Kako saveznici reaguju na odluku NATO-a o povećanju izdvajanja za odbranu

Odluka NATO-a da do 2035. godine poveća izdvajanja za odbranu na pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) izazvala je danas različita reagovanja među saveznicima.

Španski premijer Pedro Sančez poručio je da će Madrid "ispuniti nove ciljeve kapaciteta", ali je ocenio da je sadašnji nivo potrošnje od dva odsto BDP-a "dovoljan, realističan i usaglašen sa socijalnom državom", preneo je Rojters.

Usvojena istorijska deklaracija NATO-a u Hagu: Zbog Rusije povećanje izdvajanja na odbranu na 5% BDP-a

Milanović: Nisam NATO čilider koji uveseljava publiku, gledam šta je interes za Hrvatsku

Francuski predsednik Emanuel Makron ocenio je da će veća ulaganja "ojačati evropski stub unutar NATO-a" i da će omogućiti Evropi da preuzme veću odgovornost zа sopstvenu bezbednost, što je zahtev koji, kako je rekao, Sjedinjene Države upućuju godinama, preneo je "Gardijan". Makron je pozvao i na rešavanje trgovinskih sporova sa Vašingtonom, navodeći da od Evrope "ne može da se traži da troši više na odbranu dok vodi trgovinski rat sa saveznikom".

Italijanska premijerka Đorđa Meloni naglasila je da novo obećanje podrazumeva "neophodne troškove za jačanje odbrane i bezbednosti", ali je dodala da "nijedan evro neće biti oduzet prioritetima italijanskih građana", prenela je Ansa.Takođe je rekla da su Italija i Španija potpisale potpuno isti dokument o povećanju izdvajanja za odbranu, bez ikakve razlike.

Kanadski premijer Mark Karni potvrdio je da će Otava prihvatiti cilj od pet odsto, od čega će 3,5 odsto biti izdvojeno za osnovne vojne kapacitete, а preostali iznos za kritičnu infrastrukturu i druge bezbednosne potrebe, preneo je Rojters.

Predsednik Poljske Andžej Duda ocenio je da je njegova zemlja "na veoma dobrom putu" ka punoj zaštiti od "ruske agresije", istakavši da se sopstveni odbrambeni potencijal upotpunjuje garancijama Severnoatlantske alijanse.

Saveznici su saglasni da će napredak kа novim ciljevima biti preispitan 2029. godine, dok će podrška Ukrajini ostati trajna, iako deklaracija, za razliku od ranijih dokumenata, ne pominje eksplicitno buduće članstvo Kijeva u NATO-u.

Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da je odluka NATO-a o povećanju rashoda na odbranu na pet odsto BDP-a znak snage i jedinstva Alijanse, prenosi Rojters.

Takođe je rekao da će "Koalicija voljnih", grupa država spremnih na intenzivniju podršku Ukrajini, održati u narednim danima video-konferenciju radi usklađivanja daljih koraka, piše "Gardijan".

Rute o Trampu: "Tatica" ponekad mora da upotrebi oštar jezik

Govoreći novinarima na marginama samita NATO-a, Merc je rekao da mu je američki predsednik Donald Tramp "vrlo jasno" potvrdio posvećenost Članu 5 Severnoatlantskog sporazuma, koji predviđa kolektivnu odbranu.

"Nema razloga za zabrinutost za budućnost NATO-a", naglasio je kancelar i dodao da se tokom sastanka sa Trampom zalagao za uvođenje dodatnih sankcija Rusiji.

Komentarišući stav Madrida o nivou odbrambenih izdvajanja, Merc je naveo da bi "mogao da zamisli drugačije rešenje", ali je dodao da je "sve u redu dok Španija ispunjava svoje ciljeve unutar Alijanse".

Rumunski predsednik Nikušor Dan rekao je posle samita NATO-a da Rumunija želi da države članice Alijanse koje nisu članice EU učestvuju u mehanizmima finansiranja odbrane Unije, prenosi Ađerpres.

On je zahvalio državama saveznicama na učešću u operacijama u Rumuniji i istakao da je NATO potvrdio transatlantsko jedinstvo i nastavak američkog prisustva u Evropi.

"Potvrdio sam da je region Crnog mora važan... Potvrdili smo našu povećenost investiranju u objekte za smeštaj vojnika NATO", rekao je Dan.

Saveznici NATO-a dogovorili su se da do 2035. godine značajno povećaju izdvajanja za odbranu, postavljajući novi kolektivni cilj od pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), saopšteno je u zajedničkoj deklaraciji usvojenoj na dvonevnom samitu u Hagu.

Orban: Prijem Ukrajine u NATO odmah bi rezultovao ratom sa Rusijom

Zelenski na samitu NATO-a: I dalje nam je potrebna protivvazdušna odbrana