Finski predsednik: Prekid vatre u Ukrajini malo verovatan pre proleća naredne godine

Prekid vatre u Ukrajini je malo verovatan pre proleća naredne godine, a evropski saveznici moraju da nastave da pružaju podršku toj zemlji uprkos korupcijskom skandalu koji je zahvatio Kijev, izjavio je danas predsednik Finske, Aleksandar Stub.

Stub je, govoreći za AP u vojnoj bazi severno od Helsinkija, rekao da će Evropi u međuvremenu biti potreban "sisu", što je finska reč koja znači izdržljivost, otpornost i hrabrost, da bi prebrodila zimske mesece, dok Rusija nastavlja svoje hibridne napade i informacioni rat širom kontinenta.

"Turska jedina prihvatljiva za obe strane": Sprema li se sastanak Rusije i Ukrajine u Ankari?

Pojas Gaze, Sirija, Iran: Putin razgovarao sa Netanijahuom o situaciji na Bliskom istoku

 On je kazao da koristi svoj dobar odnos sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, sa kojim redovno razgovara a povremeno igra i golf, da bi zastupao stav Ukrajine.

"Mogu da objasnim predsedniku Trampu kroz šta je Finska prošla ili kako vidim situaciju na bojnom polju, ili kako se nosite sa (ruskim predsednikom Vladimirom) Putinom. A onda, znate, ako prihvati jednu od deset ideja, to je dobro", rekao je Stub.

On je ukazao da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski treba brzo da se pozabavi optužbama za mito i proneveru, jer skandal ide na ruku Rusiji, ali je uprkos tome pozvao evropske lidere da razmotre povećanje finansijske i vojne podrške Kijevu, koji se, takođe, suočava sa postepenim napredovanjem Rusije na bojnom polju.

"Nisam baš optimističan u pogledu postizanja prekida vatre ili početka mirovnih pregovora, barem ove godine", ocenio je Stub, koji je dodao da bi bilo dobro da se "nešto pokrene" do marta.

Stub je u vojnoj bazi prisustvovao odbrambenoj obuci finskih dobrovoljaca, koji su vežbali evakuaciju ranjenih vojnika iz zone sukoba na niskim temperaturama.

Finska deli granicu od 1.340 kilometara sa Rusijom, a četrdesetih godina prošlog veka, nakon dva rata sa Rusijom, izgubila je oko deset odsto svoje teritorije od Moskve i pristala je da nakon Drugog svetskog rata postane vojno neutralna, što je promenjeno tek nakon invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine, nakon čega su se Finci pridružili NATO-u. 

Razgovorali Putin i Lukašenko: Energetika i međunarodna pitanja u prvom planu

Orban poslao zastrašujuće upozorenje: Evropa na pragu rata, isti znakovi kao pred Prvi svetski rat