Hiljade mrtvih i rat bez kraja: Godinu dana od početka rusko-ukrajinskog sukoba

Kada je tačno pre godinu dana. 24. februara 2022. godine, počeo najveći sukob na tlu Evrope od Drugog svetskog rata, činilo se da će tzv. specijalna operacija Rusije u Ukrajini završiti za mesec dana. Međutim, Rusi su naišli na neočekivan otpor, a rat se, koji je u jednom trenutku stigao do vrata Kijeva, odužio i ušao u svoj 13. mecec.

Obraćanje ruskog predsednika Vladimira Putina građanima Rusije, u kome saopštava da je počinje "specijalna operacija" gledao je ceo svet a neposredno po govoru počeli su vazdušni raketni udari na gradove širom Ukrajine.

Tragedija Marijupolja

Invazija ruske vojske krenula  je iz tri pravca. Na istoku zamlje ruska vojska je napala ukrajinski lučki grad Marijupolj, na zapadu preko beloruske granice, krenula je na nuklearnu elektranu Černobilj i otpočela ofanzivu na Kijev, a na severoistoku Harkov.

Odluku Moskve da pokrene vojnu akciju u Ukrajini, u roku od samo par sati od pokretanja osudili su gotovo svi zvaničnici zemalja EU, NATO Alijanse, Japan, Južna Koreja i istog dana najavili ekonomske sankcije Moskvi.

Zelenski: Najava kineskog predloga rešenja ukrajinske krize je veoma dobra stvar

Zvaničnici vodećih nezapadnih svetskih ekonomija, poput Brazila, Indije, Kine i Južnoafričke unije, tokom proteklih godinu dana su pozivale na deeskalaciju i rešavanje sukoba mirnim putem, ali nisu eksplicitno osudile Rusiju niti kritikovali ruske zvaničnike.

Belorusija je jedina država koja je otvoreno podržala Rusiju, a ruska vojska je sa teritorije Belorusije pokrenula i napad na Kijev i zapadnu Ukrajinu.

Tokom protekle godine najžešće borbe su se vodile u okolini gradova Marijupolja, Severodonjecka, Lisičanjska, Bahmuta.  Opsada Mariupoljaje trajala praktično od prvog dana rata pa sve do 20. maja, i predaje ostataka ukrajinskih trupa, koje su danima bile opkoljene u železari Azovstal

U prvim nedeljam rata, tokom marta meseca, prema procenama francuskog Monda, Rusija je uspela da zauzme oko 25 odsto ukrajinske teritorije, a njene trupe su dospele čak i nadomak ukrajinske prestonice Kijeva.

Godinu dana nakon početka rata, Rusija kontroliše mnogo manje teritorije, ukupno oko 15 odsto.

Novo otvaranje istočnog fronta

Nakon, referenduma organizovanih u samoproglašenim DNR i LNR kao i delovima ukrajinskih oblasti Herson, Zaporožje koje su pod kontrolom Moskve, Kremlj je te teritorije znanično proglasio suverenim delovima Rusije.

Posle neuspelog napada na Kijev, ruska vojska se povukla sa zapada i severa zemlje, i fokusirala se na akcije u okviru Donbasa.

Ukrajina uvodi 50-godišnje sankcije ruskom finansijskom sektoru

Ukrajina je tokom ofanzive koja je trajala od avgusta do novembra uspela da povrati veći deo severoistočne Harkovske oblasti, ali i delove Donjecke i Luganjske oblasti, kao i grad Herson iz koga su se ruske snage povukle početkom novembra.

Trenutni fokus borbenih operacija ruske i ukrajinske vojske je u okolini grada Bahmuta.

Prema podacima koje je objavio Visoki komesarijat Organizacije ujedinjenih nacija za ljudska prava (ONHCR) tokom godinu dana sukoba, na obe strane poginulo je najmanje 8.006 civila, a ranjeno je više od 13.287.

Ogromne žrtve i veliki broj uništenih zgrada

Ista organizacija navodi i da je zbog rata raseljeno 14 miliona, a da je potrebno obezbediti humanitarnu pomoć za skoro 18 miliona ljudi.
Prema navodima UNHCR-a oko 7,7 miliona izbeglica iz Ukrajine, koja broji 44 miliona stanovnika raseljeno je u zemlje širom Evrope, a situaciju su opisali kao "najbrže prisilne pokrete populacije još od Drugog svetskog rata".

Kada su u pitanju gubici oružanih snaga, broj poginulih i ranjenih, kako ukrajinskih, tako i ruskih vojnika varira od izvora do izvora.

Rusija je do sada samo dva puta izašla sa zvaničnim podacima o nastradalim vojnicima u "specijalnoj vojnoj operaciji" - prvi put, 25. marta kada je saopšteno da je poginuo 1.351 ruski vojnik, a da je 3.825 ranjeno, drugi put, 21. septembra podatke o poginulima saopštio je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, koji je naveo da je u operacijama do tada nastradalo 5.937 vojnika.

Prema podacima koje je objavilo Ministarstvo odbrane Velike Britanije, ruska vojska je u Ukrajini do sada izgubila od 40-60.000 ljudi, dok je zamenica američkog državnog sekretara za politička pitanja Viktorija Nuland, ranije ovog meseca navela da je u Ukrajini više od 200.000 vojnika ubijeno i ranjeno, preneo je Biznis Insajder. 

Kako navodi Kijevska škola ekonomije na svom portalu, procenjena šteta naneta ukrajinskoj infrastrukturi je veća od 137,8 milijardi dolara.

U prvih 10 meseci rata oštećeno je više od 149.300 stambenih zgrada, više od 3.000 objekata obrazovnih ustanova, kao i oko 150 mostova na ključnim ukrajinskim saobraćajnicama, navodi Ministarstvo za društveni razvoj Ukrajine.

Kako prenosi Dojče vele, nijednoj zemlji na svetu trenutno nije uvedeno toliko sankcija kao Rusiji: pre početka rata bilo ih je uvedeno 2.500 kaznenih mera, a do danas je njihov broj porastao na više od 11.000.

Rusija je na početku rata blokirala ukrajinske crnomorske luke i na taj način, prekinula izvoz žita iz Ukrajine, koja je uz Rusiju najveći izvoznik te namirnice.

'Ne ratujemo protiv ukrajinskog naroda već protiv kijevskog režima'

Crnomorskom inicijativom za izvoz žita, jednom od retkih dogovora Ukrajine i Rusije od početka rata, potpisanom u Istanbulu, 27. jula i obnovljenom 17. novembra u istom gradu, dogovoren je izvoz žitarica iz Ukrajine, koji je donekle ublažio globalnu krizu na tržištu hrane.

Od prvog dana rata pa do danas, Zapadne zamlje, pre svega zemlje EU i SAD poslale su u Ukrajinu više desetine milijardi dolara vredne pomoći, a samo je Vašington do sada poslao, prema navodima Pentagona, više od 29,3 milijardi dolara vojne pomoći.

U svom poslednjem obraćanju, uoči godičnjice rata u Ukrajini, Putin je rekao, da Rusija čvrsto brani ne samo svoje interese, već i svoju poziciju da u savremenom svetu nema podele na "civilizovane" i ostale  zemlje.

Ocenio je i da je Zapad spreman da upotrebi bilo koja sredstva za borbu protiv Rusije, uključujući, kako je naveo,"teroriste i neonaciste", sve dok služe njegovim ciljevima.

Naveo je i da je da Rusija ne ratuje sa narodom Ukrajine i da je narod Ukrajine talac kijevskog režima i Zapada, koji je, prema rečima predsednika Rusije, "faktički okupirao tu zemlju".