Deset godina od tragičnih događaja u Odesi za koje niko nije kažnjen

Prošlo je deset godina od tragičnih događaja u Odesi, kada je ubijeno 46 osoba proruske orjentacije.

U Odesi, na jugozapadu Ukrajine, 2. maja 2014. dogodio se težak sukob između pristalica novih ukrajinskih vlasti i proruske opozicije, s tragičnim posledicama. 

Milionska Odesa, stari trgovački grad, najveća crnomorska luka i nekadašnje carske Rusije i Sovjetskog Saveza, do tada je uglavnom bila pošteđena nemira koji su zahvatili Ukrajinu, odnosno istočne i centralne delove zemlje.

Prema prvim izveštajima, masovni neredi koji su izbili na centralnom trgu u Odesi bili su izazvani agresivnim ponašanje pristalica aktuelnih vlasti u Kijevu, kao i navijačima lokalnog fudbalskog kluba Černomorec.

Oko 1.500 mladih ljudi koji su nosili maske i obeležja Desnog sektora, naoružani lancima, palicama, noseći štitove, prolazili su središnjim ulicama Odese, uz slogane "Slava Ukrajini", "Smrt neprijateljima" i slično.

Naišavši na pristalice pokreta "Kulikovo polje" koji su nove vlasti u Kijevu smatrali uzurpatorima, poletele su kamenice. Usledio je žestok obračun. 

Protivnici novih vlasti u Kijevu, tada su se pre svega zalagali za federalizaciju zemlje, kao i za ravnopravnu službenu upotrebu ruskog jezika.

Sukobi su se ubrzo proširili na šire zone grada. Povređen je veliki broj ljudi. Policija jeste intervenisala pokušavajući da spreči nasilje, uglavnom bezuspešno.  

Do prave tragedije je međutim došlo pošto su pripadnici ukrajinskog ultranacionalističkog "Desnog sektora" i radikalnih takozvanih grupa za somoodbranu iz Harkova i Kijeva, koji su izgleda i izazvali nerede u Odesi, zapalili zgradu regionalnog Doma sindikata, na Kulikovskom trgu, u koju su se sklonile pristalice federalizacije Ukrajine, odnosno prethodne vlade. Njih oko 400.

Radikalne grupe su zapalile zgradu. Bila je to kulminacija višesatnih sukoba u gradu. 

Upaljen je i šator ispred zgrade, u kojem su aktivisti "Kulikovog polja" prikupljali potpise za održavanje referenduma o federalizaciji Ukrajine i imenovanju ruskog jezika za zvanični. 

Mišel: Ruska invazija na Ukrajinu oživela strategiju proširenja Evropske unije

Iz zgrade su se paralelno čuli hici, zatim i eksplozije, vatra je zahvatila zdanje. Sve se pretvorilo u tragediju, odnosno pogibiju više desetina. Ljudi su iskakali kroz prozore. 

Prema svedočenjima, nikakva medicinska služba nije se pritom pojavila, niti je policija uopšte viđena. I državno tužilaštvo Ukrajine teretilo je potom policiju da nije sprečila nerede.

Genadij Truhanov, tada kandidat za gradonačelnika Odese, i član nacionalne skupštine, odnosno Vrhovne rade Ukrajine, zatražio je zatim od aktuelnog, privremenog, predsednika Ukrajine Oleksandra Turčinova, zavođenje reda u gradu. Kako se izrazio "Prema pouzdanim informacijama, nerede su organizovale marginalne političke snage bivših čelnika grada koji nastoje da se vrate na vlast u Odesi." 

Konačni bilans poginulih u sukobima proruskih i antiruskih grupa u toj crnomorskoj luci bio je 46 mrtvih proruski opredeljnih i više desetina ranjenih. Bilo je takođe navoda o stotinama ranjenih. Najveći deo stradao je u požaru u zdanju zapaljenog Doma sindikata.

Na suprotnoj strani poginule su dve osobe. 

U saopštenju Državne Dume Rusije navedeno je povodom tragičnih događaja u Odesi da su kijevski vlastodršci "počinioci ratnih zločina". Pozivano je pritom na odgovornost. 

Ukrajinske vlasti su međutim insistirale da je brutalnosti bilo sa obe strane. Optužnice su podignute protiv 22 osobe.

Po viđenju predsednice komiteta za bezbednost moskovske Dume, Irine Jarovaje u Odesi je bilo reči o "organizovanoj kriminalnoj grupi". Tada se, prvobitno u Donjeckoj kraju, pojavila parola "Nećemo oprostiti Odesu".

Zelenski: Ukrajina ispunila sve obaveze za početak pregovora o pridruživanju EU