Burno proleće pred EU i NATO: Ko će stati na čelo najvažnijih funkcija, poznata imena kandidata

Nakon evropskih izbora u Briselu će se preraspodeliti najviša mesta u Evropskoj uniji, a ostaće upražnjeno i mesto generalnog sekretara NATO-a. Već su počele razne kombinacije kome će pripasti koje mesto, a u javnosti su se pojavila i imena brojnih kandidata za najveće pozicije, javlja Anadolu.

Naime, u 27 zemalja članica Evropske unije od 6. do 9. juna održaće se izbori za Evropski parlament, a nakon njih će se takođerznati ko će u sledećem mandatu osvojiti najviše funkcije u Evropskoj uniji.

Utrka je za upravljanje četiri najvažnija položaja u EU. To su predsednik Evropske komisije, predsednik Evropskog saveta, predsednik Evropskog parlamenta i visoki predstavnik Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku. Iako je do izbora ostalo još gotovo tri meseca, u javnosti već kruži široka lepeza imena koja se potpuno otvoreno ili između redova utrkuju za jedno od ovih mesta.

Pobednik ove utrke za uticajna i dobro plaćena radna mesta verovatno će se znati nakon dva samita EU-a 18. i 27. juna, na kojima će sudelovati zvaničnici svih 27 država članica Unije.

Fon der Lajen: Preporučićemo Savetu Evropske unije otvaranje pregovora sa BiH

U ovoj zagonetki biće potrebno da se bar pokuša uzeti u obzir nekoliko kriterijuma, uključujući političko opredeljenje kandidata, podršku zvaničnika najvećih država, kao i spoljnu i geografsku zastupljenost, a povrh toga, pronaći balans tako da nova lica odražavaju i odnos snaga koji će se pojaviti nakon izbora .

Aktualna predsednica Evropske komisije je Nemica Ursula fon der Lajen, koju je pre nekoliko dana ponovno izabrala politička grupacija Evropske narodne stranke (EPP), kojoj pripada u Evropskom parlamentu da bude vodeći kandidat za tu poziciju. Fon der Lajen je tako na korak do novog petogodišnjeg mandata na čelu Komisije, jer se prema anketama očekuje pobeda EPP-a na izborima.

Ostvare li se predviđanja, EPP desnog centra osvojće najviše mesta u parlamentu na šest uzastopnih izbora i poziciju predsednika Evropske komisije četvrti put zaredom. Ali i to se može zakomplikovati jer kandidat za predsednika Komisije mora dobiti i podršku većine poslanika - pre pet godina fon der Lajen je to uspela tesno, za osam glasova.

Položaj predsednika Evropske komisije najjači je u pogledu javnog priznanja, zakonodavne moći i budžetkse težine. Politička grupacija socijalista (Grupa progresivnog saveza socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu - S&D), koja je druga najveća grupa u aktuelnom sazivu parlamenta, izabrala je malo poznatog evropskog poverenika iz Luksemburga Nikolasa Šmita kao vodećeg kandidata za tu poziciju.

Treća najveća snaga, liberali (RENEW Europe - RE), još nisu odabrali svog kandidata, kao ni oni desničari, dok su Zeleni (Zeleni/Evropski slobodni savez - EFA) nominovali njmačkog i holandskog poslanika, Terija Reintkea i Basa Ajkhouta.

Trenutno su na tim vodećim pozicijama u Uniji, uz fon der Lajen, liberal, Belgijanac Šarl Mišel, socijalista, Španac Žosep Borelj i Maltežanka Roberta Metsola, koja pripada političkoj grupi EPP-a.

Rat se nastavlja: Evropska unija izdvojila novih pet milijardi evra za pomoć Ukrajini

Ovi nazivi odražavaju kombinaciju koja na prvi pogled ispunjava sve nepisane uslove za odnos snaga u EU - blagi nagib prema desnom centru, pola žena, "ispravan" omer zemalja sa severa i juga , kao i između velikih i malih. Ali ne zaboravimo, osim spomenute fotelje "velike četvorke", sledi nova podela i mesta evropskih poverenika, koja bi u ovoj utakmici mogla pripasti gubitnicima. Jedine titule koje se u Briselu dele po demokratskom principu su mesta predsjednika odbora u Evropskom parlamentu, jer se dele po matematičkom sistemu na temelju izbornih rezultata.

Kako navodi EUobserver, političari koji žele doći na vrh briselske piramide imaju različite taktike kako da u tome uspeju. Jedni su u ovu utrku ušli rano, ali time rizikuju i napade političkih protivnika, drugi radije lobiraju u pozadini i tek će tek pred sadašnjost izbiti u prvi plan.

Ipak, prema izveštajima za najviša mesta u novom sazivu kruži najmanje 20 imena. Među njima su bivši luksemburški premijer Ksavijer Betel, bivši portugalski premijer Antonio Kosta, belgijski premijer Aleksander de Kro, bivšii talijanski premijeri Enriko Leta i Mario Dragi, danska premijerka Mete Frederiksen, estonska premijerka Kaja Kalas, španski premijer Pedro Sančez , irski premijer Leo Varadkar, nemačka evroparlamentarka Katarina Barlej, latonski ministar spoljnih poslova Krišjanis Karinš, slovački evropski poverenik Maroš Šefčovič, bivši holandski evropski poverenik Frans Timermans. Za mjesto novog poverenika za odbranu koju je najavila fon der Lajen spominje se poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski.

Ali još je jedna visoka pozicija za koju se kandidati već gomilaju - za mesto generalnog sekretara Severnoatlantskog saveza, odnosno NATO saveza, od kojeg se nakon deset godina oprašta bivši norveški premijer Jens Stoltenberg.

Da li će neutralna Austrija da uđe u NATO: Oglasio se ministar spoljnih poslova

Stoltenberg će službeno napustiti tu funkciju u oktobru, ali ime njegovog naslednika trebalo bi biti usuglašeno među 32 države članice unije na proleće, najvjerojatnije u aprilu, ali svakako pre evropskih izbora, upravo kako bi se izbegle političke trgovine. Očekuje se da će nova osoba na čelu biti službeno potvrđenana samitu saveza u Vašingtonu u maju.

Poslednjih nedelja kao istaknuti kandidat za Stoltenbergova naslednika pojavio se holandski premijer na odlasku Mark Rut, kog su već javno podržale četiri najistaknutije članice saveza, odnosno SAD, Velika Britanija, Nemačka i Francuska, kao i oko 20 drugih zemalja, uglavnom sa Zapada.

Tako Ruta podržava dve trećine članica NATO-a, ali njemu treba podrška svih 32 članice.

A upravo je Mađarska ponovno "crna ovca", jer je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto početkom marta jasno poručio da Budimpešta ne namerava podržati Ruta za novog generalnog sekretara NATO-a.

"Sigurno ne možemo podržati za izbor na ovu poziciju osobu koja je u prošlosti htela Mađarsku baciti na koljna", rekao je Sijarto, dodavši da bi takva podrška bila "bizarna".

U prošlosti je Rut često bio kritičan prema vladi u Budimpešti. Između ostalog, bio je veliki zagovornik uslovljavanja evropskih fondova poštivanjem vladavine prava, zbog čijeg je pravila Mađarska privremeno ostala bez nekoliko milijardi evra.

Pre nekoliko dana ulje na vatru dolio je i rumunski predjednik Klaus Joanis koji je javno najavio svoju kandidaturu za generalnog sekratara NATO-a.

Opasnost od trećeg svetskog rata: Tajani upozorio šta bi značio ulazak NATO vojske u Ukrajinu