suočavanje sa korupcijom u pravosudnom sistemu.
"Samo ako uzmemo u obzir situacije u proteklih pet godina, dakle menadžerskih funkcija, predsednika sudova, glavnih tužilaca, koliko ih je optuženih, osuđenih ili su u određenim aferama ili trenutno u procesu istrage", istkao je Džidić.
Formiranje odseka koji bi transparentno predstavljao imovinske karta nosilaca pravosudnih funkcija je svakako dobar korak i ka Evropskoj uniji, a posle otvaranja pristupnih pregovora vlast bi trebalo da se ubrza sa usvajanjem reformi.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.