Kako bi svet izgledao ukoliko dođe do reforme UN: Pravo veta i sve jači glas zemalja Trećeg sveta

Generalna skupština UN zasedala je 78. put, a govore političkih vođa iz celog sveta obeležili su gotovo istovetni zahtevi za reformmom ove organizacije. Druga važna zajednička tema su bile klimatske promene.

Dosta je kritika bilo upućeno Rusiji, kada je reč o korišćenju hrane i energije kao oružja. Ne i od potpredsednika Kine, koji je govorio o potrebi za mirno rešenje u Ukrajini, pitanju Tajvana, ali i svoju zemlju takođe svrstao u Globalni jug.

“Kina je deo velike porodice zemalja u razvoju. Kao najveća među njima, prirodni je deo Globalnog juga. Podržava njihova legitimna prava i ineterse da nezavisno odlučuju o svom razvoju u skladu sa nacionalni potrebama”, rekao je Han Ženg, potpredsednik Kine.

Klima je bila još jedna od glavnih tema. O njoj su govorili mnogi, ali pre svega zemlje koje klimatske promene najviše i osećaju i koje više ne žele da plaćaju cenu industrijalizacije bogatih nacija.

"Strašno je što ova međunarodna zajednica toliko novca troši na rat - trilione i trilione, a ne možemo da podržimo korake koji bi ispunili osnovne potrebe milijarde ljudi - da smanjimo glad, bolesti, osnažimo žene i ojačamo zemlje u razvoju", Siril Ramafosa, predsednik Južne Afrike.

"Reforma UN je tema koja se provlači decenijama"

Više govornika je naglasilo potrebu za reformom UN, pre svega ukazujući na zastarelost formata nastalog posle Drugog svetskog rata i nedovoljan broj stalnih članica.

"Svet je veći od pet zemalja. Savet bezbednosti UN više nije bezbedonosni kišobran već mesto za konflikt pet velikih sila", poručio je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan u svom govoru pred UN, prenosi Euronews Srbija.

Bivši ministar spoljnih poslova i nekadašnji ambasador Savezne Republike Jugoslavije u UN Vladislav Jovanović u razgovoru za Euronews svet kaže da pitanje reformi u UN nije nova tema, te da se ona proteže decenijama unazad.

"Pre svega se poteže pitanje reformisanja Saveta bezbednosti jer su određeni problemi ukazivali na nedovoljnu efikasnost nekih organa, a zato su optuživani nepoznati neprijatelji. To su zapravo oni koji su činili sastave tih organa, koji su nekako iskakali iz obaveza prema UN i nastojali da samostalno rešavaju neke probleme mimo ili čak protiv UN. Zbog toga se osetila potreba da se neke stvari harmonizuju i dovedu u red", kaže on i nastavlja:

"Međutim, jedno je želeti, mnogo teže ostvariti jer pretendenata na ta privilegovana mesta ima bezbroj i oni jedni drugima podmeću nogu i sprečavaju da neko postane ozbiljniji i zreliji kandidat, nego neko drugi".

Osim toga, Jovanović kaže da tu postoje tzv. konzervativni interesi pobednika u Drugom svetskom ratu koji su izdejstvovali za sebe privilegovan položaj u Savetu bezbednosti.

"Drugim rečima ta jednakost glasova svih zemalja - velikih ili malih, na neki način je korigovana time što bi pobednici u ratu u SB bili nešto jednakiji od drugih, odnosno imali bi jače pravo glasa. To je suprotno principu jednakosti, ali to se tolerisalo jer je to bio rezultat ishoda rata", dodaje on.

Govoreći o dugogodišnjim najavama o proširenju Saveta bezbednosti, Jovanović ističe da je dilema da li bi tako nešto donelo veću efikasnost ili samo veće komplikacije.

"Samim tim bi i interes zemalja bio povećan. A gde ima interesa, ima i više prostora za suprotnosti i nesaglasnosti. S druge strane, oni koji su dobili sadašnje pravo veta nemaju nameru da ga izgube ili da dopuste da drugi imaju istu snagu prava jer se onda obesmišljuje to da su oni pobednici, koji su, na kraju krajeva, pisali Povelju UN koja je bila garancija da će oni kao takvi biti zaštićeni od bura i oluja, ako dođu", napominje Jovanović.

Kako kaže, upravo su te zemlje i odgovorne sa sistem funkcionisanja UN, što su i činile u prethodnih 78 godina.
"Ali, kada su se pojavili njihovi konkretni interesi, bili su prilično sebični, a to pokazuje čitava istorija upotrebe i zloupotrebe prava veta", dodaje.

"Zahtev da Rusija izgubi pravo veta je glas vapaja u pustinji"

Održana je i sednica Saveta bezbednosti o Ukrajini koju je obeležila rasprava ambasadora Rusije pri UN i predsedavajućeg, albanskog premijera Edija Rame. Nebenzja je tražio da Zelenski ne govori prvi, što Rama nije uvažio i u svom stilu, odgovorio da ruske kolege treba da znaju da posredi nije "specijalna operacija albanskog predsedavanja".

I Zelenski je govorio o Savetu bezbednosti i izneo ideju da Rusiji treba da se ukine pravo veta.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, koji je rekao da je je pravo veta "legitiman" pravni instrument koji ima pet stalnih članica Saveta bezbednosti, a Ukrajinu ponovo optužio da je u rukama "neonacista".

"Takav zahtev od bilo koga da dođe je glas vapaja u pustinji jer je to utvrđeni stav koji se ne može izmeniti bilo čijom željom. Ja razumem predsednika Zelenskog, jer on ima potrebu da se na bilo koji način pozove na bilo šta ne bi li izmenio položaj svoje zemlje", komentariše Jovanović i nastavlja:

"To je verovatno bila emotivna odluka, koja je razumljiva s ljudske tačke gledišta, ali ne može da bude razlog za neku posebnu mobilizaciju, jer je stanje takvo da je UN stari program koji je počeo odmah nakon rata... Prema tome, nije situacija sada stvorena nego se stvarala sve vreme i pojačavala kako su se interesi najvećih svetskih sila - tada dvopolarnih, kasnije jednopolarnih, sukobljavali i kako su morali da se namiruju na razne načine, uključujući i korišćenje prava veta"

Kako je odnos snaga u svetu bitno izmenjen u pogledu narastanja snaga drugih država, posebno azijskih, novi kandidati imaju moralna i druga prava da traže određene ustupke, smatra Jovanović.

"Ovoga puta će se stvari više zapetljavati, biće možda interesantnije za praćenje, ali teško je postići te ciljeve. Pogogtovo ako bi bilo zahteva da neki stari članovi Saveta bezbednosti izgube to pravo veta", dodaje on.

Zelenski je inače otišao i u posetu Džozefu Bajdneu u Vašington odakle se vraća sa još 325 miliona dolara vojne pomoći. Veći paket od 26 milijardi je na čekanju zbog neslaganja u Kongresu.

A tokom zasedanja UN došlo je do neobičnih razmirica sa Poljskom, jednom od najvažnijih saveznica Kijeva i to zbog komentara Zelenskog u UN. On je rekao da pojedinci glume da su solidarni sa Ukrajinom, ciljajući na to što Poljska ne dozvoljava uvoz ukrajisnke hrane i žita i pored preporuke EU. Odgovor poljskog premijera je bio da njegova zemlja Ukrajinu više neće snabdevati oružjem, jer treba da naoružava sebe. Od tada, poljski zvaničnici se bave kontrolom štete, ukazujući na to da Moravjecki nije dobro interpretiran.