Manastiri na KiM i pored KFOR-a rušeni, paljeni i devastirani: Koliko Unesko može da ih zaštiti?

Činjenica da je Unesko uvrstio manastire Visoki Dečani, Pećka patrijaršija i Gračanica, kao i crkvu Bogorodice Ljeviške u svetsku kulturnu baštinu potvrda je da su ove srpske svetinje od značaja za čitavo čovečanstvo, izjavio je danas predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom, Goran Milašinović.

On je za RTS rekao da su, i pored psisustva KFOR-a, srpski manastiri na Kosovu i Metohiji rušeni, paljeni i devastirani i istakao da je uloga Uneska u zaštiti tih dobara od ključnog značaja.

Popović: Ove godine biće završena obnova manastira Hilandar

Vučić sa porodicom obišao manastir Đunis kod Kruševca

"Da ta dobra nisu na Uneskovoj listi, imali bismo velike probleme da ih sačuvamo u današnjem vremenu, imajući u vidu sve neprijateljske akcije Prištine od kada ti manastiri postoje. Samo prisustvo zaštitnih snaga Kfora nije dovoljno, jer se pokazalo da dolazi do devastacije i uništavanja tih dobara. Činjenica da su ta dobra ne samo srpska, već i svetska, je garancija da će biti zaštićena, bar u bliskoj budućnosti, a nadamo se i duže", naveo je Milašinović.

Od 1999. godine u AP Kosovo i Metohija je zapaljeno, srušeno i devastirano više od 150 srpskih pravoslavnih svetinja. Bogorodica Ljeviška u Prizrenu je zbog bezbednosti opasana žicom, a manastir Visoki Dečani i dalje čuvaju vojnici KFOR-a. Zbog toga se već 18 godina nalaze na listi ugrožene baštine.

Milašinović kaže da Srbija svake godine, kao država članica, podnosi izveštaj o tim dobrima, nabraja šta se tamo događa, šta nije dobro, šta bi trebalo popraviti i to prezentuje na Komitetu za svetsku baštinu.

"Unesko je veoma dobro upoznat sa situacijom, a činjenica da zadržava ova dobra na listi ugroženih pokazuje da za to postoje opravdani razlozi", naveo je Milašinović.

Istakao je da su kulturna dobra, crkve i manastiri na Kosovu i Metohiji svakodnevno izloženi represiji od strane prištinskih vlasti - otimanju zemljišta manastiru Visoki Dečani, izgradnji u neposrednoj blizini crkve Bogorodice Ljeviške i odlaganju građevinskog otpada u njenoj blizini.

"Problemi su brojni, posebno kada je u pitanju manastir Visoki Dečani", rekao je Milašinović i naveo da je taj manastir i dalje okružen bodljikavom žicom i da ga KFOR  i dalje čuva zato što je i dalje ugrožen.

Prema rečima Milašinovića, primetne su tri različite neprijateljske taktike Prištine, koje se prepliću i pritom nije reč samo o četiri manastira koja su na svetskoj listi, nego o 1.200 kulturnih i sakralnih artefakata na teritoriji KiM. Naveo je da je prva neprijateljska taktika Prištine uništavanje, kad to ne uspe onda negacija, a kad ni to ne uspe, onda krađa identiteta i prenominovanje.

"Prva tendencija je bila uništavanje, fizičko uništavanje kulturnih dobara. Kada je međunarodna zajednica to prepoznala, to je u nekoj meri zaustavljeno. Sledeći korak bila je negacija da ta dobra uopšte pripadaju Srbima, a poslednja faza je prenominovanje i krađa kulturnog identiteta, sa namerom da Priština predstavi ta dobra kao svoja, što je apsolutno nelogično i netačno", naglasio je Milašinović.

Ukazao je da prenominovanje našeg kulturnog nasleđa u lažno albansko nije moguće iz mnogo razloga, a dokaz je i sam proces upisa na Svetsku listu, kada su najkompetentniji svetski eksperti za kulturno nasleđe potvrdili da je reč o srpskoj kulturi.

"Tokom procesa upisa manastira na Uneskovu listu nijedan ekspert nije doveo u pitanje srpski identitet ovih svetinja. Apsolutno imamo dokaz da svetska zajednica priznaje ova dobra kao srpski identitet", istakao je Milašinović.
 

Nastavak terora na AP KiM: Tzv. kosovska policija upala u prostorije Dunav osiguranja u Kosovskoj Mitrovici i zatvorila ih

Kancelarija za KiM: Srpskoj porodici zapaljeni pomoćni objekti i pričinjena velika šteta