Druga godišnjica od početka rata u Ukrajini: Mira nema, rat zapao u kaljužu

Prema terminologiji zvanične Moskve reč je o specijalnoj operaciji izazvanoj odnosom prema ruskom stanovništvu u Ukrajini, odnosno prema Donjeckoj i Luganskoj republici, koje su prethodno i zatražile intervenciju. Zvanična Moskva vojnu operaciju je predstavila i kao denacifikaciju, osim demilitarizacije.

Iako je reč o sukobu koji je nižim intenzitetom započeo 2014, i trajao od tada, jedan od povoda za direktnu intervenciju februara 2022. verovatno je bila činjenica da je zvanični Kijev obelodanio odbacivanje Budimpeštanskog sporazuma iz decembra 1994, kojim je Ukrajina odustala od atomskog programa u vojne svrhe. 

Odnosi dve zemlje su zategnuti 2014, kada je oboren dotadašnji predsednik Ukrajine Viktor Janukovič. Razlog za nasilnu promenu vlasti bio je upravo problem spoljne orjentacije zemlje u perspektivi. Pošto je Janukovič oboren usledila je separacija Krima kao i bunt u oblastima Donjeck i Lugansk, a isto tako progon, pa i ubistva Rusa u Ukrajini.

Zelenski: Moramo suštinski ojačati sankcije i eliminisati sve ruske trikove

Ruski predsednik Vladimir Putin prethodno je, bar od 2008, vrlo direktno, upozoravao da Rusija ne može da toleriše dalje približavanje NATO njenim granicama.

Okidač za pokretanje akcije je verovatno bio nastup, govor, predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog 19. februara 2022. tokom Konferencije o bezbednosti u Minhenu, u kojem je pozivao Zapad da odustane od taktizaranja prema Moskvi, i da se Ukrajini da nesumnjiv vremenski okvir za pristupanje NATO. 

Neposredno pre toga, Zelenski je odbacio sugestije nemačkog kancelara Olafa Šolca da Ukrajina proglasi neutralnost i da definitivno odustane od namere ulaska u NATO.  

Invazija na Ukrajinu započela je u ranim jutarnjim satima 24. februara 2022. iz više pravaca. Sa severa, sa prostora Belorusije, put Kijeva. Ruske trupe dospeće, iz tog pravca, ubrzo do samog Kijeva i severoistočno do Černigova. Istovremeno, sa istoka, iz pravca Sumija ruske trupe kreću put Kijeva i dopiru do samog grada. Harkov se takođe tada našao pod opsadom. Paralelno se događao pokret ruskih trupa od Krima put severa.

Ukrajina pokrenula istragu: 122.000 slučajeva navodnih ratnih zločina

Vazdušni rat počeo je prvog dana invazije. Desetine raketnih napada dogodilo se odmah širom zemlje, uključujući i krajnji zapad, poput Lavova. Manjim ili većim intenzitetom on sve vreme traje. Iako su invazione trupe dospele do kijevskih predgrađa, i navodno su elitne ruske trupe ušle u grad, do očekivane promene, prevrata u Kijevu, ili u ukrajinskoj vojsci, nije došlo. Ukrajinci su pružili ozbiljan otpor kod Irpina, Hostomela, Buče. Pokušaj opkoljavanja Kijeva, usled neočekivanog otpora ukrajinskih formacija, nije uspeo. 

Veliki konvoj ruskih oklopnih i tenkovskih jedinica, navodno dužine 64 kilometra, koji se kretao od Belorusije put Kijeva, obustavio je dalje napredovanje 5. marta, našavši se na obodu ukrajinskog glavnog grada.

Opsade Černigova, Sumija, Harkova, pored blizine ruske granice, bile su neuspešne. Na tom potezu, napredovanje je zaglibilo u gradskim borbama. Nakon toga rat se rasplamsao na više strana i nastavio u dvogodišnji krvavi sukob.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezolucije kojima je vojna akcija Rusije u Ukrajini osuđena, 2. marta 2022. i 23. februara 2023. 

Postupno su uvođene sve obuhvatnije ekonomske sankcije. Više od 1.000 zapadnih preduzeća povuklo se iz Rusije. Pokazalo se međutim da je u tom smislu Rusija bila valjano pripremljena. Izvoz energenata je preusmeren. Indija je recimo prihvatila širok uvoz goriva iz Rusije. Ekonomske sankcije prema Rusiji doživele su potpuni fijasko. Odnosno, utisak je da su posledice teže u zemljama Evropske Unije, makar u onima koje su zavisile od gasa iz Rusije.

Novo zaduživanje Ukrajine: Kijev i MMF blizu dogovora o kreditu od 900 miliona dolara

Pokušaj ofanzive Ukrajinaca na jugu novembra/decembra 2023. ispostavio se kao fijasko.

Avdejevka, veliko ukrajinsko uporište u oblasti Donjecka, pala je 17. februara 2024. Bio je to važan uspeh ruskih snaga. 

Ukupno, više od sedamdeset zemalja slalo je pomoć Ukrajini, u ovom ili onom obliku. Čak pedesetak uputilo je pomoć u naoružanju ili vojnoj opremi. 

Evropska Unija, dostavila je tako pomoć u vrednosti 3,1 milijarde evra, dok su SAD, koliko se zna, poslale pomoć u vrednosti 29,3 milijarde dolara Ukrajini.

Naizgled paradoksalno, napad na Ukrajinu doveo je do daljeg širenja NATO. Tradicionalno neutralne zemlje Finska i Švedska zatražile su prijem. Finska je postala članica aprila 2023.

Blažić: Ako ruska ofanziva u Ukrajini bude uspešna, pritisci na Srbiju će se pojačati